Ceratium
| Ceratium | |
|---|---|
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Надтип: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | Ceratium
|
Ceratium је род ватрених алги које припадају реду Gonyaulacales[1] (раније, Peridinales[2]).
Грађа[уреди | уреди извор]
Врсте овог рода имају монадоидни ступањ организације. Као и други представници свог реда, имају јасно диференциран панцир сачињен од целулозних полигоналних плочица. Од тих плочица полази више роголиких израштаја чија је улога да повећа трење и олакша лебдење алге у води. Један израштај је обавезно већи од других. Израштаји својом величином могу да премашују само тело алге. Дужина израштаја варира од врсте до врсте, па чак и иста врста нема исту дужину израштаја у сваком годишњем добу. Врсте које живе у топлијој води имају дуже израштаје.[2]
Кретање[уреди | уреди извор]
Крећу се уз помоћ бичева које задржавају и током деобе.[2]
Исхрана[уреди | уреди извор]
На трбушној страни панцира налази се пукотина кроз коју вире бичеви способни да прихвате и чврсте делове хране. Ипак, ове алге садрже хлоропласте и хране се аутотрофно.[2]
Размножавање[уреди | уреди извор]
Размножавају се деобом, која је увек коса, што је одлика целог реда. Прво се дели једро, а потом и панцир и цитоплазма. Новонастале јединке задржавају по половину панцира, а другу половину временом надограђују. Марински облици након деобе могу остати међусобно спојени панциром.[2]
Споре[уреди | уреди извор]
Споре им се одликују дуготрајном клијавошћу. Познат је случај спора Ceratium-а које су проклијале након шест година мировања у муљу циришког језера.[2] Презимљују у облику трајних спора.
Станиште[уреди | уреди извор]
Већина врста живи у планктону мора, али има и слатководних врста.[2]
Значај[уреди | уреди извор]
Врсте Ceratium су значајни продуценти органске масе у води.[2]
Врсте[уреди | уреди извор]
Познато је око 80 врста овог рода. Неке од њих су:
Литература[уреди | уреди извор]
- ^ Fensome RA, Taylor FJR, Norris G, Sarjeant WAS, Wharton DI, Williams GL. 1993. A classification of living and fossil dinoflagellates. Micropaleontology Special Publication, Vol. 7. Sheridan Press, Hanover, PA, USA.
- ^ а б в г д ђ е ж Blaženčić, J. 2000. Sistematika algi. Beograd: NNK International. ISBN 978-86-23-23002-8
