Дермоидна циста

С Википедије, слободне енциклопедије
Дермоидна циста
Дермоидна циста јајника
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностдерматологија, гинекологија
МКБ-10К09.8
МКБ-9-CM528.4
МКБ-О9084/0
ДисеасесДБ3604
еМедицинедерм/686
МеСХД003884

Дермоидна циста је тератом или тип тумора који садржи цисту испуњену ткивом, која у себи може да садржи — скоро све структуре коже (знојне и лојне жлезде, длаку и масне ћелије), структуре које подсећају на хрскавицу, коштано ткиво, зубе. Може се развити на било ком делу тела и у било ком органу. Показују тенденцију раста, али не и тенденцију ка метастазирању.[1]

Опште информације[уреди | уреди извор]

У свакодневној пракси термин дермоидна циста није ограничен само на једну врсту лезије нити се користи само у једној медицинској дисциплини. Термин дермоидна циста може се наћи у речнику дерматолога, дерматопатолога, општих патолога, гинеколога, неурохирурга или педијатра. Ако се то затражи, сви ови клиничари би највјероватније различито дефинисали и описали дермоидне цисте, па тако:

  • Гинеколози и општи патолози могу рећи да је дермоидна циста цистични тумор јајника.
  • Неурохирурзи имају тенденцију да посматрају дермоидну цисту повезану са урођеном цистом кичме или интракранијском конгениталном цистом.
  • Педијатри и дерматолози, за дермоидна цисту кажу да је то урођена субкутана циста.

У свим дисциплинама, међутим, заједнички фактор је присуство солитарног, или повремено вишеструког, хамартоматозног тумора. Тумор је прекривен дебелим дермиским зидом који садржи вишеструке лојне жлијезде и готово све аднексе коже. Длаке и велике количине масних маса слабо покривају потпуно диференциране структуре изведене из ектодерма.

Номенклатура[уреди | уреди извор]

По неким ауторима дермоидне цисте су општи назив за епидермоидне цисте, праве дермоидне цисте и тератоидне цисте. Ова подела је направљена у зависности од граĊе цисте.

Епидермоидне цисте — су грађене само од елемената ектодермалног порекла.

Праве дермоидне цисте — садрже елементе ектодерма и мезодерма односно кожни епител и деривате коже у околном везиву зида цисте (фоликул длаке, знојне и лојне жлезде).

Тератоидне цисте — граде елементи пореклом од сва три клицина листа.[2]

Друга подела прави разлику између урођених и стеĉених епидермоидних и дермоидних циста.

Урођене цисте — настају секвестрацијом или заробљавањем ектодерма у дубљим слојевима дуţ линија ембрионалних спајања. Овим механизмом објашњава се велики број дермоидних циста у средњим линијама појединих делова тела. Тако се у једној подели дермоидних циста главе и врата у једну групу посебно издвајају цисте тироидне, супрастерналне и субокципиталне регије.[3] По другој ембрионалној теорији дермоидне цисте настају дезорганизованим растом издвојених тотипотентних ћелија.[4]

Стеĉене епидемоидне и дермоидне цисте — или инклузионе цисте настају трауматском имплантацијом делова коже у дубље слојеве.[2][3]

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Тачна инциденца дермоидни цисти није утврђена, у општој популацији. Може се наћи у/на било ком органу, потпуно асимптоматски.

Док појава дрмоидних цисти на кожи очног капка представља пети бенигни тумор по учесталости, на осталим органима она није толико честа.[5]

Пол

Подједнако се јавља код оба пола.[6]

Раса

Не постоји расна предилекција за њен настанак.

Старост

Може се јавити било када у току живота, а уколико се налази на кожи, чеђћи је налаз код новорођеног детета.

Етиопатогенеза[уреди | уреди извор]

Дермоидне цисте су врста тумора заметних ћелија фетуса названих зрели тератом. Оне се обично јављају у спољњим слојевима коже, укључујући знојне и лојне жезде. Они такође могу да садрже елементе косе и зуба. Дермоидне цисте се могу формирати било где у телу, али се обично формирају у јајницима, тестисима, кожи главе, врата, лица, доњег дела леђа или у централном нервном систему.[7]

Дермоидне цисте су бенигне (нетуморске структуре) и имају тенденцију да споро расту. Оне су присутни по рођењу, али се не могу наћи и каснијем животу.

