Цевоводни транспорт

Цевоводни транспорт је даљински транспорт течности или гаса кроз систем цеви – цевовод – обично до тржишне области за потрошњу. Најновији подаци из 2014. године дају укупно нешто мање од 2.175.000 ми (3.500.000 км) гасовода у 120 земаља света.^[1] Сједињене Државе имале су 65%, Русија 8%, а Канада 3%, тако да је 75% цевовода било у ове три земље.^[1]

Налази светске анкете часописа Pipeline and Gas Journal показују да је планирано и у изградњи 118,623 ми (190,905 км) цевовода. Од тога, 88,976 ми (143,193 км) представља пројекте у фази планирања и пројектовања; 29,647 ми (47,712 км) одражава цевоводе у различитим фазама изградње. Течност и гасови се транспортују цевоводима, и било која хемијски стабилна супстанца се може послати цевоводом.^[2] Цевоводи постоје за транспорт сирове и рафиниране нафте, горива - као што су нафта, природни гас и биогорива - и других флуида, укључујући канализацију, муљ, воду, пиво, топлу воду или пару на краће удаљености. Цевоводи су корисни за пренос воде за пиће или наводњавање на дугим удаљеностима када се треба кретати по брдима или када су канали лош избор због испаравања, загађења или утицаја на животну средину.

Нафтни цевоводи су направљени од челичних или пластичних цеви које се обично укопавају. Нафта се кроз цевоводе премешта помоћу пумпних станица дуж цевовода. Природни гас (и слична гасовита горива) су под притиском претворена у течности познате под називом течни природни гас (енгл. Natural Gas Liquids – NGL).^[3] Цевоводи за природни гас изграђени су од угљеничног челика. Водонични цевоводни транспорт је транспортовање водоника кроз цеви.^[4]^[5]^[6] Цевоводи са транспорт запаљивих или експлозивних материја, попут природног гаса или нафте, представљају посебну бригу о безбедности и долазило је до разних несрећа. Цевоводи могу бити мета крађе, вандализма, саботажа или чак терористичких напада. У рату су нафтоводи често мета војних напада.

Нафта и природни гас[уреди | уреди извор]

Неизвесно је када је изграђен први нафтовод за сирову нафту.^[7] Заслуге за развој цевоводног транспорта су предмет дебата, при чему су противречне тврдње Владимира Шухова и компаније Бранобел крајем 19. века, и Удружења за транспорт нафте, које је прво изградило цевовод од кованог гвожђа величине 2 ин (51 мм) преко растојања од 6 ми (9,7 км) од нафтног поља у Пенсилванији до железничке станице у Ојл Крику, током 1860-их. Цевоводи су генерално најекономичнији начин транспорта великих количина нафте, рафинираних нафтних производа или природног гаса преко земље. На пример, 2014. године цевоводни транспорт сирове нафте коштао је око $5 по барелу, док је железнички превоз коштао око $10 до $15 по барелу.^[8] Транспорт друмским цистернама има још веће трошкове због додатне радне снаге; запошљавање на довршеним цевоводима представља само „1% запослених у индустрији друмског превоза.”^[9]

У Сједињеним Државама 70% сирове нафте и нафтних деривата испоручује се цевоводом (23% бродом, 4% камионима, и 3% железницом). У Канади се за природни гас и нафтне деривате, 97% испоручује цевоводом.^[8]

Природни гас (и слична гасовита горива) се под релативно малим притиском претварају у течности познате под називом течни природни гас (енгл. Natural Gas Liquids – NGL). Мала постројења за прераду НГЛ-а могу се налазити у нафтним пољима, тако да се бутанска и пропанска течност под малим притиском 125 пси (860 кПа) могу испоручити железницом, камионом или цевоводом. Пропан се може користити као гориво у нафтним пољима за загревање различитих објеката које користе нафтне бушилице или опрема, и за камионе који се користе на нафтном пољу. Пропан се може претворити из гаса у течност под лаганим притиском, око 100 пси у зависности од температуре, а на малопродајним станицама се пумпа у аутомобиле и теретна возила при мање од 125 пси (860 кПа). Цевоводи и железничка кола користе приближно двоструки притисак да би пумпали на 250 пси (1.700 кПа).

Удаљеност за испоруку пропана до тржишта много је краћа, јер хиљаде постројења за прераду природног гаса^[10]^[11] налазе се у нафтним пољима или у њиховој близини. Многе нафтне компаније бакенских формација у северној Дакоти, Монтани, Манитоби и Саскачевану раздвајају НГЛ у пољу, омогућавајући бушиоцама да продају пропан директно малим велетрговцима, елиминишући контролу производа и цена за пропан и бутан великих рафинерија.

