CCL11

С Википедије, слободне енциклопедије
Хемокин (C-C мотив) лиганд 11
ПДБ приказ базиран на 1еот​.
Доступне структуре
1еот​, 2еот
Идентификатори
Симболи ЦЦЛ11; МГЦ22554; СЦYА11
Вањски ИД ОМИМ601156 МГИ103576 ХомолоГене7929 ГенеЦардс: ЦЦЛ11 Гене
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 6356 20292
Енсембл ЕНСГ00000172156 ЕНСМУСГ00000020676
УниПрот П51671 Q5СВБ5
РефСеq (мРНА) НМ_002986 НМ_011330
РефСеq (протеин) НП_002977 НП_035460
Локација (УЦСЦ) Цхр 17:
29.64 - 29.64 Мб
Цхр 11:
81.87 - 81.88 Мб
ПубМед претрага [1] [2]

CCL11, хемокин (C-C мотив) лиганд 11, је мали цитокин из CC хемокин фамилије. Он је такође познат као еотаксин-1. CCL11 селективно регрутује еозинофиле путем индуковања њихове хемотаксе, и зато је имплициран у алергијске респонсе.[1][2][3]

Ефекти CCL11 су посредовани његовим везивањем за Г-протеин спрегнути хемокин рецептор. Хемокин рецептори CCL11 лиганда су CCR2[4], CCR3[5] и CCR5.[4] Међутим, било је установљено да еотаксин-1 (CCL11) има висок степен селективности за CCR3 рецептор, тако да је неактиван на неутрофилима и моноцитима, који не изражавају CCR3.[6] Ген људског CCL11 (SCYA11) je kodiran sa tri eksona i lociran je na hromozomu 17.[5][7]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ponath PD, Qin S, Ringler DJ, Clark-Lewis I, Wang J, Kassam N, Smith H, Shi X, Gonzalo JA, Newman W, Gutierrez-Ramos JC, Mackay CR (1996). „Cloning of the human eosinophil chemoattractant, eotaxin. Expression, receptor binding, and functional properties suggest a mechanism for the selective recruitment of eosinophils”. J. Clin. Invest. 97 (3): 604—12. PMC 507095Слободан приступ. PMID 8609214. doi:10.1172/JCI118456. 
  2. ^ Garcia-Zepeda EA, Rothenberg ME, Ownbey RT, Celestin J, Leder P, Luster AD (1996). „Human eotaxin is a specific chemoattractant for eosinophil cells and provides a new mechanism to explain tissue eosinophilia”. Nat. Med. 2 (4): 449—56. PMID 8597956. doi:10.1038/nm0496-449. 
  3. ^ Mire-Sluis, Anthony R.; Thorpe, Robin, ур. (1998). Cytokines (Handbook of Immunopharmacology). Boston: Academic Press. ISBN 0-12-498340-5. 
  4. ^ а б Ogilvie P, Bardi G, Clark-Lewis I, Baggiolini M, Uguccioni M (2001). „Eotaxin is a natural antagonist for CCR2 and an agonist for CCR5”. Blood. 97 (7): 1920—4. PMID 11264152. doi:10.1182/blood.V97.7.1920. 
  5. ^ а б Kitaura M, Nakajima T, Imai T, Harada S, Combadiere C, Tiffany HL, Murphy PM, Yoshie O (1996). „Molecular cloning of human eotaxin, an eosinophil-selective CC chemokine, and identification of a specific eosinophil eotaxin receptor, CC chemokine receptor 3”. J. Biol. Chem. 271 (13): 7725—30. PMID 8631813. doi:10.1074/jbc.271.13.7725. 
  6. ^ Baggiolini M, Dewald B, Moser B (1997). „Human chemokines: an update”. Annu. Rev. Immunol. 15: 675—705. PMID 9143704. doi:10.1146/annurev.immunol.15.1.675. 
  7. ^ Hein H, Schlüter C, Kulke R, Christophers E, Schröder JM, Bartels J (1997). „Genomic organization, sequence, and transcriptional regulation of the human eotaxin gene”. Biochem. Biophys. Res. Commun. 237 (3): 537—42. PMID 9299399. doi:10.1006/bbrc.1997.7169. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Garcia-Zepeda EA; Rothenberg ME; Ownbey RT; et al. (1996). „Хуман еотаxин ис а специфиц цхемоаттрацтант фор еосинопхил целлс анд провидес а неw мецханисм то еxплаин тиссуе еосинопхилиа.”. Нат. Мед. 2 (4): 449—56. ПМИД 8597956. дои:10.1038/нм0496-449. 
  • Понатх ПД; Qин С; Ринглер ДЈ; et al. (1996). „Цлонинг оф тхе хуман еосинопхил цхемоаттрацтант, еотаxин. Еxпрессион, рецептор биндинг, анд фунцтионал пропертиес суггест а мецханисм фор тхе селецтиве рецруитмент оф еосинопхилс.”. Ј. Цлин. Инвест. 97 (3): 604—12. ПМЦ 507095Слободан приступ. ПМИД 8609214. дои:10.1172/ЈЦИ118456. 
  • Китаура M; Накајима Т; Имаи Т; et al. (1996). „Молецулар цлонинг оф хуман еотаxин, ан еосинопхил-селецтиве CC цхемокине, анд идентифицатион оф а специфиц еосинопхил еотаxин рецептор, CC цхемокине рецептор 3.”. Ј. Биол. Цхем. 271 (13): 7725—30. ПМИД 8631813. дои:10.1074/јбц.271.13.7725. 
  • Даугхертy БЛ; Сицилиано СЈ; ДеМартино ЈА; et al. (1996). „Цлонинг, еxпрессион, анд цхарацтеризатион оф тхе хуман еосинопхил еотаxин рецептор.”. Ј. Еxп. Мед. 183 (5): 2349—54. ПМЦ 2192548Слободан приступ. ПМИД 8642344. дои:10.1084/јем.183.5.2349. 
  • Цхое Х; Фарзан M; Сун Y; et al. (1996). „Тхе бета-цхемокине рецепторс ЦЦР3 анд ЦЦР5 фацилитате инфецтион бy примарy ХИВ-1 исолатес.”. Целл. 85 (7): 1135—48. ПМИД 8674119. дои:10.1016/С0092-8674(00)81313-6. 
  • Понатх ПД; Qин С; Пост ТW; et al. (1996). „Молецулар цлонинг анд цхарацтеризатион оф а хуман еотаxин рецептор еxпрессед селецтивелy он еосинопхилс.”. Ј. Еxп. Мед. 183 (6): 2437—48. ПМЦ 2192612Слободан приступ. ПМИД 8676064. дои:10.1084/јем.183.6.2437. 
  • Бартелс Ј; Сцхлüтер C; Рицхтер Е; et al. (1996). „Хуман дермал фибробластс еxпресс еотаxин: молецулар цлонинг, мРНА еxпрессион, анд идентифицатион оф еотаxин сеqуенце вариантс.”. Биоцхем. Биопхyс. Рес. Цоммун. 225 (3): 1045—51. ПМИД 8780731. дои:10.1006/ббрц.1996.1292. 
  • Гарциа-Зепеда ЕА; Ротхенберг МЕ; Wеремоwицз С; et al. (1997). „Геномиц организатион, цомплете сеqуенце, анд цхромосомал лоцатион оф тхе гене фор хуман еотаxин (СЦYА11), ан еосинопхил-специфиц CC цхемокине.”. Геномицс. 41 (3): 471—6. ПМИД 9169149. дои:10.1006/гено.1997.4656. 
  • Хеин Х; Сцхлüтер C; Кулке Р; et al. (1997). „Геномиц организатион, сеqуенце, анд трансцриптионал регулатион оф тхе хуман еотаxин гене.”. Биоцхем. Биопхyс. Рес. Цоммун. 237 (3): 537—42. ПМИД 9299399. дои:10.1006/ббрц.1997.7169. 
  • Ниббс РЈ; Wyлие СМ; Yанг Ј; et al. (1998). „Цлонинг анд цхарацтеризатион оф а новел промисцуоус хуман бета-цхемокине рецептор Д6.”. Ј. Биол. Цхем. 272 (51): 32078—83. ПМИД 9405404. дои:10.1074/јбц.272.51.32078. 
  • Рубберт А; Цомбадиере C; Остроwски M; et al. (1998). „Дендритиц целлс еxпресс мултипле цхемокине рецепторс усед ас цорецепторс фор ХИВ ентрy.”. Ј. Иммунол. 160 (8): 3933—41. ПМИД 9558100. 
  • Носо Н; Бартелс Ј; Маллет АИ; et al. (1998). „Делаyед продуцтион оф биологицаллy ацтиве О-глyцосyлатед формс оф хуман еотаxин бy тумор-нецросис-фацтор-алпха-стимулатед дермал фибробластс.”. Еур. Ј. Биоцхем. 253 (1): 114—22. ПМИД 9578468. дои:10.1046/ј.1432-1327.1998.2530114.x. 
  • Црумп МП; Рајаратхнам К; Ким КС; et al. (1998). „Солутион струцтуре оф еотаxин, а цхемокине тхат селецтивелy рецруитс еосинопхилс ин аллергиц инфламматион.”. Ј. Биол. Цхем. 273 (35): 22471—9. ПМИД 9712872. дои:10.1074/јбц.273.35.22471. 
  • Саброе I; Хартнелл А; Јоплинг ЛА; et al. (1999). „Дифферентиал регулатион оф еосинопхил цхемокине сигналинг виа ЦЦР3 анд нон-ЦЦР3 патхwаyс.”. Ј. Иммунол. 162 (5): 2946—55. ПМИД 10072545. 
  • Јинqуан Т; Qуан С; Феили Г; et al. (1999). „Еотаxин ацтиватес Т целлс то цхемотаxис анд адхесион онлy иф индуцед то еxпресс ЦЦР3 бy ИЛ-2 тогетхер wитх ИЛ-4.”. Ј. Иммунол. 162 (7): 4285—92. ПМИД 10201960. 
  • Клеин РС; Wиллиамс КЦ; Алварез-Хернандез X; et al. (1999). „Цхемокине рецептор еxпрессион анд сигналинг ин мацаqуе анд хуман фетал неуронс анд астроцyтес: имплицатионс фор тхе неуропатхогенесис оф АИДС.”. Ј. Иммунол. 163 (3): 1636—46. ПМИД 10415069. 
  • Бланпаин C; Мигеотте I; Лее Б; et al. (1999). „ЦЦР5 биндс мултипле CC-цхемокинес: МЦП-3 ацтс ас а натурал антагонист.”. Блоод. 94 (6): 1899—905. ПМИД 10477718. 
  • Зханг Ј, Латхбурy Љ, Саламонсен ЛА (2000). „Еxпрессион оф тхе цхемокине еотаxин анд итс рецептор, ЦЦР3, ин хуман ендометриум.”. Биол. Репрод. 62 (2): 404—11. ПМИД 10642580. дои:10.1095/биолрепрод62.2.404. 
  • Кампен ГТ; Стаффорд С; Адацхи Т; et al. (2000). „Еотаxин индуцес дегранулатион анд цхемотаxис оф еосинопхилс тхроугх тхе ацтиватион оф ЕРК2 анд п38 митоген-ацтиватед протеин кинасес.”. Блоод. 95 (6): 1911—7. ПМИД 10706854. 
  • Хубер МА, Краут Н, Аддицкс Т, Петер РУ (2000). „Целл-тyпе-депендент индуцтион оф еотаxин анд ЦЦР3 бy ионизинг радиатион.”. Биоцхем. Биопхyс. Рес. Цоммун. 269 (2): 546—52. ПМИД 10708591. дои:10.1006/ббрц.2000.2287. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]