Црвена рибизла

Црвена рибизла, црвена и бела, сирова
Нутритивна вредност на 100 г (3,5 оз)
Енергија	234 кЈ (56 кцал)
Угљени хидрати	13,8 г
Шећери	7,37 г
Прехрамбена влакна	4,3 г
Масти	0,2 г
Протеини	1,4 г
Витамини
Тиамин (Б1)	(3%) 0,04 мг
Рибофлавин (Б2)	(4%) 0,05 мг
Ниацин (Б3)	(1%) 0,1 мг
Витамин Б5	(1%) 0,064 мг
Витамин Б6	(5%) 0,07 мг
Фолат (Б9)	(2%) 8 μг
Холин	(2%) 7,6 мг
Витамин C	(49%) 41 мг
Витамин Е	(1%) 0,1 мг
Витамин К	(10%) 11 μг
Минерали
Калцијум	(3%) 33 мг
Гвожђе	(8%) 1 мг
Магнезијум	(4%) 13 мг
Манган	(9%) 0,186 мг
Фосфор	(6%) 44 мг
Калијум	(6%) 275 мг
Натријум	(0%) 1 мг
Цинк	(2%) 0,23 мг
	Министарство пољопривреде Сједињених Држава
	Јединице; μг = микрограми • мг = милиграми; ИУ = интернационалне јединице;
	Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле. ; Извор: НДб УСДА

Црвена рибизла
	Култивирана црвена рибизла
Научна класификација
Царство:	Плантае
Кладус:	Трацхеопхyтес
Кладус:	Ангиоспермае
Кладус:	Еудицотидае
Ред:	Саxифрагалес
Породица:	Гроссулариацеае
Род:	Рибес
Врста:	Р. рубрум
Биномно име
	Рибес рубрум; L. 1753 not Torr. & A. Gray 1840 nor Hook. f. & Thomson 1858
Синоними
	Списак Grossularia rubra (L.) Scop. ; Ribes rubrum var. scandicum Jancz. ; Ribes rubrum var. sylvestre DC. ex Berland. ; Ribes spicatum subsp. scandicum Hyl. ; Ribes sylvestre (Lam.) Mert. & Koch ; Ribes vulgare Lam. ; Ribes vulgare var. sylvestre Lam. ; Ribesium rubrum Medik. ; Ribes triste var. alaskanum Berger ;

Црвена рибизла (Ribes rubrum) је члан рода Ribes у фамилији огрозда. Она води порекло из Европе.^[2]^[3] Врсте су широко култивисане а одбегле су и у дивљину у многим регијама.^[4]^[5]

Ribes rubrum је листопадни жбун који нормално расте до 1—15 м (3—49 фт) висине, понекад и до 2 м (7 фт), са петокраким листовима спирално уређеним на стабљици. Цветови су неупадљиво жуто-зелени, у клатну 4—8 цм (1 ¹⁄₂—3 ¹⁄₄ ин) грозда, који сазревају у светло црвене прозирне јестиве бобице са 8—12 мм (0,31—0,47 ин) у пречнику, са 3–10 бобица у сваком грозду. Један успостављени грм може да произведе 3—4 кг (7—9 лб) бобица од средине до краја лета.^[5]

Култивација[уреди | уреди извор]

Постоји још неколико сличних врста које су пореклом из у Европе, Азије и Северне Америке, које су такође јестиво воће. Тиме су обухваћени Ribes spicatum (северна Европа и северна Азија), Ribes alpinum (северна Европа), R. schlechtendalii (североисточна Европа), R. multiflorum (југоисточна Европа), R. petraeum (југозападна Европа) и R. triste (Северна Америка; Њуфаундланд до Аљаске и јужно у планинама).

