Бупропион

С Википедије, слободне енциклопедије
Бупропион
1 : 1 smesa (racemat)
IUPAC име
(±)-2-(терт-бутyламино)-1-(3-цхлоропхенyл)пропан-1-оне
Клинички подаци
Категорија трудноће
  • АУ: Б2
  • УС: C (Могући ризик)
Начин применеОрално
Правни статус
Правни статус
Фармакокинетички подаци
Биорасположивост5 до 20% код животиња; студије на људима нису доступне
МетаболизамХепатички—важно ЦYП2Б6 и 2Д6 удео
Полувреме елиминације20 сати
ИзлучивањеРенално (87%), фекално (10%)
Идентификатори
CAS број34841-39-9 ДаY
ATC кодN06AX12 (WHO)
PubChemCID 444
DrugBankAPRD00621
ChemSpider431
Хемијски подаци
ФормулаC13H18ClNO
Моларна маса239.74 г/мол
  • O=C(C(C)NC(C)(C)C)C1=CC=CC(Cl)=C1
  • InChI=1S/C13H18ClNO/c1-9(15-13(2,3)4)12(16)10-6-5-7-11(14)8-10/h5-9,15H,1-4H3 ДаY
  • Key:SNPPWIUOZRMYNY-UHFFFAOYSA-N ДаY

Бупропион (Wellbutrin, Zyban), који је својевремено био познат као амфебутамон,[1] је атипичан антидепресант и средство остављање пушења. Он делује као инхибитор норепинефрин и допамин реапсорпције (НДРИ), као и никотински антагонист α3β4-никотинског рецептора.[2][3][4] Бупропион припада хемијској класи аминокетона и сличан је по структури стимулаторима катинону и диетилпропиону, и уопште фенетиламинима.[5]

Овај лек је првобитно истраживан и продаван као антидепресант. Накнадно је за бупропион нађено да је ефективан као помоћно средство код остављања пушења. 2007. године он је био четврти највише преписивани антидепресант на САД тржишту, са 20.184 милиона продајних рецепата.[6]

Бупропион снижава праг епилептичких напада и његов потенцијал да узрокује нападе је био широко публикован. Међутим, у оквиру препоручених доза ризик од епилептичких напада је упоредив са оним што је запажено код других антидепресанта. Бупропион је ефективан антидепресант сам по себи, али је он посебно популаран као додатна медикација у случајевима непотпуног дејства антидепресаната приве линије, селективних инхибитора серотонин апсорпције (ССРИ). У контрасту са многим другим антидепресантима, бупропион не узрокује гојење, или сексуалну дисфункцију.

Историја[уреди | уреди извор]

Бупропион је пронашао Нариман Мехта из компаније Burroughs Wellcome (сад ГлаксоСмитКлајн) 1969. године, и УС патент је одобрен1974.[7] ФДА је одобрила употребу овог лека као антидепресант 30. децембра 1985. и он продаван под именом Wellbutrin.[8] Међутим, значајна појава епилептичких напада при примени оригинално препорученог дозирања (400–600 мг) проузроковала је повлачење лека са тржишта 1986. Накнадно је установљено да је ризик од напада јако завистан од дозе, и бупропион је враћен у продају 1989. са максималном препорученом дозом од 450 мг/дан.

Wеллбутрин XL

ФДА је 1996. године дозволила употребу формулације бупропиона са трајним ослобађањем под именом Wellbutrin SR, који се треба узимати два пута дневно (за разлику од Wellbutrin формулације са непосредним ослобађањем која са узима три пута дневно).[9] 2003. је ФДА одобрила употребу још једне формулације са трајним-ослобађањем под именом Wellbutrin XL, која је намењена за једнодневно дозирање. Wellbutrin SR и XL su dostupne kao generici u SADu, dok u Kanadi samo SR формулације је доступна као генерик. 1997, бупропион одобрен од стране ФДА за употребу као средство које помаже остављање пушења по именом Zyban.[9] Ин 2006, Wеллбутрин XL wас симиларлy аппровед ас а треатмент фор сеасонал аффецтиве дисордер.[10]

Терапеутска употреба[уреди | уреди извор]

Депресија[уреди | уреди извор]

Плацебо-контролисана дупло-слепа клиничка испитивања су потврдила ефикасност бупропиона за клиничку депресију.[11] Компаративне клиничке студије су демонстрирале еквивалентност бупропиона и сертралина (Золофт), флуоксетина (Прозац), пароксетина (Паxил)[12] и есциталопрама (Lexapro)[13] као антидепресива. Сигнификантно виша стопа ремисије код бупропион третмана него код венлафаксина (Effexor) је примећена у једној недавној студији.[14] За разлику од других антидепресанта, изузев миртазапина (Ремерон), мапротилина (Лудиомил) и тианептина (Стаблон), бупропион не узрокује сексуалну дисфункцију, и појава сексуалних нуспојава се не разликује од плацеба.[15][16] Третман бупропионом није асоциран са увећањем телесне тежине; напротив, на крају сваке студије поређење бупропиона са плацебом и другим антидепресантима показује да бупропион група има нижу просечну тежином.[17] Бупропион ис море еффецтиве тхан ССРИс ат импровинг сyмптомс оф хyперсомниа анд фатигуе ин депрессед патиентс.[18] У компаративној мета-анализи, нађено је да постоји скромна предност у коришћењу ССРИ лекова у поређењу са бупропионом у третману депресије са стрепњом, док су те медикације еквивалентне у третману депресије са умереном или незнатном стрепњом,[19]

