Давор Сучић

С Википедије, слободне енциклопедије
Давор Сучић
Лични подаци
НадимциСејо Сеxон, Сула, Елвис Ј. Спаховић
Датум рођења(1961-06-07)7. јун 1961.
Место рођењаСарајево (НР БиХ), ФНРЈ
ОбразовањеУниверзитет у Загребу
Занимање
  • певач
  • текстописац
  • композитор
  • музички продуцент
  • глумац
  • режисер
Породица
СупружнициСаша Миџор Сучић
(2003—данас)
Деца3
Музички рад
Активни период1980—данас
Жанр
Инструменти
Остало
Повезани чланциЗабрањено пушење

Давор Сучић (Сарајево, 7. јун 1961), познатији као Сејо Сексон, босанскохерцеговачки је рокенрол музичар, композитор, текстописац, музички продуцент, глумац и режисер. Најпознатији је као вођа састава и суоснивач сарајевске рок групе Забрањено пушење. Учествовао је у раду на свим издањима Забрањеног пушења. Био је један од утемељитеља покрета нови примитивизам у свом родном граду Сарајеву. Такође је учествовао и у раду на хумористичној ТВ-серији Топ листи надреалиста.

Музичка каријера[уреди | уреди извор]

Од 1980. до 1990. године[уреди | уреди извор]

Сучић је почео да свира гитару када је имао 12 година. Године 1978. основао је рок групу по имену Псеудоблуз Бенд с Ненадом Јанковићем, певачем и клавијатуристом који је тада био његов комшија у сарајевском насељу Кошево.[1] Бенд је радио на снимању психоделичних песама у домаћој продукцији и није имао наступе уживо нити службена издања. Године 1980. двојцу се придружује бубњар Зенит Ђозић, а бенд мења назив у Псеудоблуз бенд Забрањено пушење.[2] У групи је био и млађи брат Ненада Јанковића, Дражен.

У почетку, користећи псеудоним Елвис Ј. Спаховић, Сучић постаје један од утемељитеља покрета нови примитивизам у Сарајеву. Године 1981, док је већина чланова групе отишла да служи војни рок, Сучић и Дражен Јанковић се састају са Мирком Срдићем и оснивају бенд Елвис Ј. Куртовић & Хис Метеорс.[3] Убрзо се бенд проширује новим члановима када долазе Дражен Ричл и Радомир "Харе" Гавриловић. Група замишљена као неформално дружење почиње са концертима већ у јесен 1981. године. Група ускоро прибавља култни статус чији успех премашује онај њихових матичних група.[2] У то време, Сучић и Срдић пишу песме које ће се наћи на њиховом дебитантском албуму Митови и легенде о краљу Елвису, објављеном 1984. године.[3] Истовремено је Сучић радио на првој песми Забрањеног пушења, "Пензионери на море иду зими", за Радио Сарајево. На наступима Забрањеног пушења почиње да користи уметничко име Сејо Сексон. Године 1982. Сучић је напустио бенд Елвис Ј. Куртовић & Хис Метеорс.

Сучић је са Забрањеним пушењем наступао по сарајевским клубовима две године пре него што су у јесен 1983. године почели са снимањем песама за њихов дебитантски албум. Процес снимања песама, у скромном студију продуцента Паше Феровића, трајао је седам месеци пре него што је у априлу 1984. године објављен албум Дас ист Валтер. Загребачки Југотон албум прво издаје у само 3.000 примерака, што је јасно указивало на изразито ниска тржишна очекивањима.[4] Иако је албум био објављен у скромном тиражу, коначни број продатих примерака од 100.000 поставља рекорд за прекорачење почетног тиража; за 30 пута је премашен први тираж. Скупина 1984. године креће на концертну турнеју са 60 концерата по највећим дворанама у Југославији и постаје највећа рок атракција након само једног објављеног албума.[5]