Док су Ribes rubrum и R. nigrum пореклом из северне и источне Европе, крупни култивари црвене рибизле први пут су произведени у Белгији и северној Француској у 17. веку. У модерно доба одабрани су бројни култивари; неки од њих су одбегли из вртова и могу се наћи у дивљини широм Европе и шире се у Азију.^[6]

Бела рибизла је исто тако култивар Ribes rubrum.^[7] Мада је то слађа и албино варијанта црвене рибизле, а не засебна ботаничка врста, она се покекад продаје под именима као што су Ribes sativum или Ribes silvestre, или је у продаји као различито воће.

Грмови рибизле преферирају делимичну до потпуне сунчаности, и могу да расту на већини врста тла.^[7] То су биљке које захтевају релативно мало одржавања и могу се користити као украс.

Култивари[уреди | уреди извор]

Многи култивари црвене и беле рибизле су доступни за узгој од специјализованих узгајивача. Следећи су добили Награду за баштенске заслуге Краљевског хортикултурног друштва:^[8]

‘Џонкир ван Тетс’^[9]
‘Црвено језеро’^[10]
‘Станца’^[11]
’Бели грозд’^[12] (бела рибизла)

Кулинарска употреба[уреди | уреди извор]

Са зрелошћу, пикантан укус воћа црвене рибизле постаје нешто већи од његовог сродника црне рибизле, мада са приближно истом слаткоћом. Варијанта са белим плодовима, која се често назива и бела рибизла, има исти укус, али је слађа. Иако се често узгаја за џемове и кувана јела, слично белој рибизли, често се послужује сирово или као једноставан додатак у салатама, гарнишима, или сезонским пићима.

У Уједињеном Краљевству, црвена рибизла је зачин који се често служи уз јагњетину, дивљач, укључујући јеленско месо, ћуретину и гушчетину у празничном или недељном печењу. То је у основи џем и прави се на исти начин додавањем црвене рибезле у шећер, и кључањем.^[13]

У Француској се припрема високо разређени и ручно израђена Бар-ле-дик или Лоренски желе, који је намазани препарат који се традиционално прави од беле рибизле или алтернативно црвене рибизле.^[14] Семенке се ручно ваде с гусјим пером, пре кувања.

У Скандинавији и Шлезвиг-Холштајну често се користи у воћним супама и летњим пудинзима. У Немачкој се такође користи у комбинацији са кремом или меланжом као надев за погачице. У Линцу у Аустрији се најчешће користи као пуњење за Линцер торте.^[15] Може се конзумирати у свом свежем стању без додавања шећера.^[16]

У Линцу, Аустрија, то је најчешће коришћени пунилац за Линцер торту.^[14]^[17] Може се уживати у свежем стању без додавања шећера.

У областима немачког говорног подручја, сируп или нектар добијен од црвене рибизле се додаје у газирану воду и ужива као освежавајући напитак по имену Јоханисбиршорл.^[14] Назван је тако јер се каже да црвена рибизла (Јоханнисбеерен, на немачком „Јованова бобица”) сазрева прва на дан Светог Јована, такође познат као средине лета, 24. јун.

У Русији је црвена рибизла свеприсутна и користи се у џемовима, конзервама, компотима и десертима. Такође се користи за прављење кисеља, слатког здравог напитка од свежег бобица или воћа (као што су црвена рибизла, трешња, брусница).^[18] Листови имају многе употребе у традиционалној медицини, као што је прављење инфуза са црним чајем.^[19] Такође, биљке су узгајане у руским манастирским баштама у 11. веку.^[20]

Исхрана и фитохемикалије[уреди | уреди извор]

У послужењу од 100 грама, црвене рибизле (или беле) пружају 56 калорија и богат су извор витамина C, дајући 49% дневне вредности (DV у табели). Витамин К је једини други есенцијални нутријент са знатним садржајем од 10% DV (табела).