На основу неколико анкета, аугментација преписаних ССРИ са бупропионом је првенствено коришћена стратегија клиничког особља у случајевима кад пацијент не реагује на ССРИ.[20] На пример, комбинација бупропиона и циталопрама (Celexa) је примећена да је ефективнија него прелазак на други антидепресив. Додатак бупропиона ССРИ третманима (првенствено флуоксетину и сертралину) је резултовао у значајном побољшању од 70-80% код пацијената код којих су антидепресиви приве-линије имали непотпуну дејство.[21][22] Бупропион је побољшао рангирање "енергије", чији ниво опада под утицајем ССРИ; исто тако је примећена су побољшања расположења и мотивације, и донекле побољшање спознајних и сексуалних функција. Рангови квалитет сна и стрепња су у већини случајева остали непромењени.[22] У СТАР*D студији, пацијенти на које није делова циталопрам (Целеxа) су рандомно одређени да приме бупропион или буспирон (Буспар) аугментацију. Приближно 30% третираних у обе групе је искусило ремисију. Међутим, бупропион аугментација је произвела боље резултате по основи само-рангирања пацијената и била је много боље толерисана. Аутори су приметили да "ови налази консистентно указују на повољније дејство бупропион са продуженим дејством него буспирон аугментације циталопрамом."[23] Та иста студија је индицирала могућност повећане стопе ремисије кад се онима на које циталопрам не делују даје бупропион аугментација уместо преласка на бупропион (30% вс. 20%).[24]

Остављање Пушења[уреди | уреди извор]

Бупропион редуцира јачину никотинске зависности, и симптоме апстинентске кризе. Након седмо-недељног третмана, 27% третираних који су примали бупропион су изјавили да немају више проблем са жељом за пушењем, у поређењу са 56% оних који су добијали плацебо. У истој студији, 21% ис бупропион групе је пријавило промене расположења, у поређењу са 32% плацебо групе.[25] Бупропион третман траје седам до дванаест недеља, са пацијентовим престанком коришћења дувана око десет дана након почетка третмана. Ефикасност бупропиона је слична као код терапије замене никотина. Бупропион приближно удвостручава шансе успешног престанка пушења након три месеца. Годину дана након третмана шансе одржавања непушачког стања су још увек 1.5 пута веће у бупропион групи него у плацебо групи.[26] Комбинација бупропиона и никотина не изгледа да даље повећава стопу остављања. У директном поређењу, вареницлин (Chantix) је показао супериорну ефикасност: после једне године, стопе непрекидне апстиненције је била 10% за плацебо, 15% за бупропион, и 23% за вареницлин.[27] Бупропион успорава стицање телесне тежине која се често дешава у току првих недеља након престанка пушења (након седам недеља, плацебо група је имала у просеку 2.7 кг пораст тежине, у поређењу са 1.5 кг за бупропион групу). Са временом, међутим, овај ефекат постаје занемарљив (после 26 недеља, обе групе су имале у просеку 4.8 кг пораста тежине).[25]

Сексуална дисфункција[уреди | уреди извор]

Бупропион је један оф малобројних антидепресива који не узрокују сексуалну дисфункцију.[28] На основу анкете психијатара, он је изабрани лек за третман ССРИ-узроковане сексуалне дисфункције, мада то није ФДА-одобрена индикација. Тридесет-шест процената психијатара преферира прелаз пацијената са ССРИ-узрокованом сексуалном дисфункцијом на бупропион, и 43 процената је изабрало аугментацију тренутне медикације са бупропионом.[29] Постоје студије које демонстрирају ефикасност оба приступа; побољшање компонената жеље и оргазма сексуалне функције су најчешће примећене. Код аугментационог приступа, додатак од најмање 200 мг/дан бупропиона у ССРИ третман може бити неопходан да би се постигло побољшање јер додатак од 150 мг/дан бупропиона не производи статистички значајну разлику од плацеба.[30][31][32][33][34][35]

Неколико студија су индицирале да бупропион исто тако помаже код сексуалне дисфункције људи који не болују од депресије. У дупло-слепој студији мешаног-пола, 63% субјеката на 12-недељном третману бупропионом су рангирали своје стање као побољшано или веома побољшано, у поређењу са 3% субјеката на плацебу.[36] Две студије, једна од којих је била плацебо-контролисана, су демонстрирале ефикасност бупропиона код жена са хипоактивном сексуалном жељом,[37][38] производећи сигнификантно побољшање надражења, оргазма и свеукупног задовољства. Бупропион је исто показао обећавајуће знаке у третману сексуалне дисфункције проузроковане хемотерапијом рака дојке[39] и за оргазмичку дисфункцију.[40] Као и код третмана ССРИ-индукованих сексуалних поремећаја,веће дозе оф бупропиона (300 мг) могу бити неопходне: рандомизована студија користећи ниже дозе (150 мг) није установила значајну разлику између бупропиона, сексуалне терапије или комбинованог третмана.[41] Бупропион нема непожељних ефеката на сексуално функционисање здравих људи.[42]

Гојазност[уреди | уреди извор]

Недавна метаанализа препарата за лечење гојазности је сумирала резултате три двоструко-слепа, плацебо-контролисана испитивања бупропиона. Она је потврдила ефикасност бупропиона у дозама 400 мг на дан за третман гојазности. У току периода од 6 до 12 месеци, губитак тежине у бупропион групи (4.4 кг) је био сигнификантно већи него у плацебо групи (1.7 кг). Иста анализа је установила да су разлике у губитку тежине између бупропиона и других афирмисаних медикација за мршављење, као што су сибутрамин, орлистат и диетилпропион статистички инсигнификантне.[43] Студије комбинација бупропиона и зонисамида (Емпатиц), и бупропиона и налтрексона (Цонтраве) у смањењу гојазности су у току.[44]

Хиперкинетички поремећај[уреди | уреди извор]

Мада хиперкинетички поремећај (АДХД) није одобрена индикација, нађено је да је бупропион ефективан код АДХД одраслих особа.[45] Било је много позитивних студија појединачних случајева и других неконтролисаних клиничких студија бупропиона за АДХД код деце.[46] Међутим, у највећој дупло-слепој студији спроведеној до данашњег времена, коју је извео ГлаxоСмитхКлине, резулти су двосмислени. Агресија и хиперактивност по рангирању дечјих наставника су били значајно побољшани у поређењу са плацебом; у контрасту с тим, родитељи и клиничко особље нису могли да направе разлику између ефеката бупропиона и плацеба.[46] 2007. препорука за АДХД третман од Америчке Академије за Дечју и Адолесценску Психијатрију напомиње да је евиденција за бупропион "далеко слабија" него за ФДА-одобрене третмане. Његов ефекат може да буде "значајно слабији од одобрених медикамената... Тако да је разборито за клиничко особље да препоручи истраживање терапије понашања у овој тачки, пре него што се приступи овим агентима друге-линије."[47] Слично, 2006. препорука Тексас департмана за државну здравствену службу препоручује разматрање бупропиона или трицикличних антидепресива као четврта-линија третмана након покушавања два различита стимуланта и атомоксетина (Страттера).[48][49]

Студија профилактичког бупропиона за превенцију пушења међу тенејџерима са АДХД произвела је неочекиване резултате. Тинејџери који су користили бупропион су били два пута склонији (што је близо статистичке сигнификантности) да почну да пуше него тинејџери из плацебо групе. У исто време, под-група пацијената који су узимали стимуланте додатно са бупропионом или плацебом је имала пет пута мањи ризик од иницирања пушења.[50]

Друге употребе[уреди | уреди извор]

Бупропион је одобрен од стране ФДА[51] за превенцију сезонског емотивног поремећаја (зимске депресије).[52] На основу неколико појединачних студија и једне пилот студије, бупропион снижава ниво инфламаторног медијатора ТНФ-алфа[53] и може бити користан код аутоинфламаторних стања као што су Кронова болест[53][54] и псориаза.[55][56]

За Паркинсонову болест адекватно контролисана дупло-слепа испитивања бупропиона нису спроведена. Једна мала студија из 1984. године спроведена под покрићем произвођача бупропиона је установила да је додатак бупропиона царбидопа или леводопа третманима побољшао Паркинсонове симптоме код десет од двадесет пацијената; међутим, нуспојаве, посебно мучнина и повраћање, су били фреквентни.[57] Америчка Психијатријска Асоцијација напомиње да, "не постоји евиденција у корист било којег специфичног антидепресивног медикамента са тачке гледишта терапеутске ефикасности код пацијената са Паркинсоновом болешћу компликованом јачим депресивним поремећајем".[58]

Постоји повећа несагласност по питању да ли је корисно додати антидепресант, укључујући бупропион, у стабилизаторе расположења код пацијената са биполарном депресијом.[59][60][61] Бупропион, слићно другим антидепресантима, није ефикасан за хронични бол доњег дела леђа.[62][63]

Бупропион је исто тако показан да има одређеног успеха у третирању генерализоване стрепње као социјалне стрепње.

Контраиндикације[уреди | уреди извор]

ГлаxоСмитхКлине препоручује да бупропион не треба преписивати особама са епилепсијом или другим проблемима који снижавају праг епилептичких напада, као што су алкохол или бензодиазепин обустава, анореxиа нервоса, булимија, или ацтивни мождани тумори. Треба га избегавати код индивидуа које користе МАО инхибиторе (МАОИ). Кад се прелази са МАОИ на бупропион, важно је да се дозволи период испирања од око две недеље између медикација.[64] ФДА одобрена етикета лека препоручује да се примене мере опреза кад се третирају пацијенти са повредом јетре, озбиљних болести бубрега, и јаке хипертензије, као и код педијатријских пацијената, адолесцената и младих одраслих особа због повећаног ризика од самоубиствених идеја.[64]

На основу ретроспективних клиничких серија објављених 1993, бупропион третман може погоршати тикове код деце са ко-дешавајућим АДХД и Тоуретовим синдромом.[65] Даља истраживања ових нуспојава нису спроведена.

Нуспојаве[уреди | уреди извор]

Епилептички напад је најконтроверзнија нуспојава бупропиона, која је била одговорна за његово иницијално повлачење са тржишта. Ризик од напада је високо завистан од дозе: 0,1% код 100–300 мг бупропиона, 0,4% код 300–450 мг, и 2% код 600 мг. У поређењу с тим, заступљеност првог неизазваног напада у генералној популацији је 0.07–0.09%. Ризик од напада других антидепресаната је следећи: 0.1–0,6% за имипрамин, у зависности од дозе; 0–0,06% за амитриптилин, у зависности од дозе; 0,5% за цломипрамин; 0,4% yа мапротилин; и 0,2% за флуоксетин и флувоксамин.[66] Експерименти на мишевима индицирају да повећана сусцептибилност на нападе је генерална нуспојава хронично коришћених антидепресаната који инхибирају норепинефрин транспортер, као што су имипрамин, десипрамин и ребоксетин.[67] Клиничка депресија сама по себи је примећена да повећава учесталост напада за два до седам пута у поређењу са генералном популацијом; са те тачке гледишта, горње изнети статистички подаци могу да индицирају да ниске до умерених дозе антидепресаната, укључујући бупропион, магу заправо да имају антиконвулзивно дејство.[68]

Синтеза[уреди | уреди извор]

Бупропион се синтетише броминацијом 3'-хлоропропиофенона, што следи нуклеофилична супституција са т-бутиламином.[7][69]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Тхе ИНН оригиналлy ассигнед ин 1974 бy тхе Wорлд Хеалтх Организатион wас "амфебутамоне". Ин 2000, тхе ИНН wас реассигнед ас бупропион. Сее Wорлд Хеалтх Организатион (2000). „Интернатионал Нонпроприетарy Намес фор Пхармацеутицал Субстанцес (ИНН). Пропосед ИНН: Лист 83” (ПДФ). WХО Друг Информатион. 14 (2). Архивирано из оригинала (ПДФ) 4. 03. 2009. г. Приступљено 22. 6. 2009. 
  2. ^ Тхомас L. Лемке; Давид А. Wиллиамс, ур. (2007). Фоyе'с Принциплес оф Медицинал Цхемистрy (6. изд.). Балтиморе: Липпинцотт Wилламс & Wилкинс. стр. 583—5. ИСБН 0781768799. 
  3. ^ Слеммер ЈЕ, Мартин РМ, Дамај MI (2000). „Бупропион ис а Ницотиниц Антагонист”. Ј Пхармацол Еxп Тхер. 295 (1): 321—327. ПМИД 10991997. 
  4. ^ Фрyер ЈД, Лукас РЈ (1999). „Нонцомпетитиве фунцтионал инхибитион ат диверсе, хуман ницотиниц ацетyлцхолине рецептор субтyпес бy бупропион, пхенцyцлидине, анд ибогаине”. Ј Пхармацол Еxп Тхер. 288 (6): 88—92. ПМИД 9862757. 
  5. ^ Кеитх Паркер; Лауренце Брунтон; Гоодман, Лоуис Санфорд; Лазо, Јохн С.; Гилман, Алфред (2006). „Цхаптер 17. Друг тхерапy оф депрессион анд анxиетy дисордерс”. Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (11. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071422803. 
  6. ^ После сертралина, есциталопрама и флуоксетина. Бупропион рецепти су рачунати као тотал од рецепта за Wеллбутрин XL, Будеприон XL, Будеприон СР, Бупропион СР и Бупропион ЕР користећи податке са графика за генерике и лекове са бренд-именом, погледате: „Топ 200 Генериц Другс бy Унитс ин 2007” (ПДФ). Друг Топицс. 18. 2. 2008. Архивирано из оригинала (ПДФ) 11. 07. 2012. г. Приступљено 30. 3. 2008.  и Вериспан (18. 02. 2008). „Топ 200 Бранд Другс бy Унитс ин 2007” (ПДФ). Друг Топицс. Архивирано из оригинала (ПДФ) 11. 07. 2012. г. Приступљено 30. 3. 2008. 
  7. ^ а б Мехта НБ (25. 06. 1974). „Унитед Статес Патент 3,819,706: Мета-цхлоро субститутед α-бутyламино-пропиопхенонес”. УСПТО. Архивирано из оригинала 07. 11. 2017. г. Приступљено 2. 6. 2008. 
  8. ^ WЕЛЛБУТРИН Лабел анд Аппровал Хисторy. У.С. Фоод анд Друг Администратион Центер фор Друг Евалуатион анд Ресеарцх. Приступљено 2007-08-18. Дата аваилабле фор доwнлоад он ФДА wебсите.
  9. ^ а б "Бупропион Хелпс Пеопле Wитх Сцхизопхрениа Qуит Смокинг Архивирано на сајту Wayback Machine (24. март 2009)." Натионал Институте он Друг Абусе. Ресеарцх Финдингс, Вол. 20, Но. 5 (Април 2006). Ретриевед он Аугуст 19, 2007.
  10. ^ Стафф Wритер. "Сеасонал аффецтиве дисордер друг Wеллбутрин XL wинс аппровал Архивирано на сајту Wayback Machine (30. јун 2007)." ЦНН. Јуне 14, 2006. Ретриевед он Аугуст 19, 2007.
  11. ^ Фава M, Русх АЈ, Тхасе МЕ, Цлаyтон А, Стахл СМ, Прадко ЈФ, Јохнстон ЈА (2005). „15 yеарс оф цлиницал еxпериенце wитх бупропион ХЦл: фром бупропион то бупропион СР то бупропион XЛ” (ПДФ). Прим Царе Цомпанион Ј Цлин Псyцхиатрy. 7 (3): 106—113. ПМЦ 1163271 Слободан приступ. ПМИД 16027765. дои:10.4088/ПЦЦ.в07н0305. Архивирано из оригинала (ПДФ) 10. 02. 2012. г. Приступљено 30. 12. 2008. 
  12. ^ Тхасе МЕ, Хаигхт БР, Рицхард Н, Роцкетт ЦБ, Миттон M, Моделл ЈГ, ВанМетер С, Харриетт АЕ, Wанг Y (2005). „Ремиссион ратес фоллоwинг антидепрессант тхерапy wитх бупропион ор селецтиве серотонин реуптаке инхибиторс: а мета-аналyсис оф оригинал дата фром 7 рандомизед цонтроллед триалс”. Ј Цлин Псyцхиатрy. 66 (6): 974—981. ПМИД 16086611. дои:10.4088/ЈЦП.в66н0803. 
  13. ^ Цлаyтон АХ, Црофт ХА, Хорриган ЈП, Wигхтман ДС, Крисхен А, Рицхард НЕ, Моделл ЈГ (2006). „Бупропион еxтендед релеасе цомпаред wитх есциталопрам: еффецтс он сеxуал фунцтионинг анд антидепрессант еффицацy ин 2 рандомизед, доубле-блинд, плацебо-цонтроллед студиес”. Ј Цлин Псyцхиатрy. 67 (5): 736—746. ПМИД 1684162. дои:10.4088/ЈЦП.в67н0507. 
  14. ^ Тхасе МЕ, Цлаyтон АХ, Хаигхт БР, Тхомпсон АХ, Моделл ЈГ, Јохнстон ЈА (2006). „А доубле-блинд цомпарисон бетwеен бупропион XL анд венлафаxине XР: сеxуал фунцтионинг, антидепрессант еффицацy, анд толерабилитy”. Ј Цлин Псyцхопхармацол. 26 (5): 482—488. ПМИД 16974189. дои:10.1097/01.јцп.0000239790.83707.аб. 
  15. ^ Фор тхе ревиеw, сее: Цлаyтон АХ (2003). „Антидепрессант-Ассоциатед Сеxуал Дyсфунцтион: А Потентиаллy Авоидабле Тхерапеутиц Цхалленге”. Примарy Псyцхиатрy. 10 (1): 55—61. 
  16. ^ Фор анотхер ревиеw, сее: Каналy КА, Берман ЈР (2002). „Сеxуал сиде еффецтс оф ССРИ медицатионс: потентиал треатмент стратегиес фор ССРИ-индуцед фемале сеxуал дyсфунцтион”. Цурр Wомен'с Хеалтх Реп. 2 (6): 409—16. ПМИД 12429073. 
  17. ^ For a short review, see: Зиммерман M, Постернак МА, Аттиуллах Н, Фриедман M, Боланд РЈ, Баyмиллер С, Берлоwитз СЛ, Рахман С, Уy КК, Сингер С, Цхелмински I, Тхонгy, Тв (2005). „Др. Зиммерман анд цоллеагуес реплy то МЈ Менастер”. Ј Цлин Псyцхиатрy. 66 (10): 1336—9. 
  18. ^ Балдwин ДС, Папакостас ГИ (2006). „Сyмптомс оф Фатигуе анд Слеепинесс ин Мајор Депрессиве Дисордер”. Ј Цлин Псyцхиатрy. 67 (суппл 6): 9—15. ПМИД 16848671. 
  19. ^ Папакостас ГИ; Стахл СМ; Крисхен А; et al. (2008). „Еффицацy оф Бупропион анд тхе Селецтиве Серотонин Реуптаке Инхибиторс ин тхе Треатмент оф Мајор Депрессиве Дисордер Wитх Хигх Левелс оф Анxиетy (Анxиоус Депрессион): А Поолед Аналyсис оф 10 Студиес”. Ј Цлин Псyцхиатрy. 69 (8): е1—е6. ПМИД 18605812. 
  20. ^ Фор тхе мост рецент ревиеw, сее: Зисоок С, Русх АЈ, Хаигхт БР, Цлинес DC, Роцкетт ЦБ (2006). „Усе оф бупропион ин цомбинатион wитх серотонин реуптаке инхибиторс”. Биол Псyцхиатрy. 59 (3): 203—10. ПМИД 16165100. дои:10.1016/ј.биопсyцх.2005.06.027. 
  21. ^ Спиер СА (1998). „Усе оф бупропион wитх СРИс анд венлафаxине”. Депрессион анд анxиетy. 7 (2): 73—5. ПМИД 9614595. дои:10.1002/(СИЦИ)1520-6394(1998)7:2<73::АИД-ДА4>3.0.ЦО;2-6. 
  22. ^ а б Бодкин ЈА, Лассер РА, Wинес ЈД, Гарднер ДМ, Балдессарини РЈ (1997). „Цомбининг серотонин реуптаке инхибиторс анд бупропион ин партиал респондерс то антидепрессант монотхерапy”. Тхе Јоурнал оф цлиницал псyцхиатрy. 58 (4): 137—45. ПМИД 9164423. 
  23. ^ Триведи МХ, Фава M, Wисниеwски СР, Тхасе МЕ, Qуиткин Ф, Wарден D, Ритз L, Ниеренберг АА, Лебоwитз БД, Биггс MM, Лутхер ЈФ, Схорес-Wилсон К, Русх АЈ (2006). „Медицатион аугментатион афтер тхе фаилуре оф ССРИс фор депрессион”. Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине. 354 (12): 1243—52. ПМИД 16554526. дои:10.1056/НЕЈМоа052964. 
  24. ^ Русх АЈ, Триведи МХ, Wисниеwски СР, Стеwарт ЈW, Ниеренберг АА, Тхасе МЕ, Ритз L, Биггс MM, Wарден D, Лутхер ЈФ, Схорес-Wилсон К, Ниедерехе Г, Фава M (2006). „Бупропион-СР, сертралине, ор венлафаxине-XР афтер фаилуре оф ССРИс фор депрессион”. Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине. 354 (12): 1231—42. ПМИД 16554525. дои:10.1056/НЕЈМоа052963. 
  25. ^ а б Тоннесен П, Тонстад С, Хјалмарсон А, Лебаргy Ф, Ван Спиегел ПИ, Хидер А, Сwеет Р, Тоwнсенд Ј (2003). „А мултицентре, рандомизед, доубле-блинд, плацебо-цонтроллед, 1-yеар студy оф бупропион СР фор смокинг цессатион”. Ј Интерн Мед. 254 (2): 184—192. ПМИД 12859700. дои:10.1046/ј.1365-2796.2003.01185.x. 
  26. ^ Wу П, Wилсон К, Димоулас П, Миллс ЕЈ (2006). „Еффецтивенесс оф смокинг цессатион тхерапиес: а сyстематиц ревиеw анд мета-аналyсис”. БМЦ Публиц Хеалтх. 6: 300—315. дои:10.1186/1471-2458-6-300. 
  27. ^ Јоренбy ДЕ, Хаyс ЈТ, Риготти НА, Азоулаy С, Wатскy ЕЈ, Wиллиамс КЕ, Биллинг ЦБ, Гонг Ј, Реевес КР (2006). Вареницлине Пхасе 3 Студy Гроуп. „Еффицацy оф вареницлине, ан алпха4бета2 ницотиниц ацетyлцхолине рецептор партиал агонист, вс плацебо ор сустаинед-релеасе бупропион фор смокинг цессатион: а рандомизед цонтроллед триал”. ЈАМА. 296 (1): 56—63. ПМИД 16820547. дои:10.1001/јама.296.1.56. 
  28. ^ Серретти А, Цхиеса А (2009). „Треатмент-емергент сеxуал дyсфунцтион релатед то антидепрессантс: а мета-аналyсис”. Ј Цлин Псyцхопхармацол. 29 (3): 259—66. ПМИД 19440080. дои:10.1097/ЈЦП.0б013е3181а5233ф. 
  29. ^ Дординг CM, Мисцхоулон D, Петерсен ТЈ, Корнблух Р, Гордон Ј, Ниеренберг АА, Росенбаум ЈЕ, Фава M (2002). „Тхе пхармацологиц манагемент оф ССРИ-индуцед сиде еффецтс: а сурвеy оф псyцхиатристс”. Анн Цлин Псyцхиатрy. 14 (3): 143—7. ПМИД 12585563. дои:10.3109/10401230209147450. 
  30. ^ Wалкер ПW, Цоле ЈО, Гарднер ЕА, Хугхес АР, Јохнстон ЈА, Батеy СР, Линеберрy ЦГ (1993). „Импровемент ин флуоxетине-ассоциатед сеxуал дyсфунцтион ин патиентс сwитцхед то бупропион”. Ј Цлин Псyцхиатрy. 54 (12): 459—65. ПМИД 8276736. 
  31. ^ Добкин РД, Менза M, Марин Х, Аллен ЛА, Роуссо Р, Леиблум СР (2006). „Бупропион импровес сеxуал фунцтионинг ин депрессед миноритy wомен: ан опен-лабел сwитцх студy”. Ј Цлин Псyцхиатрy. 26 (1): 21—6. ПМИД 16415700. 
  32. ^ Масанд ПС, Асхтон АК, Гупта С, Франк Б (2001). „Сустаинед-релеасе бупропион фор селецтиве серотонин реуптаке инхибитор-индуцед сеxуал дyсфунцтион: а рандомизед, доубле-блинд, плацебо-цонтроллед, параллел-гроуп студy”. Ам Ј Псyцхиатрy. 158 (5): 805—807. ПМИД 11329407. дои:10.1176/аппи.ајп.158.5.805. 
  33. ^ ДеБаттиста C, Солвасон Б, Поириер Ј, Кендрицк Е, Лораас Е (2005). „А плацебо-цонтроллед, рандомизед, доубле-блинд студy оф адјунцтиве бупропион сустаинед релеасе ин тхе треатмент оф ССРИ-индуцед сеxуал дyсфунцтион”. Ј Цлин Псyцхиатрy. 66 (7): 844—8. ПМИД 16013899. дои:10.4088/ЈЦП.в66н0706. 
  34. ^ Асхтон АК, Росен РЦ (1998). „Бупропион ас ан антидоте фор серотонин реуптаке инхибитор-индуцед сеxуал дyсфунцтион”. Ј Цлин Псyцхиатрy. 59 (3): 112—5. ПМИД 9541153. 
  35. ^ Цлаyтон АХ, Wарноцк ЈК, Корнстеин СГ, Пинкертон Р, Схелдон-Келлер А, МцГарвеy ЕЛ (2004). „А плацебо-цонтроллед триал оф бупропион СР ас ан антидоте фор селецтиве серотонин реуптаке инхибитор-индуцед сеxуал дyсфунцтион”. Ј Цлин Псyцхиатрy. 65 (1): 62—7. ПМИД 14744170. дои:10.4088/ЈЦП.в65н0110. 
  36. ^ Цренсхаw ТЛ, Голдберг ЈП, Стерн WЦ (1987). „Пхармацологиц модифицатион оф псyцхосеxуал дyсфунцтион”. Ј Сеx Маритал Тхер. 13 (4): 239—52. ПМИД 3121861. 
  37. ^ Сегравес РТ, Црофт Х, Кавоусси Р, Асцхер ЈА, Батеy СР, Фостер ВЈ, Болден-Wатсон C, Метз А (2001). „Бупропион сустаинед релеасе (СР) фор тхе треатмент оф хyпоацтиве сеxуал десире дисордер (ХСДД) ин нондепрессед wомен”. Ј Сеx Маритал Тхер. 27 (3): 303—16. ПМИД 11354935. дои:10.1080/009262301750257155. 
  38. ^ Сегравес РТ, Цлаyтон А, Црофт Х, Wолф А, Wарноцк Ј (2004). „Бупропион сустаинед релеасе фор тхе треатмент оф хyпоацтиве сеxуал десире дисордер ин пременопаусал wомен”. Ј Цлин Псyцхопхармацол. 24 (3): 339—42. ПМИД 15118489. дои:10.1097/01.јцп.0000125686.20338.ц1. 
  39. ^ Матхиас C, Цардеал Мендес CM, Понде де Сена Е, Диас де Мораес Е, Бастос C, Брагхироли MI, Нунез Г, Атханазио Р, Албан L, Мооре ХЦ, дел Гиглио А (2006). „Ан опен-лабел, фиxед-досе студy оф бупропион еффецт он сеxуал фунцтион сцорес ин wомен треатед фор бреаст цанцер”. Анн Онцол. 17 (12): 1792—6. ПМИД 16980597. дои:10.1093/аннонц/мдл304. 
