Пређи на садржај

Дегенерација макуле

С Википедије, слободне енциклопедије
Дегенерација макуле
Слика фундуса показује дегенерацију макуле.
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностофталмологија
МКБ-10Х35.3
МКБ-9-CM362.50
ДисеасесДБ11948
МедлинеПлус001000
еМедицинеартицле/1223154
МеСХД008268
Шематски пресек људског ока
Нормалан вид
Исти призор како га види особа са сенилном дегенерацијом макуле

Дегенерација макуле је болест средишњег дела мрежњаче,[1] такозване макуле, које се обично јавља код старијих особа, а које резултује губитком вида у средишту видног поља. Јавља се у две форме: “сувој” и “влажној”. Дегенерација макуле је главни узрок слепоће код људи старијих од 50 година. Ова болест може отежати и онемогућити читање и препознавање лица, иако преостали периферни вид омогућава остале свакодневне активности.

Мрежњача је унутарњи слој ока, и она садржи живчане ћелије и живчана влакна која омогућавају вид. Иза мрежњаче је жилница, средњи слој ока који садржи крвне судове који учествују у исхрани мрежњаче. У сувом (неексудативном) облику дегенерације макуле, ћелијски остаци звани друзе накупљају се између мрежњаче и жилнице, што може да одвоји мрежњачу од њене подлоге, пигментног епитела. У влажном (ексудативном) облику, који је много тежи, крвне жиле израстају из жилнице, и такође могу да узрокују одвајање мрежњаче од њене подлоге..[2][3] Ово стање се може лечити ласерском фотокоагулацијом, те лековима који заустављају раст крвних жила.

Иако се неке макуларне дистрофије које погађају младе људе понекад повезују с дегенерацијом макуле, назив "дегенерација макуле" се најчешће односи само на сенилну дегенерацију макуле.

Сенилна дегенерација макуле

[уреди | уреди извор]

Сенилна дегенерација макуле почиње карактеристичним жутим депозитима између макуле (средишњем подручју мрежњаче које омогућује оштрину вида) званим друзе и доњег слоја жилнице. Ова фаза раних промена назива се сенилном макулопатијом. Највећи број људи с тим раним променама имају добру видну оштрину. Код неких људи, пак, сенилна макулопатија узнапредује до сенилне дегенерације макуле. Ризик напредовања је знатно већи кад су друзе велике и бројније, те кад су удружене с променама у слоју мрежничног пигментног епитела испод макуле. Недавна истраживања указују да су велике и меке друзе повезане с хиперхолестеролемијом, те да могу да реагују на лекове који снижују ниво холестерола у крви.

Истраживачи са универзитета Саутемптона известили су 2008. да су открили шест мутација на гену Serping1 које су удружене с појавом сенилне дегенерације макуле.

Узнапредовала сенилна дегенерација макуле може да буде је одговорна за тежак губитак вида, али никад за потпуну слепоћу. Централна географска атрофија, „сува“ форма узнапредовале сенилне дегенерације макуле, настаје као последица атрофије мрежничног пигментног епитела, која пак узрокује губитак фоторецептора (штапића и чуњића) у средишњим деловима мрежњаче, и сходно томе смањење видне оштрине. Тренутно не постоји ни један делотворан начин лечења централне географске атрофије. Нека истраживања показују да комбинације витамина и високих доза антиоксиданаса лутеина и зеаксантина, успоравају напредовање суве сенилне дегенерације макуле.

Неоваскуларна или ексудативна сенилна макуларна дегенерација, „влажни“ облик узнапредовале сенилне дегенерације макуле, изазива губитак вида због абнормалних крвних жила које расту из кориокапилариса пробијајући Бруцхову мембрану, узрокујући крварење и накупљање течности и протеина испод макуле. Ако се то стање не лечи, крварење, накупљање течности и протеина, те стварање ожиљака као посљедица раста тих крвних жила коначно узрокује трајна и непоправљива оштећења фоторецептора, те брз губитак видне оштрине.

Све донедавно није било делотворног лечења влажног облика сенилне дегенерације макуле. Ипак, нови лекови, названи антиангиогени или анти-ВЕГФ агенси, могу узроковати регресију абнормалних крвних жила и побољшати вид кад се убризгају у стакласто тело ока. Ињекције могу бити умерено болне и обично захтевају неколико понављања у размаку од месец дана. Тренутно се на тржишту налазе ранибизумаб (Луцентис), бевацизумаб (Авастин), те пегаптаниб (Мацуген). Само су Луцентис и Мацуген одобрени од ФДА (америчке Агенције за храну и лекове) од 2007. године. Цена Луцентиса је отприлике 3000 УС$ по третману, док је цена Авастина отприлике 150 УС$ по третману.

  • Мрљасте промене
  • Пигментне промене
  • Ексудативне промене: крварење у око, тешке ексудације, субретинална/суб-РПЕ (тј. испод ретиналног пигментног епитела)/интраретинална течност
  • Атрофија: почетна и географска
  • Видна оштрина драстично пада (две линије оптотипа или више) од: 20/20 на 20/80.

Симптоми

[уреди | уреди извор]
  • Замућен вид: Особе с неексудативном макуларном дегенерацијом могу бити асимптоматске или могу имати постепен губитак централног вида, док особе с ексудативном макуларном дегенерацијом често имају брзи наступ губитка вида.
  • Централни скотоми (сене или подручја с недостатком вида)
  • Искривљен вид (метаморфопсија) – решетке равних линија изгледају таласасто и делови решетке се могу појавити бели. Пацијенти то често прво примете гледајући у мини-засторе у својој кући.
  • Проблем разликовања боја; посебно тамних од тамних и светлих од светлих.
  • Спори опоравак видне функције након изложености јаком светлу.
  • Губитак контрастног сензибилитета.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. Л-М. Београд: Политика : Народна књига. стр. 97. ISBN 86-331-2116-6. 
  2. ^ de Jong PT (2006). . „Age-related macular degeneration”. N Engl J Med.. 355 (14): 1474—1485. PMID 17021323. doi:10.1056/NEJMra062326. hdl:1765/59304. 
  3. ^ Цх. 25, Дисордерс оф тхе Еyе, Јонатхан C. Хортон, ин Харрисон'с Принциплес оф Интернал Медицине, 16тх ед.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Класификација
Спољашњи ресурси


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).