bioRxiv

С Википедије, слободне енциклопедије

BioRxiv
Веб-адресаbiorxiv.org
СлоганПрепринт сервер за биологију
Комерцијалностне
Тип
научни
РегистрацијаКолд Спринг Харбор лабораторија
Доступан наенглески
ВласникКолд Спринг Харбор лабораторија
Покренутновембар 2013. год.; пре 10 година (2013-11)
Алекса ранг
Раст 39.310 (април 2017)
Тренутни статусонлајн

bioRxiv је препринт репозитар за биолошке науке, покренут у новембру 2013. године.[1] Хостује га Колд Спринг Харбор лабораторија (CSHL).[2] Као препринти, текстови објављени на сајту bioRxiv нису рецензирани, али пролазе главну контролу и проверу да се установи да нису плагијати. Читаоци могу понудити коментаре на препринт. Концепт је био инспирисан репозитаром arXiv и намера је да га се допуни преко bioRxiv-а; arXiv се углавном фокусира на физику и сродне дисциплине, а покренуо га је Пол Гинспарг 1991. године (који такође ради за bioRxiv у саветодавном одбору). Има подршку CSHL и Фондације Лоури.[3] Додатна средства долазе из Чен Закерберг иницијативе, чији је настанак потврђен априла 2017. године.[4][5]

Пре стварања bioRxiv-а, биолози су били подељени по питању расположивости и намене репозитара препринта. Многи су имали проблем да су им истраживања била узета од конкурената а тако оригинални радови изгубљени из власништва. Међутим, неколико генетичара је предало документе у секцију „квантитативна биологија” (отворена 2003. године) и више није било оваквих проблема, јер су аутори могли показати препринт и тако доказати своје откриће.[6]

Џослин Кејсер из Сајенса каже да је у првој години репозитар „имао скромну али све већу количину докумената”, са 824 препринта.[7] Као резултат тога, неколико (али не и сви) биолошких часописа надоградили су своју полису за препринте, прецизирајући да се исти не сматрају препринтима ако су „прајор публикације” за потребе правила Ингелфингер. У 2015. години више од 20.000 твитова је урађено о препринтима који се налазе на bioRxiv-у. Фебруара 2016. године, стопа одлагања у bioRxiv порасла је са ~60 на ~200 радова месечно, са укупно 3.100 примљених докумената. На дан 21. април 2017. године, >10.000 докумената је било прихваћено.[8] У марту 2017. године, број месечних требовања износио је преко 810.[9]

Поља[уреди | уреди извор]

bioRxiv прихвата препринте у следећим дисциплинама:

bioRxiv за часописе[уреди | уреди извор]

Иницијатива bioRxiv у часописе (енгл. bioRxiv to Journals, B2J) омогућава ауторима да доставе своје рукописе директно на систем преноса кроз bioRxiv. Часописи који тренутно учествују у пројекту B2J су:

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Callaway, Ewen (12. 11. 2013). „Preprints come to life”. Nature. 503 (7475): 180. doi:10.1038/503180a Слободан приступ. 
  2. ^ „About bioRxiv”. bioRxiv. Cold Spring Harbor Laboratory. Приступљено 7. 9. 2016. 
  3. ^ Inglis, John R.; Sever, Richard (12. 2. 2016). „bioRxiv: a progress report”. ASAPbio. Приступљено 11. 9. 2016. 
  4. ^ Callaway, Ewen. „BioRxiv preprint server gets cash boost from Chan Zuckerberg Initiative”. Nature (на језику: енглески). doi:10.1038/nature.2017.21894. 
  5. ^ „BioRxiv preprint server gets funding from Chan Zuckerberg Initiative”. Science, AAAS. 26. 4. 2017. Приступљено 28. 4. 2017. 
  6. ^ Callaway, Ewen (31. 7. 2012). „Geneticists eye the potential of arXiv”. Nature. 488 (7409): 19. PMID 22859182. doi:10.1038/488019a Слободан приступ. 
  7. ^ Kaiser, Jocelyn (11. 11. 2014). „BioRxiv at 1 year: A promising start”. Science. Приступљено 7. 9. 2016. 
  8. ^ „Search Results – bioRxiv”. biorxiv.org. Приступљено 16. 2. 2017. 
  9. ^ „John Inglis on Twitter”. Twitter (на језику: енглески). Приступљено 1. 3. 2017. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=BioRxiv&oldid=26730788”