Будизам на Западу
Будизам на Западу поздразумева ширење будизма изван Азије, ка Европи и Америци. На западу је могуће пронаћи мноштво будистичких центара, од којих многи примају монахе који следе различите монашке традиције.
Тренутно има више од сто будистичких центара и удружења у Великој Британији, а много више у Сједињеним Државама. Неки од њих су првенствено центри за будистичке имигранте из Азије (на пример, тајландски храм у Вимблдону, Лондон, и кмерски храм близу Њујорка); други су више окренути Западњацима који желе да науче медитацију, или да живе у складу са будистичким правилима.[1]
Данас се процењује да у Британији има око 100 000 будиста, што их чини четвртом религијом по величини, после хришћанства, ислама и јудаизма.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Будизам је на Запад поново стигао у 19. веку, и одмах је изазвао велико интересовање филозофа, између осталих Шопенхауера и Ничеа. Немачки филозоф Фридрих Ниче је у свом чувеном делу Антихрист дао следећу оцену будизма:
Осуђујући хришћанство не бих желео да будем неправедан према једној сродној религији која по броју следбеника чак премаша прву: према будизму. Као нихилистичке религије обе спадају заједно — оне су религије децаденце... Но, будизам је стотину пута реалистичнији од хришћанства — он је у крви наследио објективно и хладно постављање проблема, он долази након низа столећа истрајног филозофског трагања. Када он настаје појам "бог" је већ укинут. Будизам је једина дословно позитивистичка религија коју нам историја дозвољава да упознамо, па чак и њену теорију сазнања (један строги феноменализам). Он више не вели "борба против греха", него, дајући сасвим за право стварности, "борба против трпљења". Иза себе је већ оставио — чиме се дубоко разликује од хришћанства — самообману у појмовима о моралу, — он је, речено мојим језиком, с оне стране добра и зла.[2]
Занимање Британаца за будизам почело је крајем XIX века са деловањем Пали Теxт Социетy, које је 1881. године основао Т. V. Рис Дејвидс (1843—1922) и био његов први председник. После смрти, на том месту га је наследила супруга К. А. Ф. Рис Дејвидс (1857—1942). Друштво је подстицало преводилачки рад, историјске и филолошке студије.[1]
Разни европски научници су, такоде, превели низ значајних текстова, међу њима је и Едвард Конц, а неки од њих су постали и будистички монаси, боравећи у Азији дуги низ година. Први будистички центар у Великој Британији основао је 1908. године енглески монах заређен у Бурми.[1]
Фриендс оф тхе Wестерн Буддхист Ордер (организација коју је у Лондону 1967. године основао поштовани Сангаракшита) има чланове у читавој Европи и Северној Америци, од којих су већина махајана будисти.
Литература[уреди | уреди извор]
- Енциклопедија живих религија, Нолит, Београд. 2004. ISBN 978-86-19-02360-3.
- Кембриџова илустрована историја религије, Стyлос, Нови Сад. 2006. ISBN 978-86-7473-281-6.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г Кембриџова илустрована историја религије (пп. 88-89), Стyлос, Нови Сад. 2006. ISBN 978-86-7473-281-6.
- ^ Фриедрицх Ниетзсцхе - Антикрист