Дерматовенерологија
 Дерматологија | |
| Систем | Кожа |
|---|---|
| Значајне болести | Рак коже, кожне инфекције, екцеми, опекотине |
| Значајни тестови | Биопсија коже |
| Специјалиста | Дерматолог |
Дерматовенерологија или дерматологија је наука о кожи и полно преносивим болестима.[1] Она је јединствена специјалност која обухвата медицинске и хируршке аспецте.[2][3][4] Дерматолог се стара о болестима у најширем смислу речи, као и о неким козметичким проблемима коже, косе, и ноктију.[3] То је специјалност са медицинским и хируршким аспектима.[5][6][7]
Дерматологија[уреди | уреди извор]
Дерматологија проучава:
- Микроскопску грађу коже и видљивих слузница,
- Макроскопску грађу коже и видљивих слузница,
- Функције коже,
- Обољења коже,
- Лечење обољења коже.
Венерологија[уреди | уреди извор]
Венерологија је наука о полним болестима. Венерологија проучава:
- Болести које се преносе полним путем, (енгл. sexually transmited diseases, STD),
- Лечење СТД,
- Епидемиологију СТД.[8]
Дерматовенерологија[уреди | уреди извор]
Дерматовенерологија је повезана са многим другим гранама медицине, и то:
- Онихологијом (науком о нокатима),
- Трихологијом (науком о длаци),
- Микологијом (науком о гљивицама),
- Бактериологијом (науком о паразитима),[9]
- Вирусологијом (науком о вирусима),
- Генетиком (науком о наслеђивању),
- Ембриологијом
- Интерном медицином,
- Хирургијом,
- Имунологијом,
- Психијатријом.
Козметологија[уреди | уреди извор]
Уз дерматовенерологију, као посебна грану медицине, изучава се медицинска козметологија, наука која се бави негом и улепшавањем здраве коже.
У скоро свим срединама постоји резервисаност према оболелима коже, нарочито STD болестима. Међутим, према оболелима од кожних или полних болести треба се односити као и према свим другим болесницма. Због тога је потребно активно организовати здравствено – просветни рад у свим срединама, и тако указивати на овај проблем.
Ово се нарочито односи на STD, где се често не може прекинути ланац заразе, због тога што оболели свесно прикривају постојање заразе и / или идентитет партнера. Правовремено лечење је важно у сузбијању саме болести, као и због могућих каснијих компликација.
Козметички техничар[уреди | уреди извор]
За козметичког техничара је неопходно да познаје основне кожне болести, њихову клиничку слику и начин лечења. Нарочита пажњу треба се посвећује изучавању обољења коже лица. Осим кожних обољења локализованих на лицу, важно је познавање и кожних болести које се могу директним или индиректним контактом преносити (гљивична обољења, шуга, вашљивост, СТД). Последица непознавања ових болести јесте њихово ширење директним контактом или преко материјала са којим се у козметичком, педикирском или фризерском послу ради.
Постоје кожна обољења код којих се ниједан козметички третман не сме вршити, и која лечи искључиво лекар специјалиста.
Медицинска козметологија[уреди | уреди извор]
У медицинској козметологији, новој научној дисциплини, проучавају се проблеми неге и улепшавања здраве коже и естетског поправљања неких кожних мана.
Развој медицинске козметологије је условљен развојем:
- Хемијске и фармацеутске индустрије,
- Дерматологије и
- Пластичне хирургије.
Обука[уреди | уреди извор]
Сједињене Државе[уреди | уреди извор]
Након стицања медицинске дипломе (M.D. или D.О.), дужина обуке у Сједињеним Државама за општег дерматолога да испуњава услове сертификационих одбора од стране Америчке академије за дерматологију, Америчког одбора за дерматологију или Америчког остеопатског одбора за дерматологију је укупно од четири године. Ова обука се састоји од почетне медицинске, прелазне, хируршке или педијатријске приправничке године, након чега следи трогодишњи дерматолошки специјалистички стаж.[3][10][11] Након ове обуке, једногодишња или двогодишња пострезиденцијална обука је доступна у имунодерматологији, фототерапији, ласерској медицини, Мосовој микрографској хирургији, платичној хирургији, дерматопатологији или дечјој дерматологији. Током последњих неколико година, дерматолошке позиције специјалистичког стажа у САД-у биле су међу најконкурентнијих за добијање.[12][13][14]
Сједињене Државе већ више од једне деценије доживљавају национални недостатак дерматолога. Студија коју је објавио Journal of the American Medical Association известила је о мање од 3,4 дерматолога на сваких 100.000 људи.[15]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Рандом Хоусе Wебстер'с Унабридгед Дицтионарy. Рандом Хоусе, Инц. 2001. стр. 537. ИСБН 037572026.
