Централна тибетанска администрација

С Википедије, слободне енциклопедије
Тибетанска влада у егзилу

བོད་མིའི་སྒྲིག་འཛུགས་
Bod mi'i sgrig 'dzugs / Bömi Drikdzuk
Флаг оф Тибет
Застава
Емблем оф Тибет
Амблем
Химна: Гјалу
СтатусВлада у егзилу
Седиште176215, Дарамшала, Кангра округ, Химачал Прадеш, Индија
Званични језициТибетански
Религија
Тибетански будизам
ТyпеВлада у егзилу
Влада
Лобсанг Сангај
• Говорник
Пема Џунгнеј
ЗаконодавствоПарламент у егзилу
Естаблисхмент28. април 1959
ВалутаИндијска рупија (де факто) (ИНР)
Вебсајт
tibet.net

Тибетанска влада у егзилу (тибетански: བོད་མིའི་སྒྲིག་འཛུགས་, Вајли: бод ми'и сгриг 'дзугс, THL: Бöми Дрикдзук, ˈpʰỳmìː ˈʈìʔt͡sùʔ, у преводу Тибетанска народна организација у егзилу)[1] тибетанска је изабрана парламентарна влада са седиштем у Дарамшали, Индија. Састоји се од судске, законодавне и извршне власти. Централна тибетанска администрација се такође назива и Тибетанска влада у егзилу. Од свог формирања 1959. године, Кина није званично признала Централну тибетанску администрацију.[2] Тибетанска дијаспора и избеглице подржавају Централну тибетанску администрацију гласањем за чланове парламента, председника и годишњим финансијским доприносима коришћењем „Зелене књиге”. Централна тибетанска администрација такође прима међународну подршку од разних организација и појединаца.

Унутрашња структура Централне тибетанске управе је државна. Она тврди да „није дизајнирана да преузме власт на Тибету”; него ће бити распуштена „чим се слобода врати на Тибет” у корист владе коју су Тибетанци формирали унутар Тибета.[1] Поред политичког представљања, аутор је извештаја и саопштења за штампу и управља мрежом школа и других културних активности за Тибетанце у Индији. Дана 11. фебруара 1991. године, Централна тибетанска администрација постала је оснивачки члан Организације незаступљених нација и народа (УНПО) на церемонији одржаној у Палати мира у Хагу, Холандија.[3][4]

Позиција на Тибету[уреди | уреди извор]

Територијом Тибета управља Народна Република Кина, што је ситуација коју Централна тибетанска администрација сматра нелегитимном окупацијом. Став ЦТА-а је да је Тибет посебна држава са дугом историјом независности. Став Народне Републике Кине је да је Кина мултиетничка и да су Тибетанци међу признатим нацијама, да је централна влада Кине (током својих разних инкарнација) континуирано имала суверенитет над Тибетом више од 700 година, да Тибет није био независан, већ да је његова де фацто независност између 1912. и 1951. није била „ништа друго до фикција империјалиста који су у модерној историји починили агресију на Кину“.[5]

Одељење за информације и међународне односе Централне тибетанске администрације (бивша влада Тибета у егзилу) 2006. године

Финансирање[уреди | уреди извор]

Финансирање Централне тибетанске администрације углавном долази из приватних донација прикупљених уз помоћ организација попут Тибетског фонда, прихода од Зелене књиге („пасош Тибетанаца у егзилу”),[6] и помоћи влада попут Индије и САД.[7][8]

Годишњи приход Централне тибетанске администрације званично износи 22 милиона (мерено у америчким доларима), с највећим уделом у политичким активностима (7 милиона долара) и администрацији (4,5 милиона долара). Међутим, према Мајклу Бакману, ове суме су „изузетно ниске” за оно што организација тврди да чини, и стога вероватно прима још милионе других донација. ЦТА не потврђује такве донације или њихове изворе.[9]

Сједињене Државе су такође финансирале ЦТА у појединим периодима. Према кинеском извору, између 1964. и 1968, САД су обезбеђивале 1,735 милиона долара сваке године.[10][ноте 1] У октобру 1998, ЦТА је изјавила да је током 1960-их од Централне обавештајне службе примала 1,7 милиона америчких долара годишње.[11]

Године 2012, у САД је усвојен Закон о тибетанској политици из 2002. године за субвенционисање ЦТА.[12][13] Године 2016, Америчка агенција за међународни развој (УСАИД) доделила је бесповратна средства у износу од 23 милиона америчких долара ЦТА.[14]

