Биосинтеза

С Википедије, слободне енциклопедије

Биосинтеза (биогенеза) је ензимски-каталисан процес у ћелијама живих организама којим се супстрат конвертује у комплексније производе.[1] Процеси биосинтезе се често састоје од неколико ензиматских степена у којима се производ једног степена користи као супстрат у следећем степену. Примери таквих мулти-степених биосинтетичких путева су производња аминокиселина, масних киселина, и природних производа.[2][3] Биосинтеза игра важну улогу у свим ћелијама. Скуп многобројних специјализованих метаболичких путева сачињава општи метаболизам.

Предуслови за биосинтезу су присуство прекурсорских једињења, хемијске енергије (на пример у облику АТП молекула), и каталитичких ензима. У зависности од типа реакције низ других предуслова може да буде неопходан, на пример редукциони еквиваленти (НАДХ, НАДПХ).[3]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Бруце Албертс; Алеxандер Јохнсон; Јулиан Леwис; Мартин Рафф; Кеитх Робертс; Петер Wалтер (2002). Молецулар Биологy оф тхе Целл. Неw Yорк: Гарлард Сциенце. ISBN 0815332181. 
  2. ^ Јонес, Русселл Целyн; Буцханан, Боб Б.; Груиссем, Wилхелм (2000). Биоцхемистрy & молецулар биологy оф плантс. Роцквилле, Мд: Америцан Социетy оф Плант Пхyсиологистс. стр. 371–2. ISBN 978-0-943088-39-6. 
  3. ^ а б Доналд Воет; Јудитх Г. Воет (2005). Биоцхемистрy (3 изд.). Wилеy. ИСБН 9780471193500.