- ^ „Wхат ис а Дерматологист? Wхат ис Дерматологy?”.
- ^ а б в „Америцан Ацадемy оф Дерматологy”. Архивирано из оригинала 16. 12. 2008. г. Приступљено 20. 10. 2010.
- ^ „Аустраласиан цоллеге оф дерматологист”. Архивирано из оригинала 25. 05. 2012. г. Приступљено 20. 10. 2010.
- ^ „Дерматологy Процедурес - Америцан Остеопатхиц Цоллеге оф Дерматологy (АОЦД)”. www.аоцд.орг.
- ^ „Wхат ис а дерматологист; wхат ис дерматологy. ДермНет НЗ”. Дермнетнз.орг. 2009-06-15. Приступљено 2012-10-28.
- ^ „Wхат ис а Дерматологист”. Дермцолл.асн.ау. Архивирано из оригинала 2012-05-25. г. Приступљено 2012-10-28.
- ^ Петерсон АР, Насх Е, Андерсон БЈ. Инфецтиоус Дисеасе ин Цонтацт Спортс. Спортс Хеалтх. 2019 Јан/Феб;11(1):47-58.
- ^ Портилло А, Руиз-Аррондо I, Отео ЈА. Артхроподс ас вецторс оф трансмисибле дисеасес ин Спаин. Мед Цлин (Барц) 2018 Дец 14;151(11):450-459.
- ^ „Америцан Боард оф Дерматологy”. Абдерм.орг. Архивирано из оригинала 2013-06-10. г. Приступљено 2012-10-28.
- ^ Цреативе Инноватионс. „Америцан Остеопатхиц Цоллеге оф Дерматологy - Qуалифицатионс Овервиеw”. Аоцд.орг. Архивирано из оригинала 2012-10-15. г. Приступљено 2012-10-28.
- ^ Wу ЈЈ; Тyринг СК. „"...хас беен тхе мост цомпетитиве оф алл специалтиес фор ат леаст тхе ласт 5-6 yеарс." Тхис ис цонфирмед бy дата фром тхе елецтрониц ресиденцy апплицатион сервице (ЕРАС).”. Приступљено 2006-06-23.
- ^ Wу ЈЈ; Рамирез CC; Алонсо ЦА; et al. „"Dermatology continues to be the most competitive residency to enter..." Arch Dermatol. 2006;142:845-850.”. Архивирано из оригинала 14. 05. 2011. г. Приступљено 2007-06-25.
- ^ Singer, Natasha (2008-03-19). „For Top Medical Students, an Attractive Field”. The New York Times. Приступљено 2010-05-01.
- ^ „Analysis of Trends in Geographic Distribution and Density of US Dermatologists”. American Medical Association. 2017-04-01. Приступљено 2020-07-07.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Random House Webster's Unabridged Dictionary. Random House, Inc. 2001. стр. 537. ISBN 037572026.
- R Wootton R, Oakley A (2002). Teledermatology. Royal Society of Medicine Press Ltd.
- Soyer HP, Hofmann-Wellenhof R, Massone C, Gabler G, Dong H, Ozdemir F, Argenziano G (април 2005). „telederm.org: freely available online consultations in dermatology”. PLOS Medicine. 2 (4): e87. PMC 1087218
. PMID 15839749. doi:10.1371/journal.pmed.0020087. - Ebner C, Gabler G, Massone C, Hofmann-Wellenhof R, Lozzi GP, Wurm EM, Soyer HP (2006). „Mobile Teledermatology coming of age”. Elektrotechnik und Informationstechnik. 123 (4): 148—151. S2CID 19556047. doi:10.1007/s00502-006-0333.