У другој половици 1980-их, Сучић је написао, аранжирао и продуцирао песме за још три студијска албума Забрањеног пушења. Други студијски албум Док чекаш сабах са шејтаном загребачки Југотон је издао 11. јуна 1985. године. Трећи и четврти студијски албум, Поздрав из земље Сафари и Мале приче о великој љубави, објављени су 1987. и 1989. године у издању сарајевске дискографске куће Дискотон. Године 1990. Сучић је заједно с Дарком "Минком" Остојићем и Фарисом Араповићом напустио Забрањено пушење због различитог погледа на визију бенда и политички ангажман.[4][5] У то време, Сучић и Остојић раде на свом соло пројекту за Дискотон, али се тај студијски албум није објавио због почетка рата у Босни и Херцеговини.[2]

Од 1995. до 2010. године[уреди | уреди извор]

Након рата Сучић се преселио у Загреб, где је живео неко време. Касније се вратио у свој родни град Сарајево, и заједно с Мирком Срдићем обновио Забрањено пушење. Пратећи бенд Топ листе Надреалиста с члановима Сејо Ково, Ђани Перван, Душан Вранић и Самир Ћеремида постају језгра новог Забрањеног пушења. У то време група ради на свом новом студијском албуму. Тако се пети албум Забрањеног пушења Филџан вишка издаје 1997. године у издању Далас рекордса и Нимфа саунда. Сучић је уз помоћ Срдића написао све песме те продуцирао албум. У новембру 1995. године у Загребу Сучић је основао независну издавачку кућу и предузеће за видео продукцију ТЛН-Еуропа.

У марту 1999. године Сучић је завршио шести студијски албум Забрањеног пушења под насловом Агент тајне силе. Албум је објављен у јуну исте године.[6] Следећи студијски албум Бог вози Мерцедес објављен је у децембру 2001. године. Овај албум је снимљен у домаћој продукцији у импровизованим студијима у Бјелоласици и Иванић–Граду. Албум је био замишљен као "одмор" од великих музичких пројеката тако да нико није очекивао да ће да постане најпродаванији албум Забрањеног пушења након рата, који се продао у више од 35.000 примерака. Сучић је написао сценарио и режирао четири музичка спота (од шест укупно) с тог албума.[2] За песму "Аризона дрим" освојио је Даворинову награду за најбољу рок песму 2002. године.[7]

Сучић је 2002. године отишао са Забрањеним пушењем на турнеју по Сједињеним Америчким Државама. Тада су снимили и други уживо албум групе у Ст. Лоуису.[8] За промотивне сврхе направили су спот за, велики хит 1980-их, песму "Зеница блуз" тачно 20 година након објављивања ове песме. Круна овог периода јесте наступ на фестивалу Башчаршијске ноћи у Сарајеву, где на отвореном концерту Забрањеног пушења свира пред 15 хиљада људи.

Средином 2004. године, Сучић почиње да ради на новом издању Забрањеног пушења, двоструком албуму Ходи да ти чико нешто да. Следеће године компонује музику за босанску акцијску-комедију Нафака који излази 2006. године у режији Јасмина Дураковића. На том пројекту је имао прилику да сарађује с музичарима различитих жанрова, као што су: Халид Бешлић, Арсен Дедић, Луција Шербеџија и хор Арабеске. У јуну 2006. године песма "Нема више", први сингл с албума Ходи да ти чико нешто да!, заседа на 1. место многих радио станица. Сучић је написао ову песму с босанским писцем Ненадом Величковићем. Забрањено пушење 16. новембра 2006. године издаје наведени студијски албум, укупно свој осми.[9] У исто време Сучић је компоновао и музику за позоришну представу Град од снова Народног позоришта у Тузли.

До краја 2006. године Сучић почиње да ради на оснивању групе "Шадерван код" у који поред чланова група Забрањеног пушења укључује и чланице хора Арабеске.[10] Песме ове групе обједињују фолк традицију Западног Балкана, исламску поетику Бошњака и босанских муслимана, идеју рокенрола као првенствено прогресивне и за различите утицаје отворене музике, али и класични џез звук.[11] Песме за њихов дебитантски студијски албум Кад процвату бехари снимају се током 2009. године.