Фитохемикалије[уреди | уреди извор]

Плодови црвене рибизле познати су по пикантном укусу, што је карактеристика коју пружа релативно висок садржај органских киселина и мешовитих полифенола.^[21] Чак 65 различитих фенолних једињења могу допринети адстригентним својствима црвене рибезле, при чему се ови садржаји повећавају током последњег месеца зрења.^[22] Двадесет и пет појединачних полифенола и других фитокемикалија које садрже азот са адстригентним профилом укуса изоловано је из сока црвене рибизле.^[23]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Рибес рубрум”. Wорлд Цхецклист оф Селецтед Плант Фамилиес (WЦСП). Роyал Ботаниц Гарденс, Кеw — преко Тхе Плант Лист.
^ Бреннан, Реx M. (1996). „Цуррантс анд Гоосеберриес”. Ур.: Јулес Јаницк; Јамес Н. Мооре. Фруит Бреединг. Вол. II - Вине анд Смалл Фруитс. Јохн Wилеy & Сонс. стр. 196. ИСБН 0471126756.
^ „Рибес рубрум L.”. Алтервиста Флора Италиана; инцлудес пхотос анд Еуропеан дистрибутион мап.
^ Морин, Нанцy Р. (2009). „Рибес рубрум”. Ур.: Флора оф Нортх Америца Едиториал Цоммиттее. Флора оф Нортх Америца Нортх оф Меxицо (ФНА). 8. Неw Yорк анд Оxфорд — преко еФлорас.орг, Миссоури Ботаницал Гарден, Ст. Лоуис, МО & Харвард Университy Хербариа, Цамбридге, МА.
^ ^а ^б Лу, Лингди; Алеxандер, Цринан. „Рибес рубрум”. Флора оф Цхина — преко еФлорас.орг, Миссоури Ботаницал Гарден, Ст. Лоуис, МО & Харвард Университy Хербариа, Цамбридге, МА.
^ Верлаг, Орбис "Орбис Натурфüхрер", 2000,
^ ^а ^б „РЕДЦУРРАНТ (Рибес рубрум) анд Wхитецуррант & Пинкцуррант”. Гроw Yоур Оwн. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 28. 8. 2009.
^ „АГМ Плантс - Цропс” (ПДФ). Роyал Хортицултурал Социетy. јул 2017. Приступљено 9. 10. 2018.
^ „РХС Плантфиндер - Рибес рубрум ‘Јонкхеер ван Тетс’”. Приступљено 9. 10. 2018.
^ „РХС Плантфиндер - Рибес рубрум ‘Ред Лаке’”. Приступљено 9. 10. 2018.
^ „РХС Плантфиндер - Рибес рубрум ‘Станза’”. Приступљено 9. 10. 2018.
^ „РХС Плантфиндер - Рибес рубрум ‘Wхите Грапе’”. Приступљено 9. 10. 2018.
^ „Хомемаде Редцуррант Јеллy реципе”. www.цоокитсимплy.цом. Архивирано из оригинала 13. 04. 2015. г. Приступљено 25. 08. 2019.
^ ^а ^б ^в Т. К. Лим Едибле Медицинал Анд Нон-Медицинал Плантс: Волуме 4, Фруитс , стр. 44, на сајту Гугл књиге
^ Хаywоод, А анд Wалкер, К "Уппер Аустриа - Линз", Лонелy Планет - Аустриа п. 207
^ Хеатхер Арндт Андерсон Берриес: А Глобал Хисторy (2018), стр. 86, на сајту Гугл књиге
^ Хаywоод, А анд Wалкер, К "Уппер Аустриа - Линз", Лонелy Планет - Аустриа п. 207
^ „Кисел – Руссиан сwеет дринк”. милкандбун (на језику: енглески). 2. 8. 2015. Приступљено 29. 3. 2020.
^ Тхомас Андреw А цyцлопедиа оф доместиц медицине анд сургерy (1842), стр. 135, на сајту Гугл књиге
^ О’Кеефе, Лиз (21. 7. 2016). „Цуррантс: блацк, тхен ред ноw ит'с wхите алл овер”. www.продуцебусинессук.цом. Архивирано из оригинала 29. 03. 2020. г. Приступљено 29. 3. 2020.
^ Микулиц-Петковсек, M.; Сцхмитзер, V.; Слатнар, А.; Стампар, Ф.; Вебериц, Р. (2012). „Цомпоситион оф сугарс, органиц ацидс, анд тотал пхенолицс ин 25 wилд ор цултиватед беррy специес”. Ј Фоод Сци. 77 (10): 1064—70. ПМИД 22924969. дои:10.1111/ј.1750-3841.2012.02896.x.
^ Микулиц-Петковсек, M.; et al. (2015). „Цхангес ин фруит qуалитy параметерс оф фоур Рибес специес дуринг рипенинг”. Фоод Цхем. 173: 363—74. ПМИД 25466034. дои:10.1016/ј.фоодцхем.2014.10.011.
^ Сцхwарз, Б.; Хофманн, Т. (2007). „Сенсорy-гуидед децомпоситион оф ред цуррант јуице (Рибес рубрум) анд струцтуре детерминатион оф кеy астрингент цомпоундс”. Ј Агриц Фоод Цхем. 55 (4): 1394—1404. ПМИД 17261016. дои:10.1021/јф0629078.