- Scheinfeld N, Fisher M, Genis P, Long H (2003). „Evaluating patient acceptance of a teledermatology link of an urban urgent-care dermatology clinic run by residents with board certified dermatologists”. Skinmed. 2 (3): 159—62. PMID 14673291. doi:10.1111/j.1540-9740.2003.02187.x.
- Lipozencić J, Pastar Z, Janjua SA (2007). „Teledermatology”. Acta Dermatovenerologica Croatica. 15 (3): 199—201. PMID 17868546.
- Minton TJ (август 2008). „Contemporary Mohs surgery applications”. Current Opinion in Otolaryngology & Head and Neck Surgery. 16 (4): 376—80. PMID 18626258. S2CID 10668953. doi:10.1097/MOO.0b013e3283079cac.
- Mikhail, George R.; Mohs, Frederic Edward (1991). Mohs micrographic surgery. Philadelphia: W.B. Saunders. стр. 13. ISBN 978-0-7216-3415-9.
- Gross, Kenneth Gary; Steinman, Howard K.; Rapini, Ronald P. (1999). Mohs Surgery: Fundamentals and Techniques. Saint Louis: Mosby. ISBN 978-0-323-00012-3.
- Ad Hoc Task Force.; et al. (октобар 2012). „AAD/ACMS/ASDSA/ASMS 2012 appropriate use criteria for Mohs micrographic surgery: a report of the American Academy of Dermatology, American College of Mohs Surgery, American Society for Dermatologic Surgery Association, and the American Society for Mohs Surgery.”. Journal of the American Academy of Dermatology. 67 (4): 531—50. PMID 22959232. doi:10.1016/j.jaad.2012.06.009.
- American Academy of Dermatology (фебруар 2013), „Five Things Physicians and Patients Should Question”, Choosing Wisely: an initiative of the ABIM Foundation, American Academy of Dermatology, Архивирано из оригинала 01. 12. 2013. г., Приступљено 5. 12. 2013
- Maloney, Mary E. (1999). Surgical dermatopathology. Malden, Mass: Blackwell Science. ISBN 978-0-86542-299-5.
- Bowen GM, White GL, Gerwels JW (септембар 2005). „Mohs micrographic surgery”. American Family Physician. 72 (5): 845—8. PMID 16156344.
- O'Reilly, Susan E.; Knowling, Meg (4. 3. 2005). „Basal Cell Carcinoma”. Cancer Management Guidelines. BC Cancer Agency. Архивирано из оригинала 2. 2. 2009. г.
- „Mohs Surgery”. Mayo Clinic. Приступљено 12. 5. 2020.
- Alcalay J (август 2001). „Cutaneous surgery in patients receiving warfarin therapy”. Dermatologic Surgery. 27 (8): 756—8. PMID 11493301. S2CID 43738930. doi:10.1046/j.1524-4725.2001.01056.x.
- Mohs, Frederic Edward (1978). Chemosurgery: microscopically controlled surgery for skin cancer. Springfield, Ill: Thomas. ISBN 978-0-398-03725-3.
- Wennberg AM, Larkö O, Stenquist B (септембар 1999). „Five-year results of Mohs' micrographic surgery for aggressive facial basal-cell carcinoma in Sweden”. Acta Dermato-Venereologica. 79 (5): 370—2. PMID 10494714. doi:10.1080/000155599750010292 .
- McDaniel S, Goldman GD (децембар 2002). „Consequences of using escharotic agents as primary treatment for nonmelanoma skin cancer”. Archives of Dermatology. 138 (12): 1593—6. PMID 12472348. doi:10.1001/archderm.138.12.1593 .
- Mohs, Frederic Edward (1956). Chemosurgery in cancer, gangrene and infections: featuring a new method for the microscopically controlled excision of cancer. Springfield, Ill: Thomas. OCLC 488726321.
- „This Week in FDA History”. U.S. Food and Drug Administration. Архивирано из оригинала 8. 11. 2006. г. Приступљено 2008-08-27.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
- „Liposuction - Who Invented Liposuction?”. Inventors.about.com. 2012-04-09. Архивирано из оригинала 2008-11-07. г. Приступљено 2012-10-28.
