Блутут

Блутут

Развијач(и)	Блуетоотх Специал Интерест Гроуп
Представљено	1994.
Индустрија	лична рачунарска мрежа
Компатибилан хардвер	лични рачунари паметни телефони играчке конзоле бежични аудио уређаји
Физички опсег	Типично мањи од 10 m, па до 100 m Блутут 5.0: 40 m – 400 m

Блутут (енгл. Bluetooth) је технологија помоћу које се врши бежични пренос података између уређаја који поседују исту технологију. Блутут је технологија која омогућава комуникацију између ПДА (енгл. personal digital assistent) уређаја, мобилних телефона, лап-топ рачунара, ПЦ рачунара, дигиталних фото апарата и камера итд. Блутут уређај емитује електромагнетне таласе (у опсегу од 2400МХз до 2483.5МХз) до другог Блутут уређаја и тако се одвија комуникација. Блутут је бежични стандард пре свега намењен уређајима са малом потросњом струје и са релативно кратким дометом (од 10цм до нпр Блуетоотх5 до 240м ) и који у себи обавезно садрже примопредајник. Блуетут омогућава комуникацију ових уређаја, ако су у домету, чак иако нису у истој просторији. Немају сви уређаји исти домет, он зависи од класе у коју уређај спада. Име Блутут везано је за краља Данске из 10. века (краљ Харалд Плавозуби) који је у дипломатији био познат по томе што је многе зараћене стране доводио да преговарају. Проналазачи Блутут технологије, у спомен на њега, изабрали су то име за своју технологију, која омогућава различитим уређајима да разговарају међусобно.

Данас када је Блутут већ постао стандард за умрежавање на малим даљинама, могућности Блутут технологије су разне и тешко их је набројати – од оригиналне замисли, повезивање бежичне слушалице са мобилним телефоном, преко управљања компјутера уз помоћ мобилног телефона и размена података између два мобилна телефона, па до налажења партнера (тутинг(енгл. toothing)), контроле замрзивача и микроталасне рерне, као и „бежичног“ писања Блутут оловком.

Увод

Пример Блутут уређаја

Блутут је радио стандард првенствено намењен за уређаје са малом снагом, на кратком одстојању (зависно од класе снаге: 10 центиметара, 10 метара, 100 метара) и са јефтиним примопредајним микрочипом у сваком уређају. Блутут допушта овим уређајима да разговарају када су у домету, чак и када нису у истој просторији, до 100 метара удаљености, зависно од класе снаге уређаја.

Уређаји су доступни у три класе снаге:

Класа	Снага (мW)	Снага (дБм)	Максимална удаљеност (приближно)
Класа 1	100 мW	20 dBм	До 100 метара
Класа 1.5	10 мW	10 dBм	До 20 метара
Класа 2	2.5 мW	4 dBм	До 10 метара
Класа 3	1 мW	0 dBм	До 1 метар
Класа 4	0,5 мW	-3 dBм	До 50 cm (0,5 метара)