  40. ^ Моделл ЈГ, Маy РС, Катхоли ЦР (2000). „Еффецт оф бупропион-СР он оргасмиц дyсфунцтион ин нондепрессед субјецтс: а пилот студy”. Ј Сеx Маритал Тхер. 26 (3): 231—40. ПМИД 10929571. дои:10.1080/00926230050084623. 
  41. ^ Цабелло Ф (2006). „Еффецтивенесс оф тхе Треатмент оф Фемале Хyпоацтиве Сеxуал Десире Дисордер”. Ј Сеx Ресеарцх. Архивирано из оригинала 27. 04. 2007. г. Приступљено 5. 4. 2007. 
  42. ^ Лаббате ЛА, Бродрицк ПС, Нелсон РП, Лyдиард РБ, Арана ГW (2001). „Еффецтс оф бупропион сустаинед-релеасе он сеxуал фунцтионинг анд ноцтурнал ерецтионс ин хеалтхy мен”. Ј Цлин Псyцхопхармацол. 22 (1): 99—103. ПМИД 11199957. дои:10.1097/00004714-200102000-00018. 
  43. ^ Ли З, Маглионе M, Ту W, Мојица W, Артербурн D, Схугарман ЛР, Хилтон L, Сутторп M, Соломон V, Схекелле ПГ, Мортон СЦ (2005). „Мета-аналyсис: пхармацологиц треатмент оф обеситy”. Анн Интерн Мед. 142 (7): 532—46. ПМИД 15809465. 
  44. ^ Клонофф DC, Греенwаy Ф (2008). „Другс ин тхе пипелине фор тхе обеситy маркет”. Ј Диабетес Сци Тецхнол. 2 (5): 913—8. ПМЦ 2769782 Слободан приступ. ПМИД 19885278. 
  45. ^ Wиленс ТЕ, Хаигхт БР, Хорриган ЈП, Худзиак ЈЈ, Росентхал НЕ, Цоннор ДФ, Хамптон КД, Рицхард НЕ, Моделл ЈГ (2005). „Бупропион XL ин адултс wитх аттентион-дефицит/хyперацтивитy дисордер: а рандомизед, плацебо-цонтроллед студy”. Биол. Псyцхиатрy. 57 (7): 793—801. ПМИД 15820237. дои:10.1016/ј.биопсyцх.2005.01.027. 
  46. ^ а б Фор тхе ревиеw, сее: Цантwелл ДП (1998). „АДХД тхроугх тхе лифе спан: тхе роле оф бупропион ин треатмент”. Тхе Јоурнал оф цлиницал псyцхиатрy. 59 Суппл 4: 92—4. ПМИД 9554326. 
  47. ^ Стевен Плисзка; et al. (2007). „ПРАЦТИЦЕ ПАРАМЕТЕР ФОР ТХЕ АССЕССМЕНТ АНД ТРЕАТМЕНТ ОФ ЦХИЛДРЕН АНД АДОЛЕСЦЕНТС WИТХ АТТЕНТИОН-ДЕФИЦИТ/ХYПЕРАЦТИВИТY ДИСОРДЕР” (ПДФ). Америцан Ацадемy оф Цхилд анд Адолесцент Псyцхиатрy. стр. 16. Архивирано из оригинала (ПДФ) 13. 07. 2007. г. Приступљено 2. 9. 2007. 
  48. ^ Плисзка СР; et al. (2006). „Тхе Теxас Цхилдрен'с Медицатион Алгоритхм Пројецт: аттентион-дефицит/хyперацтивитy дисордер.”. Теxас Департмент оф Стате Хеалтх Сервицес. Архивирано из оригинала 27. 05. 2012. г. Приступљено 2. 9. 2007. 
  49. ^ „Алгоритхм Стагес Флоwсхеетс. АДХД wитх но сигнифицант цоморбидитy алгоритхм” (ПДФ). Теxас Департмент оф Стате Хеалтх Сервицес. 2006. Архивирано из оригинала (ПДФ) 22. 08. 2006. г. Приступљено 2. 9. 2007. 
  50. ^ Монутеауx MC, Спенцер ТЈ, Фараоне СВ, Wилсон АМ, Биедерман Ј (2007). „А рандомизед, плацебо-цонтроллед цлиницал триал оф бупропион фор тхе превентион оф смокинг ин цхилдрен анд адолесцентс wитх аттентион-дефицит/хyперацтивитy дисордер”. Тхе Јоурнал оф цлиницал псyцхиатрy. 68 (7): 1094—101. ПМИД 17685748. дои:10.4088/ЈЦП.в68н0718. 
  51. ^ „Фирст друг фор сеасонал депрессион”. ФДА Цонсумер. 40 (5): 7. 2006. ПМИД 17328102. 
  52. ^ Моделл ЈГ, Росентхал НЕ, Харриетт АЕ, Крисхен А, Асгхариан А, Фостер ВЈ, Метз А, Роцкетт ЦБ, Wигхтман ДС (2005). „Сеасонал аффецтиве дисордер анд итс превентион бy антиципаторy треатмент wитх бупропион XЛ”. Биол Псyцхиатрy. 58 (8): 658—67. ПМИД 16271314. дои:10.1016/ј.биопсyцх.2005.07.021. 
  53. ^ а б Кане С, Алтсцхулер ЕЛ, Каст РЕ (2003). „Црохн'с дисеасе ремиссион он бупропион”. Гастроентерологy. 125 (4): 1290. ПМИД 14552325. дои:10.1016/ј.гастро.2003.02.004. 
  54. ^ Каст РЕ, Алтсцхулер ЕЛ (2001). „Ремиссион оф Црохн'с дисеасе он бупропион”. Гастроентерологy. 121 (5): 1260—1. ПМИД 11706830. дои:10.1053/гаст.2001.29467. 
  55. ^ Алтсцхулер ЕЛ, Каст РЕ (2003). „Бупропион ин псориасис анд атопиц дерматитис: децреасед тумор нецросис фацтор-алпха?”. Псyцхосом Мед. 65 (4): 719. ПМИД 12883127. дои:10.1097/01.ПСY.0000073874.55003.ЕЕ. 
