Цинолин
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
Cinolin
| |
| Други називи
Бензопиридазин
| |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.005.423 |
| УНИИ | |
| |
| Својства | |
| C8H6N2 | |
| Моларна маса | 130,15 g/mol |
| Тачка топљења | 39 °C (102 °F; 312 K) |
| Киселост (пКа) | 2.64[3] |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Цинолин је ароматично хетероциклично једињење са формулом C8H6N2. Он је структурни изомер са хиноксалином, фталазином и хиназолином.
Слободна база се може добити као уље третманом хидрохлорида са базом.
Синтеза[уреди | уреди извор]
Класична органска реакција за синтезу цинолина је Видман-Стоермерова синтеза[4], реакција затварања прстена α-винил- анилина са хлороводоничном киселином и натријум нитритом:
Wидман-стоермер-реацтион
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Brown, H.C., et al., in Baude, E.A. and Nachod, F.C., Determination of Organic Structures by Physical Methods, Academic Press, New York, 1955.
- ^ Name Reactions and Reagents in Organic Synthesis Bradford P. Mundy, Michael G. Ellerd, Frank G. Jr. Favaloro 2005 ISBN 978-0-471-22854-7