Историјат развоја блутута

Блутут је технологија која је добила име по данском краљу, Харолду Блутуту Гормсону, Харолд Плавозуби ујединио је зараћена племена Шведске, Норвешке и Данске, па је зато и одлучено да технологија добије и име по њему – технологија која ће људе и разне уређаје ујединити у јединствену мрежу. Лого Блутут технологије састоји се од комбинације слова „Х“ и „Б“ рунског алфабета (почетна слова имена и презимена данског краља). Идеја из које је потекао Блутут, рођена је 1994. године када је Ерицссон Мобиле одлучио да испита могућности повезивања мобилних телефона са њиховим додацима преко јефтине радио везе са малом потрошњом струје. Идеја је била да се у сваки уређај угради мали радио и на тај начин из употребе избаце каблови. Овај стандард је прво развијан од стране фирме Ериксон (енгл. Ericsson) а касније је завршен и издат од стране Блуетоотх Специал Интерест Гроуп . Она је формирана од више фирми : Сони Ериксон, ИБМ, Интел, Тошиба и Нокиа, мада су се касније прикључиле и друге компаније.ИЕЕЕ 802.15 је радна група која припада ИЕЕЕ 802(специјализована за развој бежичних ПАН мрежа) која се дели у 4 групе и група један(ИЕЕЕ 802.15.1) је одговорна за Блуетут стадард. Годину дана касније, прави потенцијал те идеје је почео да се кристалише. Главна истраживања обављана су у Ериксоновим лабораторијама у Лунду у Шведској од стране др Свена Матисона (енгл. Sven Mattisson) и др Јапа Хартсена(енгл. Jaap Haartsen), који се данас и сматрају за „родитеље“ Блутут технологије. Ериксон је пре усвајања имена Блутут технологију називао Мулти-комуникациони линк (енгл. Multi-Communicator Link). Оригинална замисао била је да се повеже бежична слушалица са мобилним телефоном, а то што су открили да на исти начин могу да повежу већину електронских уређаја, била је, по њиховим речима – срећна случајност. Почетком 1997. године Ериксон урадио је нешто сасвим неочекивано – одлучио је да технологију не наплаћаују, и свим заинтресованим компанија дао бесплатне лиценце, јер је то био најбољи начин да технологија постане глобални стандард. Ериксон је започео разговоре са компанијама из различитих сфера производње електронске опреме (Нокиа – мобилни телефони, ИБМ и Тошиба – преносни компјутери и Интел – чипови за дигиталну обраду сигнала) са циљем да се оснује конзорцијум који ће даље развијати и промовисати технологију. Блутут технологија јавности је званично представљена 20. маја 1998. године када је пет компанија, Ериксон, ИБМ, Интел, Нокиа и Тошиба, одржало симултану конференцију за штампу у Лондону, Токију и Сан Хозеу, на којој је објављено да су се пет компанија удружиле не би ли развиле бесплатну технологију, отворене спецификације за бежично умрежавање, и да се организација која стоји иза тога, зове Специјал Интерстс Груп (енгл. Special Intrests Group) .

Основе блутут технологије

Блутут је технологија која користи радио таласе за успостављање веза од једне тачке до друге тачке (енгл. point-to-point) и веза од једне тачке ка више тачака (енгл. point-to-multipoint) трансфере гласа и података у радијусу од 10 метара. Када се два или више Блутут уређаја споје, креира се тзв. пиконет (енгл. piconet) . Сваки пиконет може да садржи до 8 различитих уређаја (један мастер и седам слејв (енгл. slave) уређаја), а више пиконета (највише 10, односно укупно 80 уређаја) може бити спојено у скатернет (енгл. scatternet).

Топологија пиконета. Један мастер и до седам слејв уређаја, али само три у исто време могу радити у потпуно двосмерном режиму

Топологија скатернета. Сваки мастер уређај пиконета служи као мост између више пиконета.

Радио таласи користе се за пренос многобројних информација – од АМ радија до гласовне комуникације код бежичних телефона, па зато и Блутут користи радио таласе, јер је то једноставна и поуздана технологија. Радио таласи нису ништа друго него импулс електромагнетне енергије, и генеришу се када одашиљач осцилира на одређеној фреквенцији – већа осцилација, већа фреквенција, а емитују се у великом спектру фреквенција.

Да би се избегла интерференција Блутут уређаја са другим уређајима из ИСМ опсега (а и да би се повећала сигурност), користи се техника ширења фреквенцијског спектра(енгл. spread spectrum frequency hopping), где се сигнал пребацује са једне на другу фреквенцију након сваке трансмисије. У свету Блутута ово значи да Блутут радио константно мења фреквенције унутра ИСМ опсега након слања или примања сваког пакета података. Резултат тога је да Блутут трансмисија не остаје довољно дуго на једној фреквенцији да би могло да дође до интерференције са другим уређајима. Према Блутут спецификацији, Блутут радио може 1600 пута у секунди да промени фреквенцију у опсегу од 2.402 ГХз до 2.480 ГХз у распону од по 1 МХз, са излазном јачином сигнала од само 1 мW.

Подаци (битови и бајтови) преносе се коришћењем технологије замене пакета (енгл. packet switching). Са овом технологијом подаци се деле у мале групе, односно пакете пре него што се врши пренос. Једна целина података, подељена у више пакета може се пренети преко различитих фреквенција, и у различитом редоследу. Када се сви пакети приме, целина се поново креира на уређају примаоца. Глас се преноси коришћењем технологије прекидања (енгл. circuit switching) и за разлику од преноса података, не дели се на пакете, већ се успоставља посебан канал за време трајања трансмисије. Блутут уређаји могу симултано да користе замену података и технику прекидања, тако да у исто време могу да преносе и глас и податке.

Блутут је дизајниран је тако да су му цене ниске. Највећа мана Блутут технологије су ограничене дистанце, али још већа мана је мали максималан проток. Подржава протоке од 700 кб/с и тако да подржава 721 кб/с у једном правцу, а у супротном правцу 57,6 кб/с или 432,6 кб/с у оба правца симетрично. Главна снага Блутут технологије лежи у могућности да преноси и податке и говор. Способан је да подржи један асинхрони канал података и до три синхрона говорна канала или један канал који би подржао и говор и податке. Ове способности заједно са могућностима за ад хок (енгл. ad hoc) топологију, чине Блутут веома добрим решењем за мобилне уређаје и Интернет примене.

Архитектура блутута

Генерално су организовани у групе од два до осам уређаја које се зову пиконетови и који се састоје од једног мастер уређаја и једног или више слејв уређаја. Уређај може припадати једном или више пиконетова, или као слејв или у једном пиконету као мастер, а у другоме као слејв. Два или више повезаних пиконетова чине скатернет. Везу између два пиконета представља Блутут уређај који је члан оба пиконета. Блутут уређај може примати и слати податке у само једном опсегу, сваки пиконет је синхронизован у јединсвен образац са фреквенцијским скакањем који се креће кроз 1600 различитих фреквенција у секунди. Једном када се прикључи у неки пиконет, слејв ће се синхронизовати са мастерским тактом да би се прилагодио том обрасцу фреквенцијског скакања.

Врсте и спецификације Блутута

Блутут 1.0 и 1.0Б

Верзије 1.0 и 1.0Б су имале много проблема у развоју и многи произвођачи су имали потешкоћа у томе да уређаји буду компатибилни. Ова верзија је такође имала и обавезну “блутут хардверску адресу” (енгл. Bluetooth Hardware Device Address (BD_ADDR)) у процесу који се зове “руковање“ (енгл. handshaking), што је онемогућило анонимност, иако је планирано да то буде примарна намена ове технологије.

Блутут 1.1

Многе неправилности у раду су исправљене и убачена је подршка за некриптовани пренос података.

Блутут 1.2

Ова верзија је компатибилна са претходним стандардом и главне промене су:

• Променљива фреквенција скакања (енгл. Adaptive Frequency Hopping (AFH)) – омогућава већу отпорност на мешање са радијским сигналом тако сто избегава закрчене фреквенције
• Повећана је брзина трансмисије

• Продужена веза синхронизације (енгл. extended Synchronous Connections (eSCO)) – повећава квалитет звука тако сто омогућава поновно емитовање пакета који су оштећени
• Индикатор јачине примљеног сигнала (енгл. Received Signal Strength Indicator (RSSI)) – индикатор јачине сигнала

Блутут 2.0

Ова верзија је такође компатибилна са претходним верзијама и главне промене су у брзини преноса до 2.1 Мбит/с.

• 3 пута бржи пренос (у неким случајевима чак до 10 пута бржи)
• Смањена потросња електричне енергије
• Олакшана је мулти – линк комуникација што је омогућио већи проток

Блутут 3.0

Верзија Блутута 3.0 је јавности представљена 21. априла 2009. године. У теорији, достиже брзине преноса података до 24 Мб/с. Оно што је ново јесте да се сама Блутут веза користи за преговарање и успостављање док се пренос података врши преко 802.11 линка. Уређаји који у себи имају ову верзију Блутута се лако препознају по логотипу "+ХС" који означава да је уређај намењен за пренос података великом брзином (енгл. High speed).

Блутут 4.0

Блутут верзија 4.0 ( позната и као Блутут смарт (енгл. Bluetooth SMART) је у употребу пуштена 30. јуна 2010. године. Она укључује:

• Класични Блутут (енгл. Classic Bluetooth)
• Блутут високе брзине (енгл. Bluetooth High Speed) који је први пут представљен у Блутут верзији 3.0
• Блутут који троши мало енергије (енгл. Bluetooth Low Energy) који је први пут представљен управо у овој верзији Блутута. Претходни назив ове технологије је био Вајбри(енгл. Wibree). Овај протокол постаје алтернатива стандардним Блутут протоколима који за свој рад троше значајно више енергије.

Блутут 4.1

Радна група за Блутут стандарде је верзију 4.1 јавности представила 4. децембра 2013. године. Ова верзија је применила само нека софтверска (енгл. Software) решења у односу на верзију 4.0 док је хардвер(енгл. Hardware) остао непромењен. Углавном, све новине су везане за побољшан доживљај корисника при коришћењу Блутута.

