Џон Смит (истраживач)

С Википедије, слободне енциклопедије
Капетан Џон Смит

Џон Смит (6. јануар 1580 – 21. јун 1631) био је енглески војник, истраживач, колонијални гувернер, адмирал Нове Енглеске и писац. Одиграо је важну улогу у оснивању колоније Џејмстаун, првог трајног енглеског насеља у Северној Америци, почетком 17. века. Био је вођа вирџинијске колоније у Џејмстауну (септембар 1608 – август 1609), водио је истраживање дуж реке Вирџиније и залива Чесапик, те постао први енглески истраживач који је мапирао залив Чесапик. Смитове књиге и мапе биле су важне у подстицању и подржавању енглеске колонизације Новог света. Дао је име Новој Енглеској. Умро је у Лондону 1631. године.

Ране авантуре[уреди | уреди извор]

После смрти оца, Џон Смит је напустио кућу и кренуо на море. Био је плаћеник у војсци француског краља Анрија IV у Шпанско-француском рату и борио се за независност Холандије. Након тога се на Медитерану бавио трговином и пиратством. Касније се борио против османских Турака у Дугом турском рату. Унапређен је у капетана коњице борећи се на страни аустријских Хабзбурговаца у Мађарској у походима 1600. и 1601. године, које је предводио Михај Храбри. Према предању, убио је и обезглавио три турска изазивача у појединачним борбеним двобојима, због чега је наименован за витеза. Међутим, у једном сукобу са Татарима 1602. је рањен, ухваћен и продан као роб, те одведен на Крим. Одатле је побегао и вратио се у Енглеску 1604. године.

У Џејмстауну[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Време гладовања

Године 1606, Смит се укључио у план компаније Вирџинија из Лондона за колонизацију Вирџиније ради остварења финансијске добити. Током експедиције оптужен је за побуну и капетан Кристофер Њупорт је планирао да га погуби. Међутим, испоставило се да га је компанија Вирџинија прогласила вођом нове колоније, што га је можда и спасило смрти.[1][2]

Тражење одговарајуће локације за колонију завршило се 14. маја 1607. године када је капетан Едвард Марија Вингфилд одабрао место на коме ће основати Џејмстаун. Након четворомесечног путовања океаном, њихове дневне залихе хране су биле довољне само за једну до две шоље оброка од житарица по особи. Услед мочварних услова и распрострањене болести, скоро сваког дана је неко умро. До септембра, од сточетворо људи које је довео Њупорт, више од шездесеторо је било мртво. Ти људи су вероватно умрли зато што су пили слану воду из потока и услед лоше исхране.[3]

У другој половини 1608. године, Смит је истраживао водене путеве у заливу Чесапик и направио је мапу која је више од једног века била од великог значаја за истраживаче Вирџиније.[4]

Капетан Њупорт је у два наврата довео нове досељенике и донео провијант за насеобину, у јануару и октобру 1608. године.

Смит је покушао да набави храну од америчких староседелаца. Сазнао је да и међу досељеницима и међу америчким староседеоцима има оних који планирају да му одузму живот, а пише да га је на тај план упозорила Покахонтас.

Смит је сазвао састанак и запретио да они који неће да раде неће ни јести. После тога, ситуација се побољшала. Насељеници су радили са више елана, али су, по потреби, и кажњавани.[5][6]

Сусрет са Покахонтас и њеним племеном[уреди | уреди извор]

У децембру 1607, док је тражио храну дуж реке Чикахомини, Смит је ухваћен и одведен на састанак са поглавицом племена Поухатан у Веровокомоко, главно село Конфедерације Поухатан. Смит је страховао за живот, али је на крају пуштен без икакве повреде. Он је то делом приписао кћерки вође Покахонтас која га је заштитила: „У тренутку мог погубљења, она је ризиковала да њој проспу мозак да би спасила мој; и не само то, већ је тиме утицала и на свог оца, па сам ја безбедно спроведен до Џејмстауна.“[7]

Сумњало се у истинитост ове Смитове приче, али шта год да се десило, овај сусрет је покренуо пријатељске односе између домородаца и Смита и колониста.

Прича се да је 1608. године Покахонтас спасила Смита други пут када је њега и друге колонисте поглавица Поухатана позвао у пријатељску посету у Веровокомоко, а заправо планирао да их убије. Због њеног упозорења, Енглези су били у приправности и није дошло до напада.

Нова Енглеска[уреди | уреди извор]

Две и по године Џон Смит чинио је све што је у његовој моћи за Џејмстаун. О његовој судбини одлучила је експлозија барута у којој је озбиљно повређен. Отишао је у Енглеску на лечење средином октобра 1609. и никада се није вратио у Вирџинију.

У Америку се вратио 1614. када је истраживао обале Мејна и залив Масачусетс. Назвао је ту област „Нова Енглеска“.[8] Године 1614. и 1615. Смит је покушао да се врати на ту исту обалу. На првом путовању олуја је разорила његов брод, а на другом су га заробили француски гусари. Побегао је након неколико недеља заточеништва и вратио се у Енглеску те објавио извештај о своја два путовања у књизи Опис Нове Енглеске. У Енглеској је остао до своје смрти.

Смрт и сахрана[уреди | уреди извор]

Џон Смит је умро 21. јуна 1631. године у Лондону. Сахрањен је 1633. године у Цркви Светог гроба код Њугејта у Лондону. У знак сећања на њега направљен је витраж на јужном зиду цркве.[9][10]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Снелл 1974, Цх. 4. 
  2. ^ А Труе Релатион оф Суцх Оццурренцес анд Аццидентс оф Ноте ас Хаппенед ин Виргиниа (1608), ЕТеxт, Университy оф Виргиниа. 
  3. ^ Снелл 1974, п. 84, Цх. 4. 
  4. ^ Снелл 1974, п. 83, Цх. 4. 
  5. ^ "То Цонqуер ис то Ливе". гоогле.цом. Ретриевед 20 Септембер 2015. 
  6. ^ Снелл 1974, п. 85, Цх. 4. 
  7. ^ Јохнсон, Цалеб. "Јохн Смитх'с Леттер то Qуеен Анне регардинг Поцахонтас". Маyфлоwер Wеб Пагес. Арцхивед фром тхе оригинал он Јуне 16, 2006. Ретриевед 13 Марцх 2018. 
  8. ^ Неw Енгланд. (2006). Ин Енцyцлопæдиа Британница. Ретриевед 20 Јуне 2006, фром Енцyцлопæдиа Британница Премиум Сервице:. 
  9. ^ Саинт Сепулцхре-wитхоут-Неwгате Цхурцх". ст-сепулцхре.орг.ук. Ретриевед 20 Септембер 2015. 
  10. ^ "Јохн Смитх (1580–1631) – Финд А Граве Мемориал". финдаграве.цом. Ретриевед 20 Септембер 2015. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Džon_Smit_(istraživač)&oldid=26740011”