Литература[уреди | уреди извор]

Бреннан, Реx M. (1996). „Цуррантс анд Гоосеберриес”. Ур.: Јаницк, Јулес; Мооре, Јамес Н. Фруит Бреединг. II: Вине анд смалл фруитс. Wилеy. стр. 191—298. ИСБН 978-0-471-12670-6.
Бреннан, Реx M. (2008). „Цуррантс анд гоосеберриес” (ПДФ). Ур.: Јаницк, Јулес; Паулл, Роберт Е. Тхе Енцyцлопедиа оф Фруит анд Нутс. ЦАБИ. ИСБН 978-0-85199-638-7.
Бреннан, Р. M. (2008). „Цуррантс анд Гоосеберриес”. Ур.: Ханцоцк, Јим Ф. Температе Фруит Цроп Бреединг: Гермпласм то Геномицс. Спрингер Сциенце & Бусинесс Медиа. стр. 177—196. ИСБН 978-1-4020-6907-9. дои:10.1007/978-1-4020-6907-9_6.
Бреннан, Р M; et al. (2014). „Berries: Currants and gooseberries”. Ур.: Dixon, Geoffrey R.; Aldous, David E. Horticulture: Plants for People and Places, Volume 1: Production Horticulture. Springer. стр. 313—317. ISBN 978-94-017-8578-5.
Byng, James W. (2014). „Saxifragales”. The Flowering Plants Handbook: A practical guide to families and genera of the world. Plant Gateway Ltd. стр. 156—166. ISBN 978-0-9929993-1-5.
Christenhusz, Maarten J. M.; Fay, Michael F.; Chase, Mark W. (2017). „Saxifragales”. Plants of the World: An Illustrated Encyclopedia of Vascular Plants. University of Chicago Press. стр. 231—244. ISBN 978-0-226-52292-0.
Kubitzki, Klaus, ур. (2007). Flowering Plants. Eudicots: Berberidopsidales, Buxales, Crossosomatales, Fabales p.p., Geraniales, Gunnerales, Myrtales p.p., Proteales, Saxifragales, Vitales, Zygophyllales, Clusiaceae Alliance, Passifloraceae Alliance, Dilleniaceae, Huaceae, Picramniaceae, Sabiaceae. The Families and Genera of Vascular Plants. IX. Springer. ISBN 978-3-540-32219-1.
Weigend, M (2007). Grossulariaaceae. стр. 168—176. , in Kubitzki (2007)
Messinger, Wes (1995). Molecular Systematic Studies in the Genus Ribes (Grossulariaceae) (Теза). Department of Botany and Plant Pathology, Oregon State University.
Angiosperm Phylogeny Group IV (2016). „An update of the Angiosperm Phylogeny Group classification for the orders and families of flowering plants: APG IV”. Botanical Journal of the Linnean Society. 181 (1): 1—20. doi:10.1111/boj.12385 .
Berger, A (1924). „A taxonomic review of currants and gooseberries”. Bulletin of the New York State Agricultural Experiment Station (109): 1—118.
Christenhusz, Maarten JM; Byng, J. W. (2016). „The number of known plants species in the world and its annual increase”. Phytotaxa. Magnolia Press. 261 (3): 201—217. doi:10.11646/phytotaxa.261.3.1 .
Hummer, Kim E.; Barney, Danny L. (2002). „Crop Reports: Currants” (PDF). HortTechnology. 12 (3): 377—387. doi:10.21273/HORTTECH.12.3.377 .
