Делатност привредног друштва

С Википедије, слободне енциклопедије

Делатност привредног друштва јесте производња и промет робе, као и вршење услуга на тржишту, и утврђује се општим правним актом (уговор о оснивању, статут).[1] Делатност привредног друштва обухвата сваку активност која је повезана са његовом основном сврхом - стицањем профита. Делатност може обухватати оперативне послове, маркетинг, производњу, услуге и администрацију. Привредну делатност обављају привредна друштва у циљу стицања добити. Привредно друштво може обављати све законом дозвољене делатности, осим послова за чије обављање је потребно добити посебну сагласност (нпр. војна опрема, наоружање, промет опасних материја). Делатности које обављају привредна друштва су производња и промет робе, вршење услуга и обављање других делатности на тржишту (трговинско заступање, комисион, посредовање, превоз, ускладиштење итд).[2]

Услови за обављање делатности[уреди | уреди извор]

Да би привредно друштво могло вршити једну или више делатности неопходно је да испуњава услове који се одређују републичким законом и подзаконским актима. Услови за обављање делатности могу се поделити на опште и посебне. Услови у погледу:

  • техничке опремљености,
  • заштите на раду,
  • заштите и унапређивања човекове средине

представљају опште законске услове. Посебни услови се односе на:

Испуњеност свих прописаних услова за обављање делатности констатује се решењем надлежног управног органа (инспекције) без којег привредно друштво не може да отпочне са вршењем делатности, односно не може да мења услове њеног обављања.[3]

Обављање привредне делатности[уреди | уреди извор]

Обављање делатности може да отпочне од стране привредног друштва оног момента када надлежни орган (инспекција) донесе решење да су испуњени сви услови у погледу техничке опремљености, заштите на раду и заштите и унапређења животне средине. Делатност привредног друштва може обављати заступник чија су овлашћења регулисана оснивачким актом друштва. Уколико заступник не поштује ограничења одговараће друштву за насталу штету.[4]

Привредно друштво може без уписа у судски регистар да врши и друге делатности које служе делатности која је уписана у судски регистар ако се уобичајено врше уз ту делатност, у мањем обиму или повремено, или ако доприносе потпунијем коришћењу капацитета и материјала који се употребљава за вршење уписане делатности. Делатношћу привредног друштва одређују се и границе правне и пословне способности привредног друштва. Привредно друштво може да закључује уговоре и обавља друге послове промета робе и услуга у оквиру делатности, за које је уписано у судски регистар.

Самостално обављање делатности привредног друштва је један од битних елемената за одређивање субјективитета и појма друштва. Самосталност привредног друштва значи да оно у правном промету наступа у своје име и за свој рачун, а за обавезе одговара целокупном својом имовином.

Претежна делатност[уреди | уреди извор]

Претежна делатност привредног друштва утврђује се на основу акта о оснивању. Ако је актом о оснивању предвиђено да привредно друштво обавља више делатности, претежна делатност се утврђује на основу делатности у којој је остварена највећа бруто зарада у претходној календарској години. Друштво може обављати делатност преко огранка привредног друштва, претежна делатност друштва мозе се разликовати од претежне делатности огранка.[4]

Промена делатности[уреди | уреди извор]

Слобода избора делатности подразумева и право привредног друштва да своју делатност промени. Постоје три типа промена: проширење, сужавање и потпуна измена делатности. За промену делатности привредног друштва потребна је сагласност оснивача, ако је то предвиђено актом о оснивању привредног друштва, односно уговором.

Класификација делатности[уреди | уреди извор]

Класификација делатности служи као алат разврставања јединица према економској делатности. Основни циљ је да се обезбеди скуп категорија које се могу користити за планирање статистичких истраживања, прикупљање и обраду података, презентовање и анализе статистичких резултата према делатностима. Класификацију, укључујући називе, шифре и описе делатности, прописује Влада.

Јединице које су ангажоване у истој врсти економске делатности разврставају се у исту категорију КД(2010), независно од правне (организационе) форме, тј. јесу ли привредно друштво (правно) лице или његов део, приватни предузетник или припадају државном сектору, независно од тога да ли је матично привредно друштво страни ентитет и да ли се јединица састоји из више локалних јединица. Класификација делатности је хијерархијска класификација и чине је четири нивоа, почев од највишег:

  1. сектор,
  2. област,
  3. грана,
  4. група.[5]

Од 12.августа 2010.године примењује се нови Закон о класификацији привредних делатности. По примени новог Закона о класификацији привредних делатности, уколико јединица разврставања сматра да нова шифра и опис претежне делатности нису одговарајући, могу поднети захтев за разврставање под другом шифром и описом делатности, али само у оквиру исте гране делатности.

Разврставање по привредним делатностима[уреди | уреди извор]

Привредно друштво може обављати једну или више Законом дозвољених делатности, шифра и опис делатности уносе се у регистар привредних субјеката – АПР (раније надлежност трговинских судова за регистар привредних субјеката).У АПР-у се врши разврставање по делатностима, на основу регистрационе пријаве, односно пријаве за упис коју привредно друштво подноси надлежном органу у складу са законом. Пријаве за разврставање по делатностима, у складу са законом, подносе: привредна друштва, задруге, банке, друштва за осигурање, брокерско - дилерска друштва, даваоци финансијског лизинга, друге правне форме привредних субјеката, предузетници, пољопривредна газдинства, установе, јавна предузећа, државни органи, органи аутономних покрајина, органи јединица локалне самоуправе, политичке странке, синдикалне оргнизације, удружења, огранци и представништва правних лица и друге организације које обављају делатност[6].

Разврставање по делатностима врши се одређивањем шифре и назива групе из класификације делатности, којој припада делатност коју обавља јединица разврставања. Јединица разврставања распоређује се у одговарајућу категорију класификације (сектор, област, грана и група) према делатности коју обавља. У четвороцифреној шифри групе делатности, прве две цифре означавају област, а прве три цифре заједно - грану делатности којој одговарајућа група припада.[7]

Податке о регистровању и разврставању по делатностима примљене у току месеца Агенција за привредне регистре доставља најкасније до 15. у следећем месецу органу надлежном за послове статистике.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Васиљевић M., Пословно право, Савремена администрација, Београд, 1995.
  2. ^ Инвестопедиа
  3. ^ Васиљевић M., Привредна друштва, Удружење привредника у привреди,Београд, 2004.
  4. ^ а б Закон о привредним друштвима
  5. ^ Републички завод за статистику
  6. ^ Уредба о методологији за разврставање јединица разврставања према класификацији делатности(односи се на примарне регистрационе органе),"Службени гласник РС", бр. 54/10
  7. ^ Закон о класификацији делатности