У јесен 2008. године Сучић ради на новом албуму Забрањеног пушење заједно с гитаристом бенда Тонијем Ловићем. Годину дана касније девети студијски албум Музеј Револуције се издаје 7. новембра, на 92. годишњицу Октобарске револуције.[12][13]

После 2010. године[уреди | уреди извор]

Године 2011. Сучић је режирао музички спот за трећи сингл с албума Музеј Револуције, под називом "Када Сена плеше". Био је то његов режисерски деби, а написао је сценарио за исти спот.[14] У априлу 2011. године Сучић са бендом Шадерван код издаје њихов дебитантски албум Кад процвату бехари.[15] Након тога он је режирао још један спот, и то за песму "Самир-тајм", пети и посљедњи сингл са албума Музеј Револуције.[16][17]

Током 2012. године Сучић је с Ловићем написао и продуцирао десет нових песама које су се нашле на десетом студијском албуму Забрањеног пушења Радови на цести. Албум су 10. октобра 2013. године објавили Кроација рекордс и Далас рекордс.[18][19][20] Режирао је два спота за промоцију овог албума. Дана 28. децембра 2013. године Сучић и чланови групе Забрањено пушење прославили су 30. годишњицу рада групе са својим фановима на концерту у Скендерији у Сарајеву.[21][22]

У 2017. години Сучић је са Забрањеним пушење имао наступе на новосадском фестивалу Егзит,[23][24] као и а на Београдском фестивалу пива.[25]

Рад на радију и телевизији[уреди | уреди извор]

Топ листа надреалиста[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Топ листа надреалиста

Сучић је повремено радио на скеч-хумористичној телевизијској емисији Топ листа надреалиста између 1984. и 1991. године.[2] Емисија је емитована на ТВ Сарајево. Године 1989. продуцирао је велики театарско-музички програм Топ листа Надреалиста уживо који је одсвиран у 60 највећих градова Југославије.

Крајем јуна 1992. године почео је да ради на 15-минутним радио емисијама за Топ листу надреалиста. У августу 1993, након 50 емисија на радију, група је снимила и емитовала четири телевизијске епизоде.[2] С доласком струје у Сарајеву Топ листа Надреалиста почиње са сценском, музичком и видео продукцијом. Сучић је продуцирао музику за ТВ-серију и позоришну представу ТЛН уживо коју је на бесплатним наступима видело 20.000 Сарајлија. Након поновног спајања Забрањеног пушења 1996. године, Сучић и Елвис Ј. Куртовић раде и на наступима Топ листе Надреалиста, која након ратног искуства у БиХ остварује преко 300 наступа по БиХ, Хрватској, Словенији, Немачкој, Аустрији, Данској и Швајцарској под покровитељством сарајевске канцеларије УСАИД-а.[4]

Други пројекти[уреди | уреди извор]

Касних 1980-их, Сучић је компоновао и музику за две телевизијске серије за децу које је режирао Тимоти Џон Бајфорд за РТВ Сарајево.[2] Заједно с Гораном Бреговићем и Мирославом "Ћиром" Мандићем добио је Златну ружу у Монтереју за најбољи рекламни видео клип 1990. године. Сучић се појавио 2009. године на телевизији ОБН гдје је заједно са Сеадом Липовачом, Давором Гобцем и Винком Штефанац био у жирију музичког такмичења Рат бендова.[26]

Хуманитарни рад[уреди | уреди извор]

Од 1994. године Сучић сарађује са хуманитарном организацијом Амбрела грант те као водитељ пројеката организује 80 добротворних концерата за избеглице и расељена лица широм Босне и Херцеговине, Хрватске, Словеније, Њемачке и Данске.[2] Након 2000. године Сучић са својим колегама из бенда Забрањено пушење учествује у једном друштвено одговорном пројекту где су организовали музичке радионице за децу и омладину која су били жртве мина.[27] Радионице су организоване два пута годишње. Зимске радионице одржане су у Крањској Гори, а летне су одржане у Ровињу.[28] Пројекат је добио подршку амбасада Канаде, Норвешке и САД-а у Загребу. Последњих година пројекат је проширен и на децу из Босне и Херцеговине.

