Циклофосфамид

С Википедије, слободне енциклопедије
Циклофосфамид
IUPAC име
(РС)-Н,Н-бис(2-цхлороетхyл)-1,3,2-оxазапхоспхинан-2-амине 2-оxиде
Клинички подаци
Категорија трудноће
  • АУ: D
  • УС: D (Евиденција ризика)
Начин применеОрално, IV
Правни статус
Правни статус
  • ℞ (Пресцриптион онлy)
Фармакокинетички подаци
Биорасположивост>75% (орално)
Везивање протеина>60%
МетаболизамХепатички
Полувреме елиминације3-12 часа
ИзлучивањеРенално
Идентификатори
CAS број50-18-0 ДаY
ATC кодL01AA01 (WHO)
PubChemCID 2907
DrugBankAPRD00408
ChemSpider2804
Хемијски подаци
ФормулаC7H15Cl2N2O2P
Моларна маса261.086 г/мол
  • O=P1(OCCCN1)N(CCCl)CCCl
Физички подаци
Тачка топљења2 °C (36 °F)

Циклофосфамид, (енгл. Cyclophosphamide), комерцијална имена: Ендоxан, Цyтоxан, Неосар, Процyтоx, Ревиммуне, исто познат као цитофосфан, је азотни иперит алкилирајући лек,[1] из оксазофорин групе. Алкилирајући агенс додаје алкил групу (CnH2n+1) на ДНК. Алкил група се везује на гуанин базу у ДНК молекулу, на азотовом атому у имидазол прстену у позицији 7.

Овај лек се користи за лечење различитих типова рака и неких аутоимуних поремећаја. Циклофосфамид је пролек. Он се конвертује у јетри у активни облик који има хемотерапеутску активност.

Употреба[уреди | уреди извор]

Циклофосфамид се првенствено употреба заједно са другим хемотерапијским агенсима у третману лимфома, неких облика леукемије[2] и неких врста чврстих тумора [3]. Ово је хемотерапијски лек који функционише путем успоравање раста ћелија.

Циклофосфамид такође умањује одговор имунског система на различите болести и стања. Због тога је овај лек био коришћен у лечењу различитих нон-неопластичних аутоимуних болести где болест-модификујући антиреуматски лекови (ДМАРД) нису били ефективни. На пример, системски еритемски лупус (СЛЕ) са тешким лупус нефритисом[4] може да реагује на импулсни третман циклофосфамидом. 2005 године, међутим, стандардни третман за лупус нефритис је промењен у микофенолску киселину (ММФ). Циклофосфамид се исто тако кристи за лечење липоидне нефрозе[5], озбиљног реуматоидног артритиса[6], Вегенерове грануломатозе[7] (под трговачким именом Цyтоxан), и мултипле склерозе[8] (под трговачким именом Ревиммуне).

Једна студија спроведена 2004 године[9] је показала да је биолошко дејство циклофосфамида зависно од дозе. На вишим дозама, овај лек показује повећану цитотоксичност и имуносупресију, док у нижим континуираним дозама његове имуностимулаторне и антиангиогенетске особине долазе до изражаја. Студија из 2009-те године на 17 пацијената са доцетаксел-отпорним метастатички хормон рефракторном раку простате (МХРПЦ) је показала ПСА смањење код 9 од 17 пацијената. Средње преживљавање је било 24 месеца за целу групу, и 60 месеци за пацијенте са ПСА реакцијом. Закључак ове студије је био да је ниска-доза циклофосфамида "можда може бити одрживо алтернативно" лечење за доцетаксел-отпорни МХРПЦ и да је интересантан кандидат за комбинационе терапије, са нпр., имунотерапијом, инхибиторима тирозин киназе, и антиангиогенезом.[10]

Фармакокинетика/Фармакодинамика[уреди | уреди извор]

Циклофосфамид се конвертује у активне метаболите путем дејства више оксидаза у јетри[11]. Главни активни метаболит је 4-хидроксициклофосфамид, који постоји у еквилибријуму са његовим таутомером, алдофосфамидом. Највећи део алдофосфамида је оксидован ензимом алдехид дехидрогеназа (АЛДХ) у карбоксифосфамид. Мали део алдофосфамида се конвертеје у фосфорамид иперит и акролеин. Акролеин је токсичан за епител бешике и може да доведе до хеморагичне цистизе. То се може спречити употребом агресивне хидратације и/или лека месна.