Блутут 4.2

Верзија је представљена 2. децембра 2014. године. Овом верзијом се уводи нова функција која добија назив "Интернет ствари(енгл. Internet of Things)".

Блутут 5

Блутут 5 је званично представљен 16. јуна 2016. године на конферецији за медије. Од ове верзије главни фокус развоја је постављен управо на "Интернет ствари". Такође, ово је прва верзија Блутута која у свом називу има цео број (без зареза) и то је урађено из маркетиншких разлога. Први уређај који је био опремљен новим Блутутом 5 је Самсунг Галакси С8 (енгл. Samsung Galaxy S8). Овом верзијом Блутута, домет технологије је четвороструко увећан док је брзина увећана двоструко и износи 2 Мбит/с.

Техничке карактеристике Блутута

Комуникација и повезивање

Уређај који је окарактерисан као мастер омогућава комуникацију са 7 других уређаја који су рангирани као слејв. Оваква мрежа, од укупно 8 уређаја, се назива пиконет - пикомрежа.

У било ком трнутку омогућена је комуникација између мастер и једног слејв уређаја, али се мастер брзо премешта са једног слејва на други (Симултани пренос са мастра на висе слејва је могућ али ретко се користи). Сваки уређај може постати мастер у било ком тренутку.

Блутут спецификација омогућава и спајање две или више пикомрежа у једну која се зове скатернет. Тако сто један уређај игра улогу слејва у једној мрежи а у другој мастер-а.

Блутут уређаји се у сваком тренутку налазе у нека од два главна стања: стање успостављене конекције (енгл. Connection) и стање приправности (енгл. Standby). Уређај је у стању конекције ако има успостављену везу са другим уређајем (или уређајима) и ако обавља неку активност (примање/слање). У случају да нема успостављене везе нити активности, уређај се аутоматски пребацује у стање приправности ради економичнијег трошења енергије. Када је уређај у стању приправности, он на сваких 1.28 секунде „ослушкује“ поруке од других уређаја. Свако „ослушкивање“ се обавља на 32 различите фреквенције(енгл. frequency hopping).

Када уређај пређе из стања приправности у стање конекције, може бити у једном од четири подстања:

• Активан(енгл. Active) – уређај је у стању активан ако обавља неку активност било примање или слање унутар пиконета.
• Ослушкивање(енгл. Sniff) – када је уређај у стању ослушкивања он „ослушкује“ пиконет на споријем нивоу и тако смањује потрошњу енергије.
• Чекање (енгл. Hold) – унутар пиконета, мастер уређај може ставити слејв уређај у стање чекања. Ово стање се користи када нема никакве активности, и тада једино интерни тајмер слејв уређаја на чекању остаје активан.
• Паркиран (енгл. Park) – користи се када уређај треба да остане у вези са пиконетом али не треба да учествује у примању/слању. У паркираном моду уређај остаје синхронизован са пиконетом али без МАЦ адресе. Паркирањем неактивних уређаја, пиконет се може проширити са почетних седам уређаја, до теоретских 255.

Успостављање конекције

Сви неповезани Блутут уређаји стартују у стању приправности. Када један уређај детектује другог, почиње процедура успостављања конекције. Први уређај (који је нашао другог) се поставља за мастер уређај у будућем пиконету. Блутут уређај шаље једну од две могуће команде. Прва је упитна (енгл. Inquiry) команда и користи се када идентификациони број (адреса) другог уређаја није познат. Када први уређај сазна адресу, шаље команду која служи да други уређај “пробуди”, односно да га из стања приправности пребаци у неко од стања конекције.

Сваки уређај ће емитовати следеће информације када се то од њега захтева:

• Име уређаја
• Класа уређаја
• Листа услуга
• Техничке спецификације

Сваки уређај мозе поставити упитну команду, ради проналажења других уређаја, и сваки може бити подешен да одговара на те упите. Ако уређај зна, тј. има меморисану адресу уређаја који га контактира, аутоматски ће одговорити на захтеве који су горепоменути. Неки уређаји могу бити конектовани само са једним уређајем док ће сви остали који захтевају комуникацију бити одбијени.

Сваки уређај има јединствену 48 – битну адресу, која се не види у комуникацији него се користи име које је корисник сам унео. Већина мобилних телефона и лап – топ рачунара има подешено име по имену модела тог уређаја, што може бити јако конфузно ако у комуникацији постоји више истих модела. Ретко који модел подржава промену имена, зато постоје посебни програми који омогућавају промену имена.

Сваки уређај поред имена поседује и 24 – битни идентификатор класе. Он слузи да би се могао препознати тип уређаја (лап – топ, ПДА, мобилни телефон итд.).

Такође ће се емитовати списак услуга ако то други уређај затражи, овде је укључено такође и име услуге и који канал користи. Ови канали су виртуелни и немају везе са фреквенцијом него представљају нешто као што је ТЦП порт.

Процедура успостављања конекције

Упаривање

Упарени уређаји могу да остваре поуздану конекцију која се омогућава, заједничком шифром, коју знају (унета од стране корисника) оба уређаја. Корисници који желе да остваре комуникацију само са унапред познатим уређајима, могу да омогуће криптовање идентификације другог уређаја. Упаривање ће бити могуће чак иако се уређају преомени име, зато сто је адреса Блутут уређаја непроменљива. Парови могу бити обрисани у било ком тренутку и од стране било ког уређаја.

Приступни режим

Протокол ради у ИСМ(индустријски, научни, и медицински) опсегу на фреквенцији од 2.45 ГХз.Да би се избегло мешање са другим протоколима који користе 2.45 ГХз опсег, Блутут протокол дели опсег на 79 канала(сваки има ширину од 1 МХз - а) и мења их до 1600 пута у секунди.Верзије 1.1 и 1.2 имају максималан проток од 723.1 Кбит/с, док 2.0 имају трансфер од 2.1 Мбит/с.Технички уређаји који су 2.0 имају већу потрошњу ел. енергије од својих претходника, али 3 пута већи проток омогућава бржу комуникацију што доводи до 2 пута мање потрошње ако, се узме у обзир количина пренетих података од једног уређаја до другог и обрнуто.

Блутут профили

Да би се користио, Блутут уређај мора имати подршку за одређене профиле, који одређују које су апликације могуће за коришћење. Наведени профили су дефинисани и прилагођени од стране радне групе за Блутут:

Профил за пренос аудио сигнала (енгл. Advanced Audio Distribution Profile (A2DP))

Такође популаран и као АВ профил, користи се за пренос аудио сигнала од музичког плејера до слушалица или радиа у аутомобилу. Има подршку за СБЦ кодек и опционалну подршку за МПЕГ-1, МПЕГ – 2, МПЕГ – 4 и ААЦ.

Блутут слушалице

Профил за контролу аудио и видео уређаја (енгл. Audio/Video Remote Control Profile (AVRCP))

Овај профил даје стандардан интерфејс за контролу телевизора, музичке опреме итд. Он омогућује баратање, свим А/V (аудио видео) уређајима, преко само једног даљинског управљача.

Профил за пренос слика (енгл. Basic Imaging Profile (BIP))

Профил који служи за пренос слика и који има могућност промене величине слика и њихово конвертовање ради бољег преноса података. Може се поделити на више делова:

• Слање слика (енгл. Image Push)

Омогућава слање слика.

• Примање слика (енгл. Image Pull)

Омогућава преглед и складиштење слика са удаљеног уређаја.

• Штампање слика (енгл. Advanced Image Printing)

Штампање слика са напредним опцијама коришћењем ДПОФ стандарда који је развијен од стране фирми Цанон, Кодак и Фуји.

• Аутоматско архивирање (енгл. Automatic Archive)

Аутоматско архивирање свих слика са другог уређаја. Пример је чување свих нових слика, са дигиталног фото апарата или мобилног телефона, на лап – топ, кад год уређаји буду у домету за комуникацију.

• Даљинска контрола камере (енгл. Remote Camera)

Омогућава даљинску контролу камере.

• Даљинска контрола дисплеја (енгл. Remote Display)

Слање слика на друге уређаје, нпр. слање слајдова са дигиталног фотоапарата на пројектор који затим приказује те исте слајдове.

• Штампање на даљину (енгл. Basic Printing Profile (BPP))

Користи се за штампање на даљину и разликује се од ХЦРП по томе што му нису потребни драјвери.

• Приступ подацима који користе ИСДН (енгл. Common ISDN Access Profile (CIP))

Ово омогућава неограничен приступ подацима који користе ИСДН.

• Приступ интернету преко Блутута (енгл. Dial-up Networking Profile (DUN))

Употребљава се за приступ интернету и другим диал-уп услугама преко Блутута.

• Профил за факс (енгл. Fax Profile (FAX))

Профил је предвиђен за комуникацију између мобилног и фиксног телефона као и пц или лап – топ рачунара који има инсталиран софтвер за факс.

• Профил за приступ датотекама (енгл. File Transfer Profile (FTP))

Омогућава приступ датотекама на удаљеним уређајима као и манипулацију и брисање датотека.

• Профил за дистрибуцији аудио и видео садржаја (енгл. General Audio/Video Distribution Profile (GAVDP))

Обезбеђује базу за А2ДП и ВДП профиле.

• Профил базе за трансфер података (енгл. Generic Access Profile (GAP))

Обезбеђује базу за друге профиле који се користе за трансфер података.

• Профил за употребу хендсфри уређаја (енгл. Hands Free Profile (HFP))

Омогућава употребу хендсфри уређаја, највише коришћен у колима зато што многе владе намеравају да законски забране употребу мобилних телефона у колима.

• Профил за бежично стампање (енгл. Hard Copy Cable Replacement Profile (HCRP))

Једноставна бежична апликација која омогућава даљинско штампање али су драјвери обавезни.

• Профил за бежичне слушалице (енгл. Headset Profile (HSP))

Ово је најпопуларнији профил за бежичне слушалице које користе Блутут.

• Профил за контролу периферија (енгл. Human Interface Device Profile (HID))

Намењен за бежичне мишеве, тастатуре, дзојпедове, дзојстике итд. Омогућава комуникацију са веома малим кашњењем и ниском потрошњом ел. енергије.

• Комуникацијски профил (енгл. Intercom Profile (ICP))

Често називан воки-токи профиљер се користи за комуникацију Блутут слушалицама.

• Базни профил за слање објеката (енгл. Object Push Profile (OPP)

Базни профил који се користи за слање објеката као што су слике, електронске визиткарте итд. Реч пусх у имену ознацава да је трансфер увек инициран од стране пошиљаоца.

• Профил за серијски вид комуникације (енгл. Serial Port Profile (SPP))

Представља базу за ДУН, ФАX, ХСП и ЛАН профиле и користи се за бежичну комуникацију са апликацијама који су предвиђени за серијски вид комуникације.

• Профил за препознавање профила (енгл. Service Discovery Application Profile (SDAP))

Ово је обвезан профил и користи се за спознају подржаних профила које нуди уређај, који има улогу сервера.

• Профил СИМ картице (енгл. SIM Access Profile (SAP))

Омогућава бежицну комуникацију између телефона у колима и сим картице на мобилном телефону.

Произвођач	Модел
Ауди	А3, А4 (од Ауди А4 Б8), А5, А6, А7, А8, Q3, Q7 од недеље производње 34/2006
Бентли	Континентал ГТ, ГТЦ
БМВ	серија 1, серија 3, серија 7 (од 09/08), серија 5, серија 6 (од 11/08), З4 (од 02/09), X5, X6 (од 10/09)
Цитроен	Цитроен Ц5, Цитроен Ц6
Ферари	599 ГТБ
Ланциа	Ланциа Делта
Мерцедес-Бенц	сви модели
Опел	Астра Ј, Инсигниа, Мерива Б, Зафира, Опел Ампера
Порше	сви модели од 2008. године
СЕАТ	сви модели са Блутут хендсфри уређајем
Шкода	сви модели са Блутут хендсфри уређајем (искључујући Јети све до 2012.године)
Фолксваген	сви модели са Блутут хендсфри уређајем

• Профил за пренос видео сигнала (енгл. Video Distribution Profile (VDP))

Ово је профил који омогућава пренос видео сигнала. Подршка за Х.264 и МПЕГ – 4 је обавезма. Може се користит за пренос видео сигнала са пц рачунара на дигиталну камеру или са камере на ТВ.

Галерија слика Блутут уређаја

• 
  Блутут уређај
• 
  Блутут хендсфри
• 
  Блутут џојстик
• 
  Блутут звучник
• 
  Блутут звучник
• 
  Блутут тастатура и миш
• 
  Блутут миш

Види још

• Рачунарство
• Мобилни телефон
• Бежичне мреже
• Вај-фај
• Технологија

Спољашње везе

• Званични веб-сајт
• Спецификације од Блуетоотх