Тачан узрок настанка дермоидне цисте није у потпуности познат, али се претпоставља да настаје током ебрионалног развоја, када због одређених поремећаја поједина ткива заостају на местима где им у каснијем развоју ембриона није место, стварајући идеалну основу за развој цисте.[8]

Грађа

У свим варијантама ове цисте се карактеришу присуство солитарног, или повремено вишеструког, хамартоматозног тумора. Тумор је прекривен дебелим дермијским зидом који садржи вишеструке лојне жлијезде и готово све аднексе коже. Длаке и велике количине масних маса слабо покривају потпуно диференциране структуре изведене из ектодерма.

У зависности од локације лезије, дермоидне цисте могу садржати супстанце као што су нокти и зуби, хрскавичасте и кођтане структуре. Ако су ограничене на кожу или поткожно ткиво, дермоидне цисте су тумори танких зидова који садрже различите количине масних маса; повремено садрже рожнате масе и длаке.

Дермоидне цисте према локацији[уреди | уреди извор]

Локација Клиничке манифестације
Периорбитална дермоидна циста
  • Она је дрмоидна или епидермоидна циста и примери хористома, тумора који потиче од аберантног ектодермалног ткива.
  • Ови тумори садрже нормално ткиво на ненормалној локацији.
  • Како се две линије шава на лобањи затварају за време ембрионалног развоја, кожни или епидермални елементи могу бити пригњечени и формирати цисте.
  • Ова циста се појављују уз линију шавова.
  • Приближно 50% дермоидних цисти на глави налазе се у орбити или у њеној близини, било медијално или латерално.[9]
Спинална дермоидна и епидермоидна циста
  • Спинални дермоид и епидермоидне је бенигне масе обложене епителом које садрже структуре коже као што су фоликули косе или лојне жлезде. Ове масе могу постати заробљене унутар кичмене мождине док се нервни систем развија пре рођења.
  • Спиналне дермоидне цисте су конгениталне, неканцерогене и саме по себи ретко изазивају симптоме. Могуће је да цисте могу компримирати кичмену мождину или спиналне живце и морају се оперативно уклонити. Спиналне дермоидне цисте могу бити повезане са другим аномалијама кичме.
  • Иако су цисте обично шупље, код дермоидних и епидермоидних цисти, слузокожа ћелија коже продире у унутрашњост цисте узрокујући постепено њено ширење.
  • Разлика између ове две врсте цисти је тип ћелија које облажу зид цисте.
  • Дермоидне цисте садрже ћелије коже, производе ћелија коже и друге компоненте, док епидермоидне цисте садрже само једноставне ћелије коже.
  • Ове цисте се дијагностикују код деце више него код одраслих, али свеукупно су ретке.
  • Наајчешће су присутни при рођењу али се могу развити и у каснијем животу.[10]
Дермоидна циста јајника
  • У јајницима цисте могу настати из фоликула јајника који се формирају сваког месеца.
  • Када се јајашце ослободи из фоликула током овулације, фоликули се обично скврћава, међутим понекад се у фоликулу акумулира течност, формирајући једноставну цисту која садржи само течност.
  • Већина ових функционалних циста се спонтано распада.
  • Цисте јајника могу да расту и да достигну велику величину.
  • Дермоидне цисте које се не класификују као функционалне цисте, потичу од полипотентних заметних ћелија (које су присутне при рођењу) које диференцирају абнормално, развијајући карактеристике зрелих кожних ћелија.
  • Постоје компликације, као што су торзија (увијање), руптура и инфекција, мада је њихова инциденција ретка.
  • Дермоидне цисте јајника које изазивају компликације захтевају уклањање лапароскопијом или лапаротомијом (традиционална хирургија).[11]
  • Ретко се ван јајника у вагини може развити дермоидна циста

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Дермоидне цисте, које су најћеђће на кожи могу се наћи на било ком делу овог органа а најчешће су локализоване на кожи очних капака,[12] лицу, грудима и удовима.

Дермоидна циста које се могу наћи готово на било ком органу, симптоматолошки се манифестују у виду компресије (централни нервни систем, гинеколошки органи, трбух.)

Клиничком слику карактеришу следећи симптоми и знаци:

  • Појава отоко коже изнад цист, који може да буде први знак дермоидне цисте, нпр појава једностраног отока очног капка.
  • Циста је непокретне у односу на подлогу.
  • Промене суј изнад нивоа коже различитог су облика и боје
  • Величина им варира и може да достигне до неколико сантиметара.
Цистични дерматом јајника (лево) и солидни дерматом медијастинума или средогруђа (десно)

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Дијагноза се поставља на основу анамнезе, клиничке слике и објективног прегледа, што је најчешће довољна да се посумња на постојање дермоидних цисти.[13]

Од допунским дијагностичких метода најћешће се користи имиџинг (рендген, компјутеризована томографија и нуклеