ЦИДР

С Википедије, слободне енциклопедије

ЦИДР (енгл. Цласслесс Интер-Домаин Роутинг) мрежни је стандард који се, уз приватне адресе, користи како би се сачувао "скучени" адресни простор интернета узрокован наглим растом броја корисника и превеликим распонима класних мрежа.

Опис[уреди | уреди извор]

Због наглог раста интернета, број слободних ИП адреса постајао је све мањи. Из тог разлога 1993. године представљен је ЦИДР, стандард који је замјенио стари начин додјељивања ИП адреса базираних на класама А, Б и C. Умјесто да се мреже дефинишу по класама са фиксним префиксима (8, 16 и 24 бита), ЦИДР користи распон од 13 до 27 битова што омогућује варијабилну величину мрежа (најмања садржи 32 адресе, а највећа преко 500,000). Доласком ЦИДР-а начин обиљежавања распона мрежа се промијенио. ЦИДР адреса укључује стандардну 32 битну адресу заједно са 32 битном информацијом, маска подмреже (енгл. субнет маск), која описује који дио припада мрежном дијелу, а који хост дијелу адресе.

  • Примјер#1:
Adresa mreže:..........................220.56.110.32/27

Ознака "/27" означује колико битова се користи за мрежни дио. Из тога слиједи:

Subnet mask u binarnom zapisu:.........11111111.11111111.11111111.11100000 Subnet mask u dekadskom zapisu:........255.255.255.224

  • Примјер#2:
Adresa mreže:..........................112.16.0.0/13
Subnet mask u binarnom zapisu:.........11111111.11111000.00000000.00000000 
Subnet mask u dekadskom zapisu:........255.248.0.0

Врло значајна ствар коју ЦИДР омогућава јесте агрегација рута (супернеттинг). Захваљујући тој техници величина роутинг таблица значајно се смањила што је увелико олакшало рад рутера.

Закључак[уреди | уреди извор]

Имплементација ЦИДР стандарда омогућила је даљи раст интернета и тако олакшала приступ интернету великом броју организација, институција и обичних корисника.