Цампанулацеае

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Цампанулацеае
Цампанула цеспитоса.јпг
Campanula cespitosa
Научна класификација едит
Царство: Plantae
Кладус: Angiospermae
Кладус: Eudicotidae
Кладус: Астеридс
Ред: Астералес
Породица: Цампанулацеае
Juss.[1]
Rodovi

Vidi tekst

APG III sistem klasigikacije

Campanulaceae или звончике је породица реда Астералес, дивизије Eudicotiledonae, са 2.400 врста у 84 рода зељастих биљака цветница, грмова, а ретко малог дрвећа. Често садрже млеколике неотровне сокове.[2][3][4][5] Породица је именована по типском роду Campanula. [6] Међу њима су и познате баштенске биљке родова Campanula (звончић),[7] Lobelia[7][6] и Platycodon[8][9] (балонастих цветова).

Ова породица је готово космополитски распрострањена. Осим широке заступљености на северној хемисфери, јавља се и на јужној хемисфери. Јужна Африка је изузетно богата члановима ове породице. Ових врста нема у Сахари, Антарктику, Североисточној Азији и северном Гренланду.

Опис[уреди]

Детаљи цвета Цампанула персицифолиа): пет плавих круничних листића су стасали, пет жутих прашника су увенули, а три жига на тучку су способни за оплодњу (протерандрија).

Листови су често наизменични, ређе насупротни. Они су такође једноставни и без споредних листића (залистака). Цветови су двополни, у облику звона, које се састоји од уских цеви налик круницу са малим проширењем режњева. Многде су у разним нијансама плаве боје и суседних делова спектра.

Цветна формула је: или или

Плодови су бобице или капсуле.

Потпородице и родови[уреди]

Campanuloideae
Лобелиоидеае
Цyпхиоидеае

Фосилни запис[уреди]

Најранија позната појава Цампанулацеае полена је из олигоценских слојева.[10] Најранији Цампанулацеае макрофосили су семе †Цампанула палеопyрамидалис у 17-16 милиона година старим миоценским депозитима у Новом Сончу на Карпатима у Пољској. То је блики сродник изумрлог Цампанула пyрамидалис.[11][12]

Хемијска једињења[уреди]

Планови потфамилије Лобелиоидеае садрже алкалоид лобелин.[13][14][15][16] Главни облик складиштења угљеник хидрата код Цампанулацеае је инулин,[17][18] полифруктан који се исто тако јавља у сродним Астерацеае врстама.[19][20]

Референце[уреди]

  1. ^ Ангиосперм Пхyлогенy Гроуп (2009), „Ан упдате оф тхе Ангиосперм Пхyлогенy Гроуп цлассифицатион фор тхе ордерс анд фамилиес оф флоwеринг плантс: АПГ ИИИ”, Ботаницал Јоурнал оф тхе Линнеан Социетy, 161 (2): 105—121, дои:10.1111/ј.1095-8339.2009.00996.x, Архивирано из оригинала на датум 25. 5. 2017, Приступљено 10. 12. 2010 
  2. ^ Цампбелл Н. А.; ет ал. (2008). Биологy. 8тх Ед. Персон Интернатионал Едитион, Сан Францисцо. ИСБН 978-0-321-53616-7. 
  3. ^ Шољан; Хаџиселимовић Р. (2004). Биологија 1. Свјетлост, Сарајево. ИСБН 978-9958-10-686-6.  |фирст1= захтева |ласт1= у Аутхорс лист (помоћ)
  4. ^ Јудд, Wалтер С.; Цампбелл, Цхристопхер С.; Келлогг, Елизабетх А.; Стевенс, Петер Ф.; Доногхуе, Мицхаел Ј. (2007). Плант сyстематицс: а пхyлогенетиц аппроацх. (1ст ед. 1999, 2нд 2002) (3 изд.). Синауер Ассоциатес. ИСБН 978-0-87893-407-2. Приступљено 29. 1. 2014. 
  5. ^ Симпсон, Мицхаел Г. (2011). Плант Сyстематицс. Ацадемиц Пресс. ИСБН 978-0-08-051404-8. Приступљено 12. 2. 2014. 
  6. 6,0 6,1 Ламмерс, Тхомас. „Ревисион оф тхе Инфрагенериц Цлассифицатион оф Лобелиа L. (Цампанулацеае: Лобелиоидеае)”. Анналс оф тхе Миссоури Ботаницал Гарден. 98: 37—62. дои:10.3417/2007150. 
  7. 7,0 7,1 „Генус: Цампанула L.”. Гермпласм Ресоурцес Информатион Нетwорк. Унитед Статес Департмент оф Агрицултуре. 29. 1. 2004. Архивирано из оригинала на датум 6. 10. 2012. Приступљено 3. 2. 2011. 
  8. ^ Хонг, Деyуан; Клеин, Лаура L.; Ламмерс, Тхомас Г. Платyцодон грандифлорус . Флора оф Цхина. Миссоури Ботаницал Гарден. 19 — преко еФлорас.орг. 
  9. ^ Енглисх Намес фор Кореан Нативе Плантс (ПДФ). Поцхеон: Кореа Натионал Арборетум. 2015. стр. 578. ИСБН 978-89-97450-98-5. Архивирано из оригинала (ПДФ) на датум 25. 5. 2017. Приступљено 6. 1. 2017 — преко Кореа Форест Сервице. 
  10. ^ Фриис, Елсе Марие; Цране, Петер Р.; Педерсен, Кај Раунсгаард (август 2011). Еарлy Флоwерс анд Ангиосперм Еволутион. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 9780521592833. 
  11. ^ хттп://www.амјбот.орг/цонтент/еарлy/2016/02/09/ајб.1500450.фулл.пдф
  12. ^ Лагомарсино, L. П.; Цондамине, Ф. L.; Антонелли, А; Мулцх, А; Давис, C. C. (2016). „Тхе абиотиц анд биотиц дриверс оф рапид диверсифицатион ин Андеан беллфлоwерс (Цампанулацеае)” (ПДФ). Неw Пхyтологист. 210 (4): 1430—1442. ПМЦ 4950005Слободан приступ. ПМИД 26990796. дои:10.1111/нпх.13920. 
  13. ^ Неугебауер, Н. M.; Харрод, С. Б.; Стаирс, D. Ј.; Цроокс, П. А.; Дwоскин, L. П.; Бардо, M. Т. (2007). „Лобелане децреасес метхампхетамине селф-администратион ин ратс”. Еуропеан Јоурнал оф Пхармацологy. 571 (1): 33—8. ПМЦ 2104779Слободан приступ. ПМИД 17612524. дои:10.1016/ј.ејпхар.2007.06.003. 
  14. ^ Еyерман, D. Ј.; Yамамото, Б. К. (2005). „Лобелине аттенуатес метхампхетамине-индуцед цхангес ин весицулар моноамине транспортер 2 иммунореацтивитy анд моноамине деплетионс ин тхе стриатум”. Јоурнал оф Пхармацологy анд Еxпериментал Тхерапеутицс. 312 (1): 160—9. ПМИД 15331654. дои:10.1124/јпет.104.072264. 
  15. ^ Полстон, Ј. Е.; Цуннингхам, C. С.; Родвелт, К. Р.; Миллер, D. К. (2006). „Лобелине аугментс анд инхибитс цоцаине-индуцед хyперацтивитy ин ратс”. Лифе Сциенцес. 79 (10): 981—90. ПМИД 16765386. дои:10.1016/ј.лфс.2006.05.006. 
  16. ^ Фароок, Ј. M.; Леwис, Б; Гаддис, Ј. Г.; Литтлетон, Ј. M.; Баррон, С (2009). „Лобелине, а ницотиниц партиал агонист аттенуатес алцохол цонсумптион анд преференце ин мале Ц57БЛ/6Ј мице”. Пхyсиологy & Бехавиор. 97 (3–4): 503—6. ПМИД 19268674. дои:10.1016/ј.пхyсбех.2009.02.031. 
  17. ^ „Тхе Децларатион оф Цертаин Исолатед ор Сyнтхетиц Нон-Дигестибле Царбохyдратес ас Диетарy Фибер он Нутритион анд Супплемент Фацтс Лабелс: Гуиданце фор Индустрy” (ПДФ). УС Фоод анд Друг Администратион. 14. 6. 2018. Приступљено 15. 6. 2018. 
  18. ^ Хсу, ЦY; Бансал, Н (август 2011). „Меасуред ГФР ас "голд стандард"--алл тхат глиттерс ис нот голд?”. Цлиницал Јоурнал оф тхе Америцан Социетy оф Непхрологy. 6 (8): 1813—4. ПМИД 21784836. дои:10.2215/цјн.06040611. 
  19. ^ П.Ф. Стевенс (2001). „Ангиосперм Пхyлогенy Wебсите”. Ангиосперм Пхyлогенy Wебсите. 
  20. ^ Јеффреy, C. 2007. Цомпоситае: Интродуцтион wитх кеy то трибес. Пагес 61–87 ин Фамилиес анд Генера оф Васцулар Плантс, вол. VIII, Флоwеринг Плантс, Еудицотс, Астералес (Ј. W. Кадереит анд C. Јеффреy, едс.). Спрингер-Верлаг, Берлин

Литература[уреди]

  • Цампбелл Н. А.; ет ал. (2008). Биологy. 8тх Ед. Персон Интернатионал Едитион, Сан Францисцо. ИСБН 978-0-321-53616-7. 

Спољашње везе[уреди]