ЦНН

С Википедије, слободне енциклопедије
Си-Ен-Ен
CNN
Tipkablovska/informativna
ZemljaSAD
Dostupnostsvet
SedišteAtlanta
VlasnikCable News Network, Inc.
ОснивачТед Тарнер
Датум покретања1. јун 1980. год.; пре 43 године (1980-06-01)
Формат слике480i (СДТВ)
1080и (ХДТВ)
Веб-сајтhttp://www.cnn.com/

Си-Ен-Ен (CNN, акроним за Cable News Network), амерички је 24-сатни информативни канал који се емитује путем сателита и кабловске телевизије у власништву АТ&Т подружнице WarnerMedia.[1] Си-Ен-Ен је 1980. године основао амерички медијски поседник Тед Тарнер као 24-часовни кабловски канал за вести.[2] Након његовог лансирања, ЦНН је био први телевизијски канал који је омогућио 24-часовно покриће вестима,[3] и био је први телевизијски канал посвећен само вестима у Сједињеним Државама.[4]

Седиште ове телевизијске мреже је у Атланти, док се програм емитује из три центра: Атланте, Њујорка и Вашингтона. Његово седиште се користи само за програм током викенда. ЦНН се понекад назива CNN/U.S. (или ЦНН домаћи)[5] да би се направила разлика измећу канала у САД и међународне сестринске мреже, ЦНН интернашонал. Највећи Си-Ен-Енов подухват био је начин на који је та телевизијска мрежа пратила Заливски рат. Касније су многе телевизијске мреже, попут Скај њуза, Јуроњуза и Ал Џазире следиле изворну идеју Си-Ен-Ена у начину извештавања.

У августу 2010, ЦНН је био доступан у више од 100 милиона домаћинстава у САД.[6] Емитовање овог канала у САД је доступно у преко 890.000 америчких хотелских соба,[6] а преносе га и преплатнички провајдери широм Канаде. У јулу 2015. године ЦНН је био доступан у око 96.374.000 домаћинстава са телевизијском преплатом (82,8% домаћинстава са бар једним телевизором) у Сједињеним Државама.[7] Глобално, ЦНН програми се емитују преко ЦНН интернашонала, који гледаоци могу видети у преко 212 земаља и територија.[8]

Историја[уреди | уреди извор]

Мрежа кабловских вести је покренута у 17:00 часова источно време 1. јуна 1980. Након увода Теда Тарнера, тим брачног пара Дејвида Вокера и Лоис Харт водио је прву емисију вести на каналу.[9] Берт Рејнхардт, извршни потпредседник ЦНН-а, ангажовао је већину од првих 200 запослених на каналу, укључујући и првог водитеља вести на мрежи, Бернарда Шоа.[10]

Од свог дебија, ЦНН је проширио свој домет на неколико провајдера кабловске и сателитске телевизије, веб сајтова и специјализованих канала затвореног круга (као што је аеродром ЦНН). Компанија има 42 бироа (11 домаћих, 31 међународна),[11] више од 900 повезаних локалних станица (које такође примају вести и објављују садржај путем сервиса за видео вести ЦНН Неwсоурце),[12] и неколико регионалних и мрежа на страним језицима широм света.[13] Успех канала направио је истинског могула од оснивача Теда Тарнера и поставио сцену за конгломерат Тајм Варнер (касније WарнерМедиа који се спојио са Дисцоверy Инц. формирајући Wарнер Брос. Дисцоверy) коначну аквизицију компаније Турнер Броадцастинг Сyстем 1996. године.[14][15]

Међународне критике[уреди | уреди извор]

ЦНН је готово редовно од страних влада и организација био оптуживан као пропагандно средство у промовирању америчких политичких циљева. Најчешће ЦНН је оптуживан за заузимање пројеврејских то јест антиарапских стајалишта о догађајима на Блиском истоку, али је такође жестоко оптужен од Кине због антикинеских стајалишта тако да је тамо настала пословица "Немој бити као ЦНН" што у преводу значи "Немој бити пристран".[16][17][18]

Осим редовног информативног програма који је по мишљењу критичара пристран ЦНН повремено има проблема с "техничким погрешкама". Двије од најпознатијих "погрешака" у раздобљу 2005 - 2010 које су довеле до међународних осуда су оне из доба Рата у Јужној Осетији када је ЦНН приказао слике града Цхинвали којега је уништила грузијска војска (коју подржава САД) док се читао текст о нападима Руске војске тако да испада као да га је она уништила[19] и "грешка" у преводу говора иранског предсједника који је 2006. године изјавио:"Иран има право на нуклеарну енергију, а цилизиране нације немају потребе за нуклеарним оружјем" док је то ЦНН превео:"Кориштење нуклеарног оружја спада у Иранска права"[20] (у складу с политиком САД). На простору бивше Југославије је једна од најпознатијих таквих погрешака везана уз репортажу о демонстрацијама српских националиста поводом хапшења Радована Караџића илустрираних снимкама далеко спектакуларнијих и насилнијих демонстрација мађарске деснице у Будимпешти.

У Србији[уреди | уреди извор]

У Србији, Хрватској и Босни и Херцеговини емитује се званични партнер Си-Ен-Ена на овом подручју, Н1 телевизија, која програм емитује на српском, хрватском и бошњачком језику.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Тиме Wарнер: Турнер Броадцастинг Архивирано 2011-01-22 на сајту Wayback Machine
  2. ^ „Charles Bierbauer, CNN senior Washington correspondent, discusses his 19-year career at CNN. (May 8, 2000)”. Cnn.com. Архивирано из оригинала 29. 9. 2012. г. Приступљено 12. 10. 2013. 
  3. ^ „CNN changed news – for better and worse”. Taipei Times. 31. 05. 2005. Приступљено 24. 1. 2009. 
  4. ^ Kiesewetter, John (28. 05. 2000). „In 20 years, CNN has changed the way we view the news”. Cincinnati Enquirer. Приступљено 24. 1. 2009. 
  5. ^ „CNN Show Pages”. www.cnn.com. Приступљено 30. 8. 2016. 
  6. ^ а б „This date in deal history: CNN begins broadcasting”. Deal Magazine. 31. 05. 2006. Архивирано из оригинала 24. 6. 2009. г. Приступљено 26. 6. 2006. 
  7. ^ Staff (21. 7. 2015). „List of how many homes each cable network is in as of July 2015”. TV by the Numbers. Архивирано из оригинала 13. 11. 2016. г. Приступљено 9. 8. 2017. 
  8. ^ „CNN is Viewers Cable Network of Choice for Democratic and Republican National Convention Coverage”. Time Warner. 18. 8. 2000. Приступљено 20. 2. 2010. [мртва веза]
  9. ^ Barkin, Steve Michael; Sharpe, M.E. (2003). American Television News: The Media Marketplace and the Public Interest. 
  10. ^ Wiseman, Lauren (10. 5. 2011). „Burt Reinhardt dies at 91: Newsman helped launch CNN”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 18. 7. 2019. г. Приступљено 19. 5. 2011. 
  11. ^ „Cable News: Fact Sheet”. Pew Research Center's Journalism Project. 15. 6. 2016. Архивирано из оригинала 19. 4. 2017. г. Приступљено 20. 4. 2017. 
  12. ^ „CNN Newsource”. CNN Newsource (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 21. 4. 2017. г. Приступљено 20. 4. 2017. 
  13. ^ Sterling, Christopher H. (25. 9. 2009). Encyclopedia of journalism. 6. Appendices (на језику: енглески). SAGE. ISBN 9780761929574. Архивирано из оригинала 14. 4. 2021. г. Приступљено 15. 10. 2020. 
  14. ^ Tyree, Omar (27. 4. 2009). The Equation: Applying the 4 Indisputable Components of Business Success (на језику: енглески). John Wiley & Sons. ISBN 9780470452837. Архивирано из оригинала 14. 4. 2021. г. Приступљено 15. 10. 2020. 
  15. ^ „Ted Turner, the Lost Tycoon”. The New Yorker. 15. 4. 2001. Архивирано из оригинала 24. 2. 2017. г. Приступљено 20. 4. 2017. 
  16. ^ „From CNN to open source: the redesign of China”. Архивирано из оригинала 25. 12. 2010. г. Приступљено 13. 11. 2014. 
  17. ^ „CNN, now a four-letter word in China”. Архивирано из оригинала 13. 11. 2014. г. Приступљено 13. 11. 2014. 
  18. ^ „Souvenir of nationalism 2008”. Архивирано из оригинала 23. 09. 2015. г. Приступљено 13. 11. 2014. 
  19. ^ „CNN use footage of Tskhinvali ruins to cover Georgian report”. YouTube. Приступљено 14. 8. 2008. 
  20. ^ "CNN 'very disappointed' at being banned from Iran", AFX News Limited, January 16, 2006

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]