Бутна кила
| Бутна кила | |
|---|---|
 Бутна кила | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | хирургија |
| ICD-10 | K41 |
| ICD-9-CM | 553.0 |
| DiseasesDB | 4793 |
| MedlinePlus | 001136 |
| eMedicine | емерг/251 |
| MeSH | Ц06.405.293.249.374 |
Бутна (бедрена) кила или феморална хернија (лат. hernia femoralis) је протрузија садржаја трбушне шупљине кроз феморални канал. Налази се испод ингвиналног лигамента у близини феморалних крвних судова и живаца. Ређе се јавља од препонске киле, а чешћа је код жена него код мушкараца. Понекад се може замени са препонском килом, што може бити узрок неуспешног оперативног третмана јер је само направљена пластику задњег зида препонског канала.
Бутна кила се клинички манифестује као избочење у препони, али испод ингвиналног лигамента, а латерално од ње пипа се пулс артерије феморалис. Кила је обично мала јер има узак врат, што је чини врло подложном хернијацији и врло тешкој репозицији, јер јој је садржај често прирастао за килну кесу (лат. hernia accreta). Важно је нагласити да се готово 40% бутних кила први пут манифестује као хитно стање због инкарцерације (укљештења) или странгулације (увртања).
Анатомија[уреди | уреди извор]
За разумевање бутне киле неопходно је познавање анатомског описа феморалног троугла (лат. trigonum femorale) и феморалног прстена, који је смештен на предњој страни бутине (бедра) и кроз који се одвија процес хернијације.
- Феморални троугао
- Основица тругла је препонска веза, односно његову латерарну страну чини медијални руб мишића лат. m. sartorius, а медијалну страну медијани руб мишића лат. m. aductro longus.
- Врх троугла одговара уласку у адукторни канал.
- Кров троугла чини фасциа лата.
- Дно троугла, који се пружа од медијално према латерално чине, лат. m. adductor longus, m. pectineus i m. iliopsoas.
Испод препонске везе понире изданак илијачне фасције (лат. arcus iliopectineus), који простор испод препонске везе раздваја на две шупљине – васкуларну и мишићну (лат. lacuna vasorum et musculorum). Кроз мишићну шупљину пролази лат. m. iliopsoas и лат. nervus femoralis, док је главна одредница васкуларне шупљине феморални канал (лат. canalis femoralis) у којем се налазе бутна артерија и вена (лат. a. et v. femoralis) окружене изданцима фасција, које облажу унутарњи страну предњег трбушног зида (лат. fascia transverzalis et fascia iliaca). У каналу се још налазе и лимфни судови, каткада и лимфни чвор, везиво и маст.
- Феморални прстен
Канал је најшири на свом абдоминалном отвору који се назива феморални прстен (лат. anulus femoralis), а дистално се пружа до проксималног краја сафенског отвора. Анулус феморалис омеђен је са четири стране:
- латерално је везивна опна око феморалне вене,
- медијално лат. lig. lacunare,
- позади лат. lig. pectineum и
- напред лат. lig. inguinale.
Прстен затвара везивна опна (лат. septum femorale), кроз коју пролазе лимфни судови.[1][2][3][4]
Епидемиологија[уреди | уреди извор]
Бутна кила је по учесталости одмах након ингвиналне, а статистички подаци показују да бутна кила чини 3% од укупног броја кила свих лоикализација,
Много је чешћа код жена него мушкараца, нарочито у старијој животној доби. Око 75% свих хернија које се јављају код жена су бутне, а око 1% присутан је код женске деце. Чешће се бутне киле јављају код одраслих особа него код деце.
Етиопатогенеза[уреди | уреди извор]
Узрок бутне киле, је предиспонирано, постојање анатомски слаба тачке у подручју кроз које пролазе главни крвни судови живци за ногу (бутна или феморална артерија (лат. arteria femoralis) и вена (лат. лат. vena femoralis) и бутни живац (лат. nervus femoralis). Уодређеним условма као што су * прекомерна телесна тежина,
- подизање терета,
- напрезање приликом кашљања, кијања и пражњења црева и
- генетска предиспозиција,
врло лао се надовезују на слабост одредјених структура трбушног зида, као што је то феморални престе.
Иако бутна кила најчешће настају кроз лат. lacunu vasorum медијалније од феморалних крвних судова у феморалном каналу, до хернијације може доћи и кроз лат. lacunu musculorum.
Садржај килне кесе може бити танко или дебело црево, трбушна марамица или чак и црвуљак (лат. appendix vermiformis).
Бол је чест симптом мада није наглашен осим када дође до уклијештења. Појава бола је индикација за хитну операцију која носи већи оперативни ризик од елективне операције (правовремено планирана операција са припремом болесника)
Клиничка слика[уреди | уреди извор]
Клинички, бутна кила се манифестује као избочење у препони, али испод ингвиналног лигамента, а латерално од ње пипа се пулс артерије феморалис. Кила је обично мала јер има узак врат, што је чини врло подложном хернијацији и понекад је тешко репонирати, јер јој је садржај често прирастао за килну кесу (лат. hernia accreta).
Компликације[уреди | уреди извор]
Уколико се садржај килне кесе не може репонирати угрожено је снабдијевање крвљу укљештених цревашто може резултовати гангреном цева. Такођер може доћи и до застоја рада црева изазван спољашњом компресијом килног прстена и појаве илеуса (завезаних црева). Ово је чешћи случај него код препонске киле.
Иако су резултати операције киле врло добри, а стопа рецидива је ређа него код операција ингвиналних кила, као могуће копликације феморалне херниопластике могу се јавити:
- сужавање лумена кроз који пролазе крвни судови.
- непрепознато крварење, које се неретко јавља код операције бедрене киле уколико анатомски односи нису јасно дефинириани.
- оштећење обтураторне артерије (које може бити латентно), приликом извођења реконструкције задњег зида (трансверзалне фасције), када се може наићи на аберантну комуникацију а. обтураториае и епигастрицае интерне, која изгледом подсећају на круг (који се због ове компликације назива венац смрту (цорона мортис).[5][6]
Прогноза[уреди | уреди извор]
Прогноза је добра, али су могући ретки рецидиви (повратак обољења) бутне киле ако се угради мрежица. Често се јављају у случају такозване превиђене киле када хирург превиди постојање бутне киле мислећи да се ради само о препонској кили.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Скандалакис ЈЕ, Цолборн ГЛ. Скандалакис' Сургицал анатомy : тхе ембрyологиц анд анатомиц басис оф модерн сургерy. Атхенс, Грееце: ПМП; 2004.
- ^ Крмпотић-Неманић Ј, Марушић А. Анатомија човјека. Загреб: Медицинска наклада; 2007.
- ^ Wалдеyер А. Wалдеyерова анатомија човјека. 1 ед. Загреб: Голден маркетинг - Техничка књига; 2009
- ^ Јалшовец D. Суставна и топографска анатомија човјека. Загреб: Школска књига; 2005
- ^ Зиннер M. Маингот'с Абдоминал Оператионс. 11 ед: МцГраw-Хилл Профессионал; 2006;1488
- ^ Шоша Т, Сутлић Ж, Станец З, Тонковић I. Кирургија. Загреб: Наклада Љевак; 2007
Литература[уреди | уреди извор]
- Дохертy ГМ, Wаy ЛW, едиторс. Цуррент Сургицал Диагносис & Треатмент. 12тх Едитион. Неw Yорк: Мцграw-Хилл; 2006.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Дечја хирургија Архивирано на сајту Wayback Machine (9. мај 2021)
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