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б „Тхе Wорлд Фацтбоок — Централ Интеллигенце Агенцy”. www.циа.гов. Архивирано из оригинала 21. 8. 2016. г. Приступљено 6. 9. 2016.
^ „Пипелине транспорт”. Архивирано из оригинала 11. 02. 2015. г. Приступљено 26. 1. 2015.
^ „» Тхе Транспортатион оф Натурал Гас НатуралГас.орг”. Приступљено 18. 7. 2019.
^ „Тхе Тецхнологицал Степс оф Хyдроген Интродуцтион - паг 24” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 2008-10-29. г. Приступљено 2008-08-29.
^ „рисе.орг - Пипелинес”. Архивирано из оригинала 2009-07-28. г. Приступљено 2008-08-29.
^ 2006 - вецтор оф цлеан енергy - паг 15 Архивирано 2008-10-14 на сајту Wayback Machine
^ Waldman, Jonathan (6. 7. 2017). „How the Oil Pipeline Began”. Nautilus (science magazine). Архивирано из оригинала 22. 11. 2019. г. Приступљено 6. 7. 2017.
^ ^а ^б Conca, James (26. 4. 2014). „Pick Your Poison For Crude -- Pipeline, Rail, Truck Or Boat”. Forbes.
^ „Oil Pipeline Logistics” (PDF). Cepac.cheme.cmu.edu. Приступљено 4. 5. 2015.
^ „PHMSA: Stakeholder Communications - NG Processing Plants”. primis.phmsa.dot.gov. Приступљено 9. 4. 2018.
^ Speight, James G. (2015). Handbook of Petroleum Product Analysis, Second Edition (на језику: енглески). Hoboken, NJ: John Wiley & Sons. стр. 71. ISBN 978-1-118-36926-5.

Literatura[уреди | уреди извор]