Године 2017, амерички председник Доналд Трамп предложио је да се заустави помоћ ЦТА-у 2018.[15] Трампов предлог жестоко су критиковали чланови Демократске странке попут Ненси Пелоси[15] и копредседавајући двостраначке Том Лантосове комисије за људска права Џим Макговерн.[16] У фебруару 2020. на годишњем националном молитвеном доручку, Пелоси се молила док је Трамп присуствовао; „Помолимо се за Панчен Ламу и све тибетанске будисте у затвору у Кини или нестале због практиковања њихове вере”.[17]

Седиште[уреди | уреди извор]

Библиотека тибетанских дела и архива у 2010.

Сједиште Централне тибетанске управе је у Маклеод Ганџу, Дарамшала, Индија. Ова организација представља народ читаве Аутономне регије Тибет и провинције Ћингхај, као и две тибетанске аутономне префектуре и један тибетански аутономни округ у провинцији Сичуан, један тибетански аутономни округ и један тибетански аутономни округ у провинцији Гансу и један тибетански аутономни округ у провинцији Јунан[18] - све од којих ЦТА назива „Историјски Тибет”.

ЦТА се брине о добробити тибетанске заједнице прогнаника у Индији, која броји око 100.000. Организација одржава школе, здравствене службе, културне активности и пројекте економског развоја за тибетанску заједницу. Више од 1.000 избеглица и даље сваке године стиже из Кине,[19] обично преко Непала.[20]

Зелена књига[уреди | уреди извор]

Тибетанци који живе изван Тибета могу у канцеларији Централне тибетанске администрације у земљи пребивалишта да поднесу захтев за лични документ под називом Зелена књига, који служи као књига примања за „добровољне прилоге” те особе за ЦТА и евиденција о њиховим захтевима за „Тибетанско држављанство”.[21]

У ту сврху, ЦТА дефинише Тибетанца као „било коју особу рођену на Тибету или било коју особу са једним родитељем који је рођен на Тибету”. Како тибетанским избеглицама често недостају документи о месту рођења, испуњавање услова обично се утврђује интервјуом.[21]

Плава књига[уреди | уреди извор]

Плава књига или Партнерство за тибетанску солидарност је пројекат Централне тибетанске администрације, у којем ЦТА издаје било ком присталици Тибета, који има 18 година или више, Плаву књигу. Ова иницијатива омогућава присталицама Тибета широм света да дају новчане прилоге за помоћ администрацији у пружању подршке образовним, културним, развојним и хуманитарним активностима везаним за тибетанску децу и избеглице. Књига се издаје у разним канцеларијама ЦТА широм света.[22]

Унутрашња структура[уреди | уреди извор]

Бивши председавајући кабинета ЦТА, Самдхонг Ринпоче, обраћа се на вечери за прикупљање средстава у Сиднеју, Аустралија, фебруара 2006.

Централна тибетанска администрација тренутно делује у складу са „Повељом Тибетанаца у егзилу”, усвојеном 1991.[23] Извршну власт има Сикјонг (познат и као председник), функција коју тренутно врши Лобсанг Сангај, који је изабран 2011. Сикјонга подржава кабинет министара, који је одговоран за специфичне портфеље. Законодавна власт припада парламенту Централне тибетанске администрације.

Одељење за финансије Централне тибетанске управе састоји се од седам одељења и неколико посебних канцеларија. До 2003. године пословало је са 24 предузећа, укључујући издаваштво, хотели и компаније за дистрибуцију рукотворина.

Лобсанг Сангај, председник ЦТА

У време њеног оснивања 1959. године, 14. Далај Лама је био председавајући Централне тибетанске администрације. Током наредних деценија извршен је постепени прелазак на демократско управљање. Први избори за парламент у изгнанству одржани су 2. септембра 1960. Положај Сикјонга је касније оснажен, тако да дели извршну власт са Далај Ламом. Сикјонга је у почетку именовао Далај Лама, али почев од 2001. године тибетански гласачи у егзилу демократски изабрају за ову позицију. Први изабрани Сикјонг био је 62-годишњи будистички монах Лобсанг Тензин (познатији као Самдхонг Ринпоче), на место председника ЦТА.[24] Дана 10. марта 2011. године, Далај Лама је предложио измене повеље о изгнанству којима би се уклонио његов ауторитет у организацији. Ове промене су ратификоване 29. маја 2011. године, што је резултирало тиме да је Сикјонг постао највиши носилац функције.[25]