Приватан живот[уреди | уреди извор]

Сучић је рођен у Сарајеву, где је завршио основну школу и Другу сарајевску гимназију. У то време је хтео бити психијатар, што је значило прво дипломирање медицине пре почетка специјализације на студију психијатрије. Тако је апсолвирао на Медицинском факултету Универзитета у Сарајеву, али не и дипломирао јер се озбиљно почео бавити музиком.

Године 2003. Сучић се оженио Сашом Миџор, хрватском фотографкињом. Заједно имају двоје деце, сина Виту (рођеног 2004) и ћерку Нору (2010).[29] Такође, има ћерку Тесу (1999. год.) из првог брака која живи у Сарајеву.[30]

Сучић пише кратке приче и колумне за дневни лист Глас Славоније[31] већ више од 15 година. Дипломирао је историју на Филозофском факултету Универзитета у Загребу 2009. године. Наслов његовог дипломског рада је "Сукоб омладинске супкултуре и југославенске службене политике осамдесетих година двадесетог века".[32]

Дискографија[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Дискографија групе Забрањено пушење

Филмографија[уреди | уреди извор]

Година Наслов Улога Белешке
1984–1991. Топ листа надреалиста (ТВ-серија) Гостујуће улоге
2002. На своји Весни Интерполов полицајац
2002. Нафака Фронтмен бенда (ненаведено) Исто и композитор
2008. Луд, збуњен, нормалан (ТВ-серија) Сула Сезона 1, епизода: 33
2009. Партизански филм Сам себе документарни
2013. Луд, збуњен, нормалан (ТВ-серија) Сула Сезона 5, епизода: 16
2016. Но Смокинг ин Сарајево Сам себе документарни
2017. Заробљено време Сам себе документарни
2019. Туста Сам себе документарни
2020. Рокописац Сам себе Сезона 1, епизода: 2