Tubb, Rita. „2012 Worldwide Pipeline Construction” (PDF). www.api.org/. Oildom Publishing Company of Texas. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 3. 2016. г. Приступљено 6. 9. 2016.
Pipeline Knowledge & Development (2011). „History of Gas and Oil Pipelines” (PDF). , US historical summary
„Carbon footprints of various sources of heat – CHPDH comes out lowest”. Claverton Group. Приступљено 2011-09-25.
Levihn, Fabian (2017). „CHP and heat pumps to balance renewable power production: Lessons from the district heating network in Stockholm”. Energy. 137: 670—678. doi:10.1016/j.energy.2017.01.118.
Haas, Arlene (12. 4. 2018). „The Overlooked Benefits of District Energy Systems”. Burnham Nationwide (на језику: енглески). Приступљено 2019-09-28.
„District Heating”. Drawdown (на језику: енглески). 2017-02-07. Архивирано из оригинала 02. 05. 2019. г. Приступљено 2019-09-28.
Mazhar, Abdul Rehman; et al. (2018). „а стате оф арт ревиеw он дистрицт хеатинг сyстемс”. Ренеwабле анд Сустаинабле Енергy Ревиеwс. 96: 420—439. С2ЦИД 116827557. дои:10.1016/ј.рсер.2018.08.005.
„Поwеринг Инноватион | МИТ 2016”. мит2016.мит.еду. Приступљено 2023-02-26.
„Енергy Еффициенцy | МИТ Сустаинабилитy”. сустаинабилитy.мит.еду. Приступљено 2023-02-26.
Лунд, Хенрик; et al. (2014). „4тх Генератион Дистрицт Хеатинг (4ГДХ): Интегратинг смарт тхермал гридс инто футуре сустаинабле енергy сyстемс”. Енергy. 68: 1—11. дои:10.1016/ј.енергy.2014.02.089.
„Енергy фром Бенеатх тхе Роцкс”. Тхе Геологy оф Портсдоwн Хилл. 2006-12-18. Архивирано из оригинала 2006-12-18. г. Приступљено 2022-07-30.
Yанг, Xиаоцхен; et al. (2016). „Енергy, ецономy анд еxергy евалуатионс оф тхе солутионс фор супплyинг доместиц хот wатер фром лоw-температуре дистрицт хеатинг ин Денмарк” (ПДФ). Енергy Цонверсион анд Манагемент. 122: 142—152. С2ЦИД 54185636. дои:10.1016/ј.енцонман.2016.05.057. .
Давид, Андреи; et al. (2018). „Хеат Роадмап Еуропе: Ларге-Сцале Елецтриц Хеат Пумпс ин Дистрицт Хеатинг Сyстемс”. Енергиес. 10 (4): 578. дои:10.3390/ен10040578 .
Саyегх, M. А.; et al. (2018). „Хеат пумп плацемент, цоннецтион анд оператионал модес ин Еуропеан дистрицт хеатинг”. Енергy анд Буилдингс. 166: 122—144. дои:10.1016/ј.енбуилд.2018.02.006.
С.Буффа; et al. (2019). „5тх генератион дистрицт хеатинг анд цоолинг сyстемс: А ревиеw оф еxистинг цасес ин Еуропе”. Ренеwабле анд Сустаинабле Енергy Ревиеwс. 104: 504—522. дои:10.1016/ј.рсер.2018.12.059 .
„Неw, Цомпосите Полyмериц/Металлиц Материалс Анд Десигнс Фор Хyдроген Пипелинес” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 2008-10-08. г. Приступљено 2008-08-29.
„Лифетиме Симулатион Цомпосите & Мултилаyер Пипелинес”. Архивирано из оригинала 2012-02-07. г. Приступљено 2009-11-02.
„Хyдроген Пипелинес Wоркинг Гроуп Wорксхоп - Процеедингс” (ПДФ). УСА Депт оф Енергy. ДоЕ. Приступљено 20. 1. 2022.
„2004 ЕУ пипелинес” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 2006-11-24. г. Приступљено 2008-01-26.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Пипелине неwс анд индустрy магазине
Пипелине Политицс ин Асиа: Тхе Интерсецтион оф Деманд, Енергy Маркетс, анд Супплy Роутес, бy Миккал Е. Херберг ет ал. (Натионал Буреау оф Асиан Ресеарцх, 2010)
Тхе Долпхин Пројецт: Тхе Девелопмент оф а Гулф Гас Инитиативе, бy Јустин Даргин, Оxфорд Институте фор Енергy Студиес Јан 2008 Wоркинг Папер НГ #22
УК - Линеwатцх - а јоинт аwаренесс инитиативе бетwеен 14 оил анд гас пипелине операторс
"Субмарине Гас Пипе Лине Тапс Ундерсеа Wеалтх" Новембер 1951 артицле абоут фирст ундерсеа гас пипелине цонструцтед ин тхе УС анд тхе проблемс енцоунтеред
"Тхе Марвелс Оф Ундергроунд Оил Раилроадс" Популар Сциенце Април 1937
Цонструцтион анд деливерy оф цомпрессор статионс фор а гас пипелине ин тхе Совиет Унион бy АЕГ (цомпанy видео фром тхе 1970с wитх субтитлес)
Гас Пипелине Сафетy: Гуиданце анд Море Информатион Неедед бефоре Усинг Риск-Басед Реассессмент Интервалс: Репорт то Цонгрессионал Цоммиттеес Говернмент Аццоунтабилитy Оффице

[cia-1] а ^б „Тхе Wорлд Фацтбоок — Централ Интеллигенце Агенцy”. www.циа.гов. Архивирано из оригинала 21. 8. 2016. г. Приступљено 6. 9. 2016.

[2] „Пипелине транспорт”. Архивирано из оригинала 11. 02. 2015. г. Приступљено 26. 1. 2015.

[3] „» Тхе Транспортатион оф Натурал Гас НатуралГас.орг”. Приступљено 18. 7. 2019.

[4] „Тхе Тецхнологицал Степс оф Хyдроген Интродуцтион - паг 24” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 2008-10-29. г. Приступљено 2008-08-29.

[5] „рисе.орг - Пипелинес”. Архивирано из оригинала 2009-07-28. г. Приступљено 2008-08-29.

[6] 2006 - вецтор оф цлеан енергy - паг 15 Архивирано 2008-10-14 на сајту Wayback Machine

[7] Waldman, Jonathan (6. 7. 2017). „How the Oil Pipeline Began”. Nautilus (science magazine). Архивирано из оригинала 22. 11. 2019. г. Приступљено 6. 7. 2017.

[forbes-8] а ^б Conca, James (26. 4. 2014). „Pick Your Poison For Crude -- Pipeline, Rail, Truck Or Boat”. Forbes.

[9] „Oil Pipeline Logistics” (PDF). Cepac.cheme.cmu.edu. Приступљено 4. 5. 2015.

[10] „PHMSA: Stakeholder Communications - NG Processing Plants”. primis.phmsa.dot.gov. Приступљено 9. 4. 2018.

[:3-11] Speight, James G. (2015). Handbook of Petroleum Product Analysis, Second Edition (на језику: енглески). Hoboken, NJ: John Wiley & Sons. стр. 71. ISBN 978-1-118-36926-5.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]