Chromalveolata
| Chromalveolata | |
|---|---|
| |
| горе: хаптофита и силикатне алге доле, мрка алга Macrocystis, оомицета и криптофита | |
Научна класификација 
| |
| (нерангирано): | Bikonta |
| (нерангирано): | Chromalveolata Cavalier-Smith, 1998 |
| раздели | |
| |
Chromalveolata је монофилетска група протиста, предложена од стране Томаса Кавалије-Смита 1998. године. Нема дефинисан статус таксономске категорије, али се може сматрати једним од царстава протиста. Први представник ове групе (заједнички предак данашњих група) био је хетеротрофни једноћелијски протист са два бича, који је секундарно ендосимбиотски „прихватио” ћелију црвених алги као хлоропласт. Филогенетски посматрано, најсроднија група хромалвеолатама је Archaeplastida, а затим следе Rhizaria и Excavata, као и мале групе Apusozoa и Centrohelida.
Савремене групе (раздели?) хромалвеолата су:
- Alveolata
- Cryptophyta (криптофите)
- Haptophyta (хаптофите)
- Heterokontophyta (хетероконтне алге)
Међу њима, поједине групе су секундарно изгубиле пластиде и способност фотосинтезе — трепљари, оомицете (водене „гљиве”) и Goniomonadales.
Морфолошке карактеристике[уреди | уреди извор]
Заједничке морфолошке карактеристике за кладу хромалвеолата су малобројне. Као такве могу се сматрати само:
- присуство целулозе у већини ћелијских зидова
- заједничко порекло хлоропласта
Свака од група има засебне морфолошке карактеристике, које се не јављају у другим групама. Тако, алвеолате поседују алвеоле у ћелијској мембрани, хаптофите поседују хаптонему, хетероконтне алге поседују два различита бича, а криптофите ејектозоме.
Систематика[уреди | уреди извор]
Група Chromalveolata се према најсавременијем систему класификације[1] дели на следећи начин:
- надраздео Alveolata Cavalier-Smith, 1991
- Dinozoa Cavalier-Smith, 1981
- Apicomplexa Levine, 1980
- Ciliophora Doflein, 1901
- Incertae sedis Alveolata
- класа Cryptophyceae Pascher 1913, emend. Schoenichen, 1925 [syn. раздео Cryptophyta Cavalier-Smith, 1986]
- Cryptomonadales Pascher, 1913
- Goniomonadales Novarino and Lucas, 1993
- раздео Haptophyta Hibberd, 1976
- Pavlovophyceae Cavalier-Smith, 1986
- Prymnesiophyceae Hibberd, 1976
- раздео Heterokonta Cavalier-Smith, 1986
- Actinophryidae Claus, 1874
- Bacillariophyta Haeckel, 1878
- Bicosoecida Grassé, 1926
- Bolidomonas Guillou and Chrétiennot-Dinet, 1999 (Bolidophyceae Guillou et al., 1999)
- Chrysophyceae Pascher, 1914
- Dictyochophyceae Silva, 1980
- Eustigmatales Hibberd, 1981
- Hyphochytriales Sparrow 1960
- Labyrinthulomycetes Dick, 2001
- Opalinata Wenyon, 1926
- Phaeophyceae Hansgirg, 1886
- Pelagophyceae Andersen and Saunders, 1993
- Peronosporomycetes Dick, 2001
- Phaeothamniophyceae Andersen and Bailey, 1998
- Pinguiochrysidales Kawachi, Inouye, Honda, O’Kelly, Bailey, Bidigare, and Andersen, 2003
- Raphidophyceae Chadefaud, 1950
- Schizocladia Kawai, Maeba, Sasaki, Okuda, and Henry, 2003
- Synurales Andersen, 1987
- Xanthophyceae Allorge, 1930
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- ^ Adl S.M. et al. 2005. The New Higher Level Classification of Eukaryotes with Emphasis on the Taxonomy of Protists. J. Eukaryot. Microbiol. 52(5): 399—451. (doi: 10.1111/j.1550-7408.2005.00053.x)
- Archibald, J. M. & Keeling, P. J. 2002. Recycled plastids: a „green movement” in eukaryotic evolution. Trends Genet. 18: 577—584.
- Cavalier-Smith, T. 1999. Principles of protein and lipid targeting in secondary symbiogenesis: Euglenoid, dinoflagellate, and sporozoan plastid origins and the eukaryote family tree. J. Eukaryot. Microbiol. 46: 347—66.
- Fast, N. M., Kissinger, J. C., Roos, D. S., & Keeling, P. J. 2001. Nuclear-encoded, plastid-targeted genes suggest a single common origin for apicomplexan and dinoflagellate plastids. Mol. Biol. Evol. 18: 418—426.
- Harper, J. T. & Keeling, P. J. 2003. Nucleus-encoded, plastid-targeted glyceraldehyde-3-phosphate dehydrogenase (GAPDH) indicates a single origin for chromalveolate plastids. Mol. Biol. Evol. 20: 1730—1735.