Механизам дејства[уреди | уреди извор]

Главни ефекат циклофосфамида је узрокован његовим метаболитом фосфорамид иперитом. Тај метаболит се једино формира у ћелијама које имају ниске АЛДХ нивое. Фосфорамид иперит формира ДНК везе између и унутар ДНК ланаца на гуанин N-7 позицијама. Ово доводи до ћелијске смрти.

Циклофосфамид има релативно малу хемотерапијску токсичност пошто је АЛДХ присутан у релативно великим концентрацијама у стем ћелијама кичмене мождине, јетри и цревном епителијуму. АЛДХ штити та активно пролиферирајућа ткива против токсичних ефеката фосфорамид иперита и акролеина путем претварања алдофосфамида карбоксифосфамид који не доводи до стварања токсичних метаболита.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Такимото ЦХ, Цалво Е. "Принциплес оф Онцологиц Пхармацотхерапy" Архивирано на сајту Wayback Machine (15. мај 2009) ин Паздур Р, Wагман ЛД, Цампхаусен КА, Хоскинс WЈ (Едс) Цанцер Манагемент: А Мултидисциплинарy Аппроацх Архивирано на сајту Wayback Machine (4. октобар 2013). 11 ед. 2008.
  2. ^ Сханафелт, ТД; Лин Т; Геyер, СМ; et al. (2007). „Pentostatin, cyclophosphamide, and rituximab regimen in older patients with chronic lymphocytic leukemia”. Cancer. 109 (11): 2291—8. PMID 17514743. doi:10.1002/cncr.22662. 
  3. ^ Young, SD; Whissell M; Noble, JC; et al. (2006). „Phase II clinical trial results involving treatment with low-dose daily oral cyclophosphamide, weekly vinblastine, and rofecoxib in patients with advanced solid tumors”. Clinical Cancer Research. 12 (10): 3092—8. PMID 16707607. doi:10.1158/1078-0432.CCR-05-2255. 
  4. ^ Steinberg, AD; Kaltreider, HB; Staples, PJ; et al. (1971). „Cyclophosphamide in lupus nephritis: a controlled trial”. Annals of Internal Medicine. 75 (2): 165—71. PMID 4104337. 
  5. ^ Brenner and Rector's The Kidney: Volume 8
  6. ^ Townes AS, Sowa JM, Shulman LE (1976). „Controlled trial of cyclophosphamide in rheumatoid arthritis”. Arthritis & Rheumatism. 19 (3): 563—73. PMID 779796. 
  7. ^ Novack SN, Pearson CM (1971). „Cyclophosphamide therapy in Wegener's granulomatosis”. New England Journal of Medicine. 284 (17): 938—42. PMID 5551803. 
  8. ^ Makhani N; Gorman, MP; Branson, HM; et al. (2009). „Cyclophosphamide therapy in pediatric multiple sclerosis”. Neurology volume=72. 72 (24): 2076—82. PMID 19439723. doi:10.1212/WNL.0b013e3181a8164c. 
  9. ^ Nicolini A; Mancini P; Ferrari P; et al. (2004). „Oral dose cyclophosphamide in metastatic hormone refractory prostate cancer (MHRPC).”. Biomed Parmacother. 58: 447—50. 
  10. ^ Nelius T; Klatte T; et al. (2009). „Цлиницал оутцоме оф патиентс wитх доцетаxел-ресистант хормоне-рефрацторy простате цанцер треатед wитх сецонд-лине цyцлопхоспхамиде-басед метрономиц цхемотхерапy” (ПДФ). Медицал Онцологy. Хумана Пресс Инц. 27: 363. ИССН (Принт) 1559-131X (Онлине) 1357-0560 (Принт) 1559-131X (Онлине) Проверите вредност параметра |иссн= (помоћ). дои:10.1007/с12032-009-9218-8. 
  11. ^ Цохен ЈЛ, Јао ЈY (1970). „Ензyматиц басис оф цyцлопхоспхамиде ацтиватион бy хепатиц мицросомес оф тхе рат.”. Јоурнал оф Пхармацологy анд Еxпериментал Тхерапеутицс. 174 (2): 206—10. ПМИД 4393764. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • САД Национална библиотека за медицину: Лек информациони портал - Циклофосфамид


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ciklofosfamid&oldid=27445205”