Janczewski, Edward (1907). „Monographies des groseilliers, Ribes L.”. Mémoires de la Société de Physique et d'Histoire Naturelle de Genève. 35: 199—517.
Messinger, Wes; Hummer, Kim; Liston, Aaron (1999). „Ribes (Grossulariaceae) phylogeny as indicated by restriction-site polymorphisms of PCR-amplified chloroplast DNA”. Plant Systematics and Evolution. 217 (3–4): 185—195. JSTOR 23643670. S2CID 20696263. doi:10.1007/BF00984364.
Schultheis, Lisa M.; Donoghue, Michael J. (1. 1. 2004). „Molecular Phylogeny and Biogeography of Ribes (Grossulariaceae), with an Emphasis on Gooseberries (subg. Grossularia)” (PDF). Systematic Botany. 29 (1): 77—96. S2CID 85938994. doi:10.1600/036364404772974239. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 06. 2021. г. Приступљено 20. 05. 2023.
Senters, Anne E.; Soltis, Douglas E. (2003). „Phylogenetic Relationships in Ribes (Grossulariaceae) Inferred from ITS Sequence Data”. Taxon. 52 (1): 51—66. ISSN 0040-0262. JSTOR 3647301. doi:10.2307/3647301.
Sinnott, Quinn P. (1985). „A revision of Ribes L. subg. Grossularia (Mill.) Pers. sect. Grossularia (Mill.) Nutt. (Grossulariaceae) in North America”. Rhodora. 87 (850): 189–286. ISSN 0035-4902. JSTOR 23314591.
Weigend, Maximilian; Mohr, Oliver; Motley, Timothy J. (1. 8. 2002). „Phylogeny and classification of the genus Ribes (Grossulariaceae) based on 5S-NTS sequences and morphological and anatomical data”. Botanische Jahrbücher. 124 (2): 163—182. doi:10.1127/0006-8152/2002/0124-0163.
Morin, Nancy R (2008). „Ribes Linnaeus”. Flora of North America vol. 8. New York: Oxford University Press. стр. 8, 9, 10, 44. Приступљено 12. 11. 2019.
„Currant”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). 1911.
„Интродуцтион то блацкцуррант”. ФруитГатеwаy. Абердеен: Тхе Јамес Хуттон Институте. Архивирано из оригинала 22. 12. 2019. г. Приступљено 20. 05. 2023.
Ентрy он Рибес ат Марк Риегер'с УГа фруит цропс сите

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Рибес рубрум на Викимедијиној остави

[1] „Рибес рубрум”. Wорлд Цхецклист оф Селецтед Плант Фамилиес (WЦСП). Роyал Ботаниц Гарденс, Кеw — преко Тхе Плант Лист.

[2] Бреннан, Реx M. (1996). „Цуррантс анд Гоосеберриес”. Ур.: Јулес Јаницк; Јамес Н. Мооре. Фруит Бреединг. Вол. II - Вине анд Смалл Фруитс. Јохн Wилеy & Сонс. стр. 196. ИСБН 0471126756.

[3] „Рибес рубрум L.”. Алтервиста Флора Италиана; инцлудес пхотос анд Еуропеан дистрибутион мап.

[4] Морин, Нанцy Р. (2009). „Рибес рубрум”. Ур.: Флора оф Нортх Америца Едиториал Цоммиттее. Флора оф Нортх Америца Нортх оф Меxицо (ФНА). 8. Неw Yорк анд Оxфорд — преко еФлорас.орг, Миссоури Ботаницал Гарден, Ст. Лоуис, МО & Харвард Университy Хербариа, Цамбридге, МА.

