Џемалудин Алић
 | Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унијети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Џемалудин Алић (Зеница, 19. мај 1947 — Сарбрикен, 4. септембар 2017)[1][2] био је босанскохерцеговачки књижевник.[3] Рођен је у зеничком насељу Тетово.[2] Гимназију је завршио у родном граду, а студије јужнословенских књижевности и језика на Филозофском факултету у Сарајеву[2][4] 1972. године.[3]
Објавио је више књига пјесама:[3]
- Тамни кристал, Загреб, 1969.
- Разбијање површине, Сарајево, 1969.
- Пјев све тишег срца, Загреб 1971.
- Сезона лова, Загреб, 1974.
- Несаница, Сарајево, 1976.
- Пут у искон, Сарајево, 1978.
- Рађање Атлантиде, Сарајево, 1988.
- Сарајево, око моје, Сплит, 1992.
За књигу пјесама Тамни кристал добио је награду Фонда А.Б. Симић 1969. године у Загребу.[2]
Алић је писао и прозу, критику и есеје. Први роман I смрт ће проћи објавио је 1978. године у Загребу, а затим слиједе романи Трошење гријеха (1980, Сарајево); Кукци (1988, Бања Лука); Демијург (1989, Тузла); и Патарен (2001, Сарајево).
Књигу прича Замка за Исхака Ледину[3] објавио је у Сарајеву 1982. године. Комадање Орфеја,[3] избор критике, полемике и есеја, публиковао је у Тузли 1986. године, а дјело Антологија босанскохерцеговачке приповијетке XX. стољећа[2] објављује у часопису Живот (7—8, 1980. године).
- Роман Кукци преведен је на македонски језик и објављен под насловом Скакулци у Скопљу 1991. године.
- Антологија боснаскохерцеговачке приповијетке XX. стољећа објављена је на језику есперанто у Сарајеву 1982. године.
- Роман Демијург преведен је на њемачки језик и објављен у Блискастелу 1995. године. Патарен је такође објављен на њемачком језику 2003. године.
Након избијања рата у Босни и Херцеговини Алић је са породицом отишао да живи у граду Сплиту у Хрватској, гдје издаје лист РБиХ, а од краја 1993. године живио је у егзилу у Њемачкој[3] са статусом слободног умјетника. У егзилу је написао књигу пјесма Босна Босона, роман Патарен и дјело Деветнаест стољећа Босне (1988, Франкфурт).
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Алић, Џемалудин (1991). Демијург. Сарајево: Свјетлост. стр. 187.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
бошњачки Викицитат има цитате везане за чланак: Џемалудин Алић
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
| Остале | |
.svg){kind=small}