Боливарска алтернатива за Америку

С Википедије, слободне енциклопедије

Боливарска алтернатива за Америку

шп. Alianza Bolivariana para los Pueblos de Nuestra América
Цоат оф армс оф ALBA-TCP
Грб
СедиштеКаракас
Званични језици
  • Шпански
  • енглески
Земље чланице
Лидери
Венецуела Фéлиx Пласенциа
Успостављање
• Куба–Венецуела споразум
14. децембар 2004
• Споразум о националној трговини
29. април 2006
Површина
• Тотал
2.513.337[2] км2 (970.405 сq ми)
Популација
• 2008 процена
69.513.221
• Густина
27,65/км2 (71,6/сq ми)
ГДП (ППП)2008 процена
• Тотал
$636,481 милијарди
• По глави
$9.156
Валута
4 валуте
Временска зонаУТЦ-4 то -6
Интернет ТЛД

АЛБА или АЛБА–ТЦП, формално Боливарска алијанса за народе наше Америке (шп. Alianza Bolivariana para los Pueblos de Nuestra América) или Боливарска алијанса за народе наше Америке - Уговор о трговини међу народима (шп. Alianza Bolivariana para los Pueblos de Nuestra América – Tratado de Comercio de los Pueblos), је међувладина организација заснована на идеји друштвене, политичке и економске интеграције земаља Латинске Америке и Кариба. Име „Боливарска” односи се на идеологију Симона Боливара, вође јужноамеричке независности из 19. века, рођеног у Каракасу, који је желио да се Латинска Америка уједини као јединствена „Велика нација”.[3]

Ову организацију су иницијално основали Куба и Венецуела 2004. године, а повезана је са социјалистичким и социјалдемократским владама које желе да учврсте регионалну привредну интеграцију засновану на визији друштвене заштите, бартера и међусобне економске помоћи. Десет земаља чланица су: Антигва и Барбуда, Боливија, Куба, Доминика, Гренада, Никарагва, Сент Китс и Невис, Света Луција, Сент Винсент и Гренадини и Венецуела.[4] Суринам је примљен у АЛБА организацију као земља гост на самиту у фебруару 2012. године. Земље АЛБА-е могу обављати трговину користећи виртуалну регионалну валуту познату као СУЦРЕ. Венецуела и Еквадор су направили први билатерални трговински споразум користећи СУЦРЕ, уместо америчког долара, 6. јула 2010.[5] Еквадор се повукао из ове организације у аугусту 2018.[6] Боливија се повукла у новембру 2019. током политичке кризе.[7]

Име је у почетку садржавало „алтернативу” уместо „савеза”, али је то промијењено 24. јуна 2009.[8]

Историја[уреди | уреди извор]

Покојни венецуелански председник Уго Чавез, оснивач организације АЛБА

Споразум је предложила влада Венецуеле, коју је предводио Уго Чавез,[9] као алтернативу Слободној трговинској зони Америка (ФТАА или АЛЦА на шпанском, споразум који су предложиле Сједињене Државе) чему су се супротставиле неке државе у Латинској Америци.

Овај споразум између Кубе и Венецуеле,[10] који су 14. децембра 2004. године потписали председници Чавез и Фидел Кастро, имао је за циљ размену медицинских и образовних ресурса и нафте између две нације. Венецуела је почела да испоручује око 96.000 барела нафте дневно из своје државне нафтне компаније ПДВСА на Кубу по веома повољним ценама. Заузврат, Куба је послала 20.000 државних медицинских радника и хиљаде наставника у најсиромашније пределе Венецуеле. Споразум је такође омогућио да Венецуеланци бесплатно путују на Кубу ради специјализоване медицинске заштите.[11][12]