[s-5] а ^б Лу, Лингди; Алеxандер, Цринан. „Рибес рубрум”. Флора оф Цхина — преко еФлорас.орг, Миссоури Ботаницал Гарден, Ст. Лоуис, МО & Харвард Университy Хербариа, Цамбридге, МА.

[6] Верлаг, Орбис "Орбис Натурфüхрер", 2000,

[growredcurrant-7] а ^б „РЕДЦУРРАНТ (Рибес рубрум) анд Wхитецуррант & Пинкцуррант”. Гроw Yоур Оwн. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 28. 8. 2009.

[8] „АГМ Плантс - Цропс” (ПДФ). Роyал Хортицултурал Социетy. јул 2017. Приступљено 9. 10. 2018.

[9] „РХС Плантфиндер - Рибес рубрум ‘Јонкхеер ван Тетс’”. Приступљено 9. 10. 2018.

[10] „РХС Плантфиндер - Рибес рубрум ‘Ред Лаке’”. Приступљено 9. 10. 2018.

[11] „РХС Плантфиндер - Рибес рубрум ‘Станза’”. Приступљено 9. 10. 2018.

[12] „РХС Плантфиндер - Рибес рубрум ‘Wхите Грапе’”. Приступљено 9. 10. 2018.

[13] „Хомемаде Редцуррант Јеллy реципе”. www.цоокитсимплy.цом. Архивирано из оригинала 13. 04. 2015. г. Приступљено 25. 08. 2019.

[Lim-14] а ^б ^в Т. К. Лим Едибле Медицинал Анд Нон-Медицинал Плантс: Волуме 4, Фруитс , стр. 44, на сајту Гугл књиге

[15] Хаywоод, А анд Wалкер, К "Уппер Аустриа - Линз", Лонелy Планет - Аустриа п. 207

[16] Хеатхер Арндт Андерсон Берриес: А Глобал Хисторy (2018), стр. 86, на сајту Гугл књиге

[17] Хаywоод, А анд Wалкер, К "Уппер Аустриа - Линз", Лонелy Планет - Аустриа п. 207

[18] „Кисел – Руссиан сwеет дринк”. милкандбун (на језику: енглески). 2. 8. 2015. Приступљено 29. 3. 2020.

[19] Тхомас Андреw А цyцлопедиа оф доместиц медицине анд сургерy (1842), стр. 135, на сајту Гугл књиге

[20] О’Кеефе, Лиз (21. 7. 2016). „Цуррантс: блацк, тхен ред ноw ит'с wхите алл овер”. www.продуцебусинессук.цом. Архивирано из оригинала 29. 03. 2020. г. Приступљено 29. 3. 2020.

[21] Микулиц-Петковсек, M.; Сцхмитзер, V.; Слатнар, А.; Стампар, Ф.; Вебериц, Р. (2012). „Цомпоситион оф сугарс, органиц ацидс, анд тотал пхенолицс ин 25 wилд ор цултиватед беррy специес”. Ј Фоод Сци. 77 (10): 1064—70. ПМИД 22924969. дои:10.1111/ј.1750-3841.2012.02896.x.

[22] Микулиц-Петковсек, M.; et al. (2015). „Цхангес ин фруит qуалитy параметерс оф фоур Рибес специес дуринг рипенинг”. Фоод Цхем. 173: 363—74. ПМИД 25466034. дои:10.1016/ј.фоодцхем.2014.10.011.

[23] Сцхwарз, Б.; Хофманн, Т. (2007). „Сенсорy-гуидед децомпоситион оф ред цуррант јуице (Рибес рубрум) анд струцтуре детерминатион оф кеy астрингент цомпоундс”. Ј Агриц Фоод Цхем. 55 (4): 1394—1404. ПМИД 17261016. дои:10.1021/јф0629078.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]