Кабинет[уреди | уреди извор]

Међу значајним прошлим члановима кабинета су Гјало Тондуп, најстарији брат Далај Ламе, који је обављао дужност председавајућег кабинета и министра безбедности, и Јецун Пема, млађа сестра Далај Ламе, која је обављала функције министра здравља и образовања.[9] Лобсанг Њандак Зајул који је служио као представник 14. Далај Ламе у Америци[26] и вишеструки члан владе.[27][28][29] Он је тренутно председник Тибетског фонда.[30]

Насеља[уреди | уреди извор]

Централна тибетанска администрација, заједно са индијском владом, изградила је у Индији више од 45 „насеља” за тибетанске избеглице према подацима из 2020. године.[31] Оснивање насеља за поновно насељавање и рехабилитацију (ТРР) започело је 1966. године,[32]‍:120, 127–131 а ТРР насеља у Јужној Индији, Дарџилингу и Сикиму су постала званично „заштићена подручја” и неопходне су посебне дозволе за улазак.[32]‍:120

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ кин: 美国政府的一份解密文件显示，1964至1968年，美国给予达赖集团的财政拨款每年达173.5万美元，其中包括给达赖喇嘛个人津贴18万美元 "А децлассифиед доцумент фром тхе У.С. говернмент схоwс тхат фром 1964 то 1968, тхе У.С. финанциал аллоцатион то тхе Далаи Гроуп амоунтед то $1.735 миллион пер yеар, инцлудинг а персонал аллоwанце оф $180,000 то тхе Далаи Лама."