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „ИНТЕРВЈУ: ДАВОР СУЧИЋ: ‘Не желим пјевати буднице и опјевавати генерале да бих од месара добио бут, а од таксиста вожњу’”. национал.хр. Приступљено 23. 9. 2018. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж „Сејо Сеxон (Давор Сучић) Биографија”. забрањено-пусење.цом. Приступљено 23. 9. 2018. 
  3. ^ а б „Елвис Ј. Куртовицх & Хис Метеорс: Чудесан свијет заборављеног краља”. роцкомотива.цом. Архивирано из оригинала 24. 08. 2018. г. Приступљено 23. 9. 2018. 
  4. ^ а б в „Како је и кад настало Забрањено Пушење?”. јабука.тв. Приступљено 23. 9. 2018. 
  5. ^ а б „Забрањено пушење Хисторy ат Цроатиа Рецордс”. црорец.хр. Приступљено 23. 9. 2018. 
  6. ^ „Забрањено пушење – Агент тајне силе (1999)”. новости.хр. Приступљено 23. 9. 2018. 
  7. ^ „2002 Даворин Аwардс”. даворин.ба. Архивирано из оригинала 12. 06. 2018. г. Приступљено 23. 9. 2018. 
  8. ^ „Забрањено Пушење у Творници представља “Ливе Ин Ст.Лоуис””. музика.хр. Приступљено 23. 9. 2018. 
  9. ^ „Нови албум Пушења на киосцима Тиска”. музика.хр. Приступљено 23. 9. 2018. 
  10. ^ „Нови албум групе Схадерwан Цоде "Ах, што ћемо љубав крити"”. менарт.хр. Приступљено 23. 9. 2018. 
  11. ^ „Абоут Схадерwан Цоде”. схадерwанцоде.цом. Приступљено 23. 9. 2018. 
  12. ^ „Протестно писмо индустрији неједнакости”. музика.хр. Приступљено 23. 9. 2018. 
  13. ^ „'Музеј револуције'”. тпортал.хр. Приступљено 23. 9. 2018. 
  14. ^ „Забрањено пушење "Када Сена плеше"”. глазба.хрт.хр. Архивирано из оригинала 26. 08. 2018. г. Приступљено 23. 9. 2018. 
  15. ^ „Кад процвату бехари: Први албум Схадерwан Цоде излази 15. априла”. мускипортал.цом. Архивирано из оригинала 26. 08. 2018. г. Приступљено 23. 9. 2018. 
  16. ^ „Погледајте премијеру спота "Самир-тиме" Забрањеног пушења”. клиx.ба. Приступљено 23. 9. 2018. 
  17. ^ „Пјесма "Самир-тиме": Забрањено пушење има нови спот!”. 24сата.инфо. Архивирано из оригинала 26. 08. 2018. г. Приступљено 23. 9. 2018. 
  18. ^ „“Забрањено пушење” у Загребу обиљежава 30 година дјеловања”. зг-магазин.цом.хр. Архивирано из оригинала 03. 10. 2018. г. Приступљено 23. 9. 2018. 
  19. ^ „Бесплатно преузмите нови албум Забрањеног пушења - "Радови на цести"”. клиx.ба. Приступљено 23. 9. 2018. 
  20. ^ „Скините нови албум Забрањеног пушења - Радови на цести”. радиосарајево.ба. Приступљено 23. 9. 2018. 
  21. ^ „Забрањено пушење вечерашњим концертом слави 30 година рада”. клиx.ба. Приступљено 23. 9. 2018. 
  22. ^ „30 година Забрањеног пушења и слављенички концерт у Сарајеву”. радиосарајево.ба. Приступљено 23. 9. 2018. 
  23. ^ „Забрањено пушење 19.05.2017.”. еxитфест.орг. Архивирано из оригинала 26. 8. 2018. г. Приступљено 23. 9. 2018. 
  24. ^ „Забрањено пушење на Еxиту: Овај фестивал је јак аргумент да роцк'н'ролл још постоји”. клиx.ба. Приступљено 23. 9. 2018. 
  25. ^ „Директори, Мортал Комбат, Шкртице и Забрањено пушење на Белграде Беер Фесту”. балканроцк.цом. Архивирано из оригинала 26. 08. 2018. г. Приступљено 23. 9. 2018. 
  26. ^ „Прилика за младе глазбенике: Креће нови реалитy схоw "Рат бендова"”. индеx.хр. Приступљено 23. 9. 2018. 
  27. ^ „Представе о опасностима од мина и радионице за дјецу жртве мина – дио Фестивала првих”. хцр.хр. Архивирано из оригинала 21. 08. 2018. г. Приступљено 23. 9. 2018. 
  28. ^ „Ровињски пројект Рачанове супруге за дјецу жртве мина”. национал.хр. Приступљено 23. 9. 2018. 
  29. ^ „Да нисам рокер, био бих психијатар и лијечио будале”. тпортал.хр. Приступљено 23. 9. 2018. 
  30. ^ „Сејо Сеxон: Више чоколаде појео сам у рату, него док је Саша била трудна”. клоканица.24сата.хр. Приступљено 23. 9. 2018. 
  31. ^ „На четврто предавање низа „Ухвати ме за ријеч“ – долази нам глазбеник из Забрањеног пушења – Давор Сучић”. дкефзг.хр. Приступљено 23. 9. 2018. 
  32. ^ „Давор Сучић ака Сејо Сеxон (Забрањено пушење): “Црк’о је Воx, а не Марсхалл””. музика.хр. Приступљено 23. 9. 2018. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Davor_Sučić&oldid=27443299”