Богдан Поповић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Богдан Поповић
Богдан Поповић.јпг
Богдан Поповић
Датум рођења1. јануар 1864.
Место рођењаБеоград
 Кнежевина Србија
Датум смрти7. новембар 1944.
Место смрти Краљевина Југославија

Богдан Поповић (Београд, 20. децембар 1863/1. јануар 1864Београд, 7. новембар 1944) је био један од најзначајнијих српских књижевних критичара и есејиста.

Биографија[уреди]

Рођен је 1864. године у Београду. Пошто је завршио студије на Великој школи у родном граду и париском Филозофском факултету, 1893. године постао је професор Високе школе коју је завршио, да би 1905. са прерастањем Велике школе у универзитет и постао и универзитетски професор. Предавао је француски језик, општу историју, упоредну књижевност, теорију књижевности и естетику. Током 1914. године постао је и редовни члан Српске академије наука и уметности.[1] Његов брат је академик Павле Поповић, а деда по мајци Стефан Марковић.

Књижевношћу почиње да се бави рано, већ са двадесет година. Ипак, најбитније што је урадио је покретање најзначајнијег и свакако најбоље уређеног часописа - Српског књижевног гласника који је почео да излази почетком прошлог века. Током првих 14 година излажења овај часопис је и код писаца и код обичних читалаца појачао извесне представе о књижевним узорима према најопштијим, али јединственим мерилима.

Богдан Поповић покренуо је и стварање ПЕН клуба, Друштва за живе језике и књижевност, Цолллегиум мусицум, Друштва пријатеља Француске. У свом критичарском делу писао је релативно мало о српским књижевницима, мада је сматран најбитнијим књижевним критичарем. Његов однос према српској књижевности највидљивији је у „Антологији новије српске лирике“ која је изашла прво у Загребу, 1911. године, а затим и у Београду, 1912. године. Антологију одликују добар предговор, строг избор песама и њихов распоред. У овом делу нашле су се песме стваралаца од Бранка Радичевића до Јована Дучића. Ипак, антологији се замера то што у њу нису увршћени неки од најзначајнијих песника тог доба. Најпознатији пример је, сигурно, Владислав Петковић Дис.

Познат је и као прва љубав Драге Машин. Често су се састајали у клубу књижевника, где је Драга често навраћала. Међутим, жеље Драгиних родитеља одвешће је далеко од Поповића.

Богдан Поповић (1).јпг

Чувени књижевни критичар умро је 1944. године. Бавио се и ликовном критиком.

О личности Богдана Поповића, његовом карактеру и ставовима према књижевности, уметности и животу уопште, нарочито је обимно и пажљиво писао Бранко Лазаревић, у есеју "Богдан Поповић".

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Биографија на сајту САНУ Архивирано на сајту Wayback Machine (март 4, 2016) (на језику: енглески), Приступљено 20. 4. 2016.

Спољашње везе[уреди]