  56. ^ Моделл ЈГ, Боyце С, Таyлор Е, Катхоли C (2002). „Треатмент оф атопиц дерматитис анд псориасис вулгарис wитх бупропион-СР: а пилот студy”. Псyцхосом Мед. 64 (5): 835—40. ПМИД 12271115. дои:10.1097/01.ПСY.0000021954.59258.9Б. 
  57. ^ Гоетз ЦГ, Таннер CM, Клаwанс ХЛ (1984). „Бупропион ин Паркинсон'с дисеасе”. Неурологy. 34 (8): 1092—4. ПМИД 6431314. 
  58. ^ Америцан Псyцхиатриц Ассоциатион (2000). „Працтице гуиделине фор тхе треатмент оф патиентс wитх мајор депрессиве дисордер. Сецонд едитион.” (ПДФ). стр. 37. Приступљено 24. 8. 2007. 
  59. ^ За прегледе који индицирају да антидепресанти нису бољи него плацебо, погледајте: Сацхс ГС, Ниеренберг АА, Цалабресе ЈР, Марангелл ЛБ, Wисниеwски СР, Гyулаи L, Фриедман ЕС, Боwден CL, Фоссеy MD, Остацхер МЈ, Кеттер ТА, Пател Ј, Хаусер П, Раппорт D, Мартинез ЈМ, Аллен МХ, Миклоwитз ДЈ, Отто МW, Деннехy ЕБ, Тхасе МЕ (2007). „Еффецтивенесс оф адјунцтиве антидепрессант треатмент фор биполар депрессион”. Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине. 356 (17): 1711—22. ПМИД 17392295. дои:10.1056/НЕЈМоа064135. 
  60. ^ Фор тхе ревиеw ин фавор оф тхе антидепрессант усе, сее: Гијсман ХЈ, Геддес ЈР, Ренделл ЈМ, Нолен WА, Гоодwин ГМ (2004). „Антидепрессантс фор биполар депрессион: а сyстематиц ревиеw оф рандомизед, цонтроллед триалс”. Тхе Америцан јоурнал оф псyцхиатрy. 161 (9): 1537—47. ПМИД 15337640. дои:10.1176/аппи.ајп.161.9.1537. 
  61. ^ За упутства која препоручују употребу бупропиона са стабилизаторима расположења, погледајте: Yатхам ЛН, Кеннедy СХ, О'Донован C, Парикх СВ, МацQуеен Г, МцИнтyре РС, Схарма V, Беаулиеу С (2006). „Цанадиан Нетwорк фор Моод анд Анxиетy Треатментс (ЦАНМАТ) гуиделинес фор тхе манагемент оф патиентс wитх биполар дисордер: упдате 2007”. Биполар Дисорд. 8 (6): 721—39. ПМИД 17156158. дои:10.1111/ј.1399-5618.2006.00432.x. 
  62. ^ Катз Ј, Пеннелла-Ваугхан Ј, Хетзел РД, Канази ГЕ, Дwоркин РХ (2005). „А рандомизед, плацебо-цонтроллед триал оф бупропион сустаинед релеасе ин цхрониц лоw бацк паин”. Ј Паин. 6 (10): 656—61. ПМИД 16202958. дои:10.1016/ј.јпаин.2005.05.002. 
  63. ^ Урqухарт ДМ, Ховинг ЈЛ, Ассенделфт WW, Роланд M, ван Тулдер МW (2008). „Антидепрессантс фор нон-специфиц лоw бацк паин”. Цоцхране Датабасе Сyст Рев (1): ЦД001703. ПМИД 18253994. дои:10.1002/14651858.ЦД001703.пуб3. 
  64. ^ а б „Wеллбутрин XL Пресцрибинг Информатион” (ПДФ). ГлаxоСмитхКлине. 2008. Архивирано из оригинала (ПДФ) 12. 09. 2003. г. Приступљено 16. 1. 2010. 
  65. ^ Спенцер Т, Биедерман Ј, Стеингард Р, Wиленс Т (1993). „Бупропион еxацербатес тицс ин цхилдрен wитх аттентион-дефицит хyперацтивитy дисордер анд Тоуретте'с сyндроме”. Ј Ам Ацад Цхилд Адолесц Псyцхиатрy. 32 (1): 211—4. ПМИД 8428875. 
  66. ^ Писани Ф, Отери Г, Цоста C, Ди Раимондо Г, Ди Перри Р (2002). „Еффецтс оф Псyцхотропиц Другс он Сеизуре Тхресхолд”. Друг Сафетy. 25 (2): 91—110. ПМИД 11888352. дои:10.2165/00002018-200225020-00004. 
  67. ^ Ахерн ТХ, Јаворс МА, Еаглес ДА, Мартиллотти Ј, Митцхелл ХА, Лилес ЛЦ, Wеинсхенкер D (2006). „Тхе еффецтс оф цхрониц норепинепхрине транспортер инацтиватион он сеизуре сусцептибилитy ин мице”. Неуропсyцхопхармацологy. 31 (4): 730—8. ПМИД 16052243. 
  68. ^ Алпер К, Сцхwартз КА, Колтс РЛ, Кхан А (2007). „Сеизуре Инциденце ин Псyцхопхармацологицал Цлиницал Триалс: Ан Аналyсис оф Фоод анд Друг Администратион (ФДА) Суммарy Басис оф Аппровал Репортс”. Биол Псyцхиатрy. 62 (4): 345—54. ПМИД 17223086. дои:10.1016/ј.биопсyцх.2006.09.023. 
  69. ^ Даниел M. Перрине; Јасон Т. Росс; Степхен Ј. Нерви & Рицхард Х. Зиммерман (2000). „А Схорт, Оне-Пот Сyнтхесис оф Бупропион” (ПДФ). Ј. Цхем. Ед. 77 (11): 1479. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]



Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Bupropion&oldid=27679746”