Црвена рибизла

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Црвена рибизла
Рибес рубрум 1.јпг
Култивирана црвена рибизла
Научна класификација едит
Царство: Плантае
Кладус: Трацхеопхyтес
Кладус: Ангиоспермае
Кладус: Еудицотидае
Ред: Саxифрагалес
Породица: Гроссулариацеае
Род: Рибес
Врста:
Р. рубрум
Биномијално име
Рибес рубрум
L. 1753 not Torr. & A. Gray 1840 nor Hook. f. & Thomson 1858
Синоними[1]

Црвена рибизла (Ribes rubrum) је члан рода Ribes у фамилији огрозда. Она води порекло из Европе.[2][3] Врсте су широко култивисане а одбегле су и у дивљину у многим регијама.[4][5]

Ribes rubrum је листопадни жбун који нормално расте до 1—15 м (3—49 фт) висине, понекад и до 2 м (7 фт), са петокраким листовима спирално уређеним на стабљици. Цветови су неупадљиво жуто-зелени, у клатну 4—8 цм (1 123 14 ин) грозда, који сазревају у светло црвене прозирне јестиве бобице са 8—12 мм (0,31—0,47 ин) у пречнику, са 3–10 бобица у сваком грозду. Један успостављени грм може да произведе 3—4 кг (7—9 лб) бобица од средине до краја лета.[5]

Култивација[уреди | уреди извор]

Бобице црвене рибизле

Постоји још неколико сличних врста које су пореклом из у Европе, Азије и Северне Америке, које су такође јестиво воће. Тиме су обухваћени Ribes spicatum (северна Европа и северна Азија), Ribes alpinum (северна Европа), R. schlechtendalii (североисточна Европа), R. multiflorum (југоисточна Европа), R. petraeum (југозападна Европа) и R. triste (Северна Америка; Њуфаундланд до Аљаске и јужно у планинама).

Док су Ribes rubrum и R. nigrum пореклом из северне и источне Европе, крупни култивари црвене рибизле први пут су произведени у Белгији и северној Француској у 17. веку. У модерно доба одабрани су бројни култивари; неки од њих су одбегли из вртова и могу се наћи у дивљини широм Европе и шире се у Азију.[6]

Бела рибизла је исто тако култивар Ribes rubrum.[7] Мада је то слађа и албино варијанта црвене рибизле, а не засебна ботаничка врста, она се покекад продаје под именима као што су Ribes sativum или Ribes silvestre, или је у продаји као различито воће.

Поглед на цвет изблиза

Грмови рибизле преферирају делимичну до потпуне сунчаности, и могу да расту на већини врста тла.[7] То су биљке које захтевају релативно мало одржавања и могу се користити као украс.

Култивари[уреди | уреди извор]

Многи култивари црвене и беле рибизле су доступни за узгој од специјализованих узгајивача. Следећи су добили Награду за баштенске заслуге Краљевског хортикултурног друштва:[8]

  • ‘Џонкир ван Тетс’[9]
  • ‘Црвено језеро’[10]
  • ‘Станца’[11]
  • ’Бели грозд’[12] (бела рибизла)

Кулинарска употреба[уреди | уреди извор]

Грм црвене рибизле с плодом у близини напуштене куће у полунапуштеном селу у Јарославској области, Русија на 59 степени северне латитуде

Са зрелошћу, пикантан укус воћа црвене рибизле постаје нешто већи од његовог сродника црне рибизле, мада са приближно истом слаткоћом. Варијанта са белим плодовима, која се често назива и бела рибизла, има исти укус, али је слађа. Иако се често узгаја за џемове и кувана јела, слично белој рибизли, често се послужује сирово или као једноставан додатак у салатама, гарнишима, или сезонским пићима.

Пелцери црвене рибизле

У Уједињеном Краљевству, црвена рибизла је зачин који се често служи уз јагњетину, дивљач, укључујући јеленско месо, ћуретину и гушчетину у празничном или недељном печењу. То је у основи џем и прави се на исти начин додавањем црвене рибезле у шећер, и кључањем.[13]

У Француској се припрема високо разређени и ручно израђена Бар-ле-дик или Лоренски желе, који је намазани препарат који се традиционално прави од беле рибизле или алтернативно црвене рибизле. Семенке се ручно ваде с гусјим пером, пре кувања.

У Скандинавији и Шлезвиг-Холштајну често се користи у воћним супама и летњим пудинзима. У Немачкој се такође користи у комбинацији са кремом или меланжом као надев за погачице. У Линцу у Аустрији се најчешће користи као пуњење за Линцер торте.[14] Може се конзумирати у свом свежем стању без додавања шећера.