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Централ Тибетан Администратион”. [Централ Тибетан Администратион. Архивирано из оригинала 3. 8. 2010. г. Приступљено 28. 8. 2010. 
  2. ^ „外交部：中方从来不承认所谓的西藏"流亡政府"” (на језику: кинески). 中国西藏网. 18. 3. 2016. Архивирано из оригинала 29. 9. 2017. г. Приступљено 1. 3. 2020. 
  3. ^ Бен Цахоон. „Интернатионал Организатионс Н–W”. Wорлдстатесмен.орг. Приступљено 27. 11. 2011. 
  4. ^ „Мемберс”. УНПО. Приступљено 27. 11. 2011. 
  5. ^ „Телл yоу а труе Тибет – Оригинс оф со-цаллед "Тибетан Индепенденце"”. Натионал Пеопле'с Цонгресс оф тхе Пеопле'с Републиц оф Цхина. 18. 3. 2009. Архивирано из оригинала 18. 09. 2009. г. Приступљено 27. 9. 2009. 
  6. ^ Фиона МцЦоннелл, Рехеарсинг тхе Стате: Тхе Политицал Працтицес оф тхе Тибетан Говернмент-ин-Еxиле, п. 138
  7. ^ Намгyал, Тсеwанг (28. 5. 2013). „Централ Тибетан Администратион'с Финанциал Виабилитy”. Пхаyул. Архивирано из оригинала 27. 09. 2017. г. Приступљено 27. 9. 2017. 
  8. ^ Централ Тибетан Администратион. „Департмент оф Финанце”. Централ Тибетан Администратион. Приступљено 27. 9. 2017. 
  9. ^ а б Бацкман, Мицхаел (23. 3. 2007). „Бехинд Далаи Лама'с холy цлоак”. Тхе Аге. Приступљено 20. 11. 2010. 
  10. ^ 美印出资养活达赖集团 – 世界新闻报 – 国际在线. гб.ЦРИ.цн (на језику: кинески). Архивирано из оригинала 08. 07. 2013. г. Приступљено 1. 10. 2017. 
  11. ^ „Wорлд Неwс Бриефс; Далаи Лама Гроуп Саyс Ит Гот Монеy Фром C.I.А.”. Тхе Неw Yорк Тимес. 2. 10. 1998. 
  12. ^ „Тибетан Полицy Ацт оф 2002”. 2001-2009.Стате.гов. Приступљено 1. 10. 2017. 
  13. ^ „У.С. говернмент интендс то wитхдраw аид то еxилед Тибетанс (美政府拟撤销对流亡藏人援助 )”. неwс.дwнеwс.цом (на језику: кинески). 31. 5. 2017. 
  14. ^ „Грант Фундинг фор тхе Тибетан Еxиле Цоммунитy Тханкс то УСАИД – Тибетан Магазине фор Тибет Неwс & Иссуес”. ЦонтацтМагазине.нет. 5. 10. 2016. Приступљено 1. 10. 2017. 
  15. ^ а б „Трумп администратион макес 'тоугх цхоицес,' пропосес зеро аид то Тибетанс; wантс отхер цоунтриес то фоллоw суит”. ФирстПост.цом. 26. 5. 2017. Приступљено 1. 10. 2017. 
  16. ^ „МцГоверн: Америца Муст Станд Уп фор Хуман Ригхтс ин Тибет”. 2. 5. 2017. Приступљено 27. 9. 2017. 
  17. ^ Тибет’с дисаппеаред Панцхен Лама ремемберед ин УС Натионал Праyер Бреакфаст, (7 Фебруарy 2020), Тибетан Ревиеw, https://www.tibetanreview.net/tibets-disappeared-panchen-lama-remembered-in-us-national-prayer-breakfast/
  18. ^ „Map of Tibet”. Tibet.net. Приступљено 1. 10. 2017. 
  19. ^ „India: Information on Tibetan Refugees and Settlements”. United States Bureau of Citizenship and Immigration Services. 30. 5. 2003. IND03002.ZNY. Приступљено 3. 6. 2019 — преко Refworld. 
  20. ^ „Dangerous Crossing” (PDF). The International Campaign for Tibet. 2003. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 6. 2008. г. 
  21. ^ а б „China: The 'Green Book' issued to Tibetans; how it is obtained and maintained, and whether holders enjoy rights equivalent to Indian citizenship (April 2006)” (Responses to Information Requests (RIRs)). Immigration and Refugee Board of Canada. 28. 4. 2006. CHN101133.E. Приступљено 3. 6. 2019 — преко Refworld. 
  22. ^ „Blue Book: Frequently Asked Questions (Updated 2020)”. Central Tibetan Administration. 
  23. ^ Staff. „Constitution: Charter of the Tibetans in Exile”. Central Tibetan Administration. Архивирано из оригинала 27. 1. 2010. г. Приступљено 3. 2. 2010. 
  24. ^ „Snow Lion Publications”. Snowlionpub.com. 5. 9. 2001. Приступљено 27. 11. 2011. 
  25. ^ The CTA's website lists "Head of State" as "Kalon Tripa".
  26. ^ „Protests, Self-Immolation Signs Of A Desperate Tibet”. NPR.org (на језику: енглески). Приступљено 13. 3. 2020. 
  27. ^ Halper, Lezlee Brown; Halper, Stefan A. (2014). Tibet: An Unfinished Story (на језику: енглески). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-936836-5. 
  28. ^ „Finance Kalon speaks on the financial status of the Central Tibetan Administration”. Central Tibetan Administration (на језику: енглески). 6. 10. 2005. Приступљено 13. 3. 2020. 
  29. ^ „EU Sidesteps Human Rights to Promote Trade, Says Kalon Lobsang Nyandak”. Central Tibetan Administration (на језику: енглески). 28. 7. 2005. Приступљено 13. 3. 2020. 
  30. ^ „Harford Community College”. www.harford.edu. Архивирано из оригинала 07. 08. 2020. г. Приступљено 13. 3. 2020. 
  31. ^ Punohit, Kunal (24. 9. 2020). „Tibetan SFF soldier killed on India-China border told family: 'we are finally fighting our enemy'”. South China Morning Post. Приступљено 24. 9. 2020. „Choglamsar, one of more than 45 “settlements” – special colonies for Tibetan refugees – constructed by the Central Tibetan Authority (CTA), the Tibetan government-in-exile and Indian authorities.” 
  32. ^ а б Pulman, Lynn (1983). „Tibetans in Karnataka” (PDF). Kailash. 10 (1–2): 119—171. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Roemer, Stephanie (2008). The Tibetan Government-in-Exile. Routledge Advances in South Asian Studies. Abingdon, Oxon: Routledge. ISBN 9780415586122. 
  • Goldstein, Melvyn C. (1978). „Ethnogenesis and resource competition among Tibetan refugees in South India: A new face to the Indo-Tibetan interface”. Ур.: Fisher, James F. Himalayan Anthropology: The Indo-Tibetan Interface. Walter de Gruyter. стр. 395—420. 
  • Römer, Stephanie (2008). The Tibetan Government-in-Exile: Politics at Large. Routledge. стр. 150—152. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Centralna tibetanska administracija na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Centralna_tibetanska_administracija&oldid=27677338”