Када је покренута 2004. године, АЛБА је имала само две државе чланице, Венецуелу и Кубу.[12][13] Након тога су бројне друге државе Латинске Америке и Кариба потписале овај Трговински споразум народа (шпански: Tratado de Comercio de los Pueblos, или ТЦП), који има за циљ спровођење принципа АЛБА. Боливија под водством Ева Моралеса придружила се 2006. године, Никарагва под водством Данијела Ортеге 2007. године, а Еквадор под водством Рафаела Кореа 2009. Хондурас, под руководством Мануела Зелаје, придружио се 2008. године, али се повукао 2010. године након државног удара у Хондурасу 2009. године. Придружиле су се и карипске државе Антигва и Барбуда, Доминика, Сенд Винсент и Гренадини и Света Луција.

Јамајка, на позив Чавеза,[14] и Мексико, на позив Ортеге,[15] позвани су да се придруже АЛБА земљама. Чавес је такође позвао земље Централне Америке да се придруже организацији,[16] и позвао Аргентину да користи СУЦРЕ, валуту ове организације.[17] Вијетнам је позван да се придружи као посматрач.[18] На једанаестом самиту организације АЛБА у фебруару 2012. године, Суринам, Света Луција и Хаити затражили су пријем у организацију. Хаити је добио специјални статус сталног члана, а остале две државе су именоване специјалним чланицама, док чекају њихово потпуно придруживање.[12]

Чавезу је постхумно одало почаст девет земаља чланица групе и специјални гости Уругвај, Аргентина, Бразил, Суринам, Гвајана и Хаити на 12. председничком самиту групе у Гвајакилу, Еквадор.[19]

Еквадор се повукао из организације АЛБА у августу 2018.[20] Након оставке Ева Моралеса, привремена влада Боливије повукла се и из организације АЛБА у новембру 2019.[21]

Заједничка валута[уреди | уреди извор]

У октобру 2009. године, лидери организације АЛБА договорили су се на самиту у Боливији да створе заједничку регионалну валуту. „Документ је одобрен”, рекао је боливијски председник Ева Моралес, домаћин самита. Председник Уго Чавез (Венецуела) најавио је „СУЦРЕ [је] аутономни и суверени монетарни систем о који ће данас бити договорен како би могао да се примени у 2010. години.”[22] Од 2015. године, ова виртуелна валута се користи за трговинску размену између Боливије, Кубе, Никарагве, и посебно Еквадора и Венецуеле.[12]

Критицизам[уреди | уреди извор]

У августу 2013. године ББЦ Њуз је изјавио да се „Алба састоји од једне нафтом богате нације и разних малих нација који желе да искористе њену дарежљивост” и да „постоје мале шансе да реторика постане стварност у ближој будућности”.[23] Како је започела криза у боливарској Венецуели, председник Николас Мадуро позвао је остале чланове организације АЛБА да почну да дају свој допринос. Консеквентно, мањи чланови су се удаљили од предлога, јер су они једино настојали да користе Венецуелу.[23]

Током венецуеланских протеста 2017. године, Вилијамс Давила, председник МЕРЦОСУР одбора за међународна питања, међурегионално и стратешко планирање, критиковао је организацију АЛБА, наводећи да „популизам увек напада ОАС, јер је састављен од суверених држава, док државе које су део организације АЛБА делују као вазалне земље Кубе.”[24]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Де 2019, 15 Де Новиембре. „Боливиа ромпе релационес цон Венезуела: ел Гобиерно денунциó ињеренциа цхависта ен лас протестас”. Инфобае. 
  2. ^ Тхе тотал ареа оф АЛБА реацхес 5,057,735 км² иф тхе маритиме ареас ис инцлудед .
  3. ^ „Боливариан Аллианце фор тхе Пеоплес оф Оур Америца - интернатионал организатион”. Приступљено 24. 8. 2018. 
  4. ^ „Децларатион оф тхе АЛБА-ТЦП XIII Суммит анд цоммеморатион оф итс тентх анниверсарy, Децембер 14, 2014 - АЛБА ТЦП”. Архивирано из оригинала 20. 12. 2014. г. Приступљено 28. 6. 2016. 
  5. ^ венезуеланалyсис, 7 Јулy 2010, Венезуела Паyс фор Фирст АЛБА Траде wитх Ецуадор ин Неw Регионал Цурренцy
  6. ^ „Ецуадор леавес Венезуелан-рун регионал аллианце”. АП НЕWС. 2018-08-24. Приступљено 2019-11-16. 
  7. ^ „Боливиа ромпе релационес цон Венезуела y се ретира де ла Алианза Боливариана АЛБА | ДW | 15.11.2019”. Деутсцхе Wелле (на језику: шпански). 15. 11. 2019. Приступљено 2019-11-16. 
  8. ^ „АЛБА паса а сер Алианза Боливариана де лос Пуеблос де Амéрица” (на језику: Спанисх). Венезолана де Телевисиóн. 3. 6. 2009. Приступљено 2009-06-30. 
  9. ^ Арана, Марие. „Опинион - Болíвар, Латин Америца'с Го-То Херо”. Приступљено 24. 8. 2018. 
  10. ^ „Арцхивед цопy”. Архивирано из оригинала 2005-11-04. г. Приступљено 2005-12-02.  инитиал Цуба-Венезуела ТЦП
  11. ^ https://www.brookings.edu/wp-content/uploads/2016/06/CubaVenezuela-Alliance-Piccone-Trinkunas.pdf
  12. ^ а б в г Inc, IBP (20. 3. 2009). Latin America Energy Policy and Regulations Handbook Volume 1 Strategic Information and Programs. Lulu.com. ISBN 9781438728360. Приступљено 24. 8. 2018 — преко Google Books. 
  13. ^ Monthly Review, 2 July 2008, ALBA: Creating a Regional Alternative to Neo-liberalism?
  14. ^ „Cuba Revolución: Chávez invita a Jamaica a sumarse al ALBA”. Приступљено 28. 6. 2016. 
  15. ^ Diario, El Nuevo. „El Nuevo Diario”. Архивирано из оригинала 08. 09. 2008. г. Приступљено 28. 6. 2016. 
  16. ^ (ABN), Agencia Bolivariana de Noticias. „Chávez invitó a toda Centroamérica a unirse al ALBA”. Приступљено 28. 6. 2016. 
  17. ^ „Chávez invita a Argentina a sumarse a la moneda virtual sucre - Radio La Primerísima”. Архивирано из оригинала 2016-05-27. г. Приступљено 28. 6. 2016. 
  18. ^ „Venezuela invita a Vietnam a sumarse al ALBA como observador”. Архивирано из оригинала 20. 7. 2014. г. 
  19. ^ „Twelfth ALBA Presidential Summit Takes Place in Ecuador”. americasquarterly.org. Приступљено 24. 8. 2018. 
  20. ^ Press, Associated (2018-08-24). „Ecuador leaves Venezuelan-run regional alliance”. AP NEWS. Приступљено 2018-12-18. 
  21. ^ Welle (www.dw.com), Deutsche. „Bolivia rompe relaciones con Venezuela y se retira de la Alianza Bolivariana ALBA | DW | 15.11.2019”. DW.COM (на језику: шпански). Приступљено 2019-11-16. 
  22. ^ „Bolivia summit adopts new currency”. Приступљено 28. 6. 2016. 
  23. ^ а б Plummer, Robert (1. 8. 2013). „Alba alliance ambitions lay bare Latin trade confusion”. BBC News. Приступљено 14. 4. 2017. 
  24. ^ „Dávila: Víctimas de uso armas prohibidas en manifestaciones están bajo protección del derecho internacional”. La Patilla (на језику: шпански). 14. 4. 2017. Приступљено 14. 4. 2017. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Bolivarska alternativa za Ameriku na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Bolivarska_alternativa_za_Ameriku&oldid=25460647”