Исхрана и фитохемикалије[уреди | уреди извор]

Црвена рибизла, црвена и бела, сирова
Нутритивна вредност на 100 г (3,5 оз)
Енергија234 кЈ (56 кцал)
13,8 г
Шећери7,37 г
Прехрамбена влакна4,3 г
0,2 г
1,4 г
Витамини
Тиамин 1)
(3%)
0,04 мг
Рибофлавин 2)
(4%)
0,05 мг
Ниацин 3)
(1%)
0,1 мг
Витамин Б5
(1%)
0,064 мг
Витамин Б6
(5%)
0,07 мг
Фолат 9)
(2%)
8 μг
Холин
(2%)
7,6 мг
Витамин C
(49%)
41 мг
Витамин Е
(1%)
0,1 мг
Витамин К
(10%)
11 μг
Минерали
Калцијум
(3%)
33 мг
Гвожђе
(8%)
1 мг
Магнезијум
(4%)
13 мг
Манган
(9%)
0,186 мг
Фосфор
(6%)
44 мг
Калијум
(6%)
275 мг
Натријум
(0%)
1 мг
Цинк
(2%)
0,23 мг

Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: НДб УСДА

У послужењу од 100 грама, црвене рибизле (или беле) пружају 56 калорија и богат су извор витамина C, дајући 49% дневне вредности (DV у табели). Витамин К је једини други есенцијални нутријент са знатним садржајем од 10% DV (табела).

Фитохемикалије[уреди | уреди извор]

Плодови црвене рибизле познати су по пикантном укусу, што је карактеристика коју пружа релативно висок садржај органских киселина и мешовитих полифенола.[15] Чак 65 различитих фенолних једињења могу допринети адстригентним својствима црвене рибезле, при чему се ови садржаји повећавају током последњег месеца зрења.[16] Двадесет и пет појединачних полифенола и других фитокемикалија које садрже азот са адстригентним профилом укуса изоловано је из сока црвене рибизле.[17]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Рибес рубрум. Wорлд Цхецклист оф Селецтед Плант Фамилиес (WЦСП). Роyал Ботаниц Гарденс, Кеw — преко Тхе Плант Лист. 
  2. ^ Бреннан, Реx M. (1996). „Цуррантс анд Гоосеберриес”. Ур.: Јулес Јаницк; Јамес Н. Мооре. Фруит Бреединг. Вол. II - Вине анд Смалл Фруитс. Јохн Wилеy & Сонс. стр. 196. ИСБН 0471126756. 
  3. ^ Рибес рубрум L.”. Алтервиста Флора Италиана; инцлудес пхотос анд Еуропеан дистрибутион мап. 
  4. ^ Морин, Нанцy Р. Рибес рубрум . Флора оф Нортх Америца (ФНА). Миссоури Ботаницал Гарден. 8 — преко еФлорас.орг. 
  5. 5,0 5,1 Лу, Лингди; Алеxандер, Цринан. Рибес рубрум . Флора оф Цхина. Миссоури Ботаницал Гарден — преко еФлорас.орг. 
  6. ^ Верлаг, Орбис "Орбис Натурфüхрер", 2000,
  7. 7,0 7,1 „РЕДЦУРРАНТ (Рибес рубрум) анд Wхитецуррант & Пинкцуррант”. Гроw Yоур Оwн. Архивирано из оригинала на датум 04. 03. 2016. Приступљено 28. 8. 2009. 
  8. ^ „АГМ Плантс - Цропс” (ПДФ). Роyал Хортицултурал Социетy. јул 2017. Приступљено 9. 10. 2018. 
  9. ^ „РХС Плантфиндер - Рибес рубрум ‘Јонкхеер ван Тетс. Приступљено 9. 10. 2018. 
  10. ^ „РХС Плантфиндер - Рибес рубрум ‘Ред Лаке. Приступљено 9. 10. 2018. 
  11. ^ „РХС Плантфиндер - Рибес рубрум ‘Станза. Приступљено 9. 10. 2018. 
  12. ^ „РХС Плантфиндер - Рибес рубрум ‘Wхите Грапе. Приступљено 9. 10. 2018. 
  13. ^ „Хомемаде Редцуррант Јеллy реципе”. www.цоокитсимплy.цом. 
  14. ^ Хаywоод, А анд Wалкер, К "Уппер Аустриа - Линз", Лонелy Планет - Аустриа п. 207
  15. ^ Микулиц-Петковсек, M.; Сцхмитзер, V.; Слатнар, А.; Стампар, Ф.; Вебериц, Р. (2012). „Цомпоситион оф сугарс, органиц ацидс, анд тотал пхенолицс ин 25 wилд ор цултиватед беррy специес”. Ј Фоод Сци. 77 (10): 1064—70. ПМИД 22924969. дои:10.1111/ј.1750-3841.2012.02896.x. 
  16. ^ Микулиц-Петковсек, M.; et al. (2015). „Цхангес ин фруит qуалитy параметерс оф фоур Рибес специес дуринг рипенинг”. Фоод Цхем. 173: 363—74. ПМИД 25466034. дои:10.1016/ј.фоодцхем.2014.10.011. 
  17. ^ Сцхwарз, Б.; Хофманн, Т. (2007). „Сенсорy-гуидед децомпоситион оф ред цуррант јуице (Рибес рубрум) анд струцтуре детерминатион оф кеy астрингент цомпоундс”. Ј Агриц Фоод Цхем. 55 (4): 1394—1404. ПМИД 17261016. дои:10.1021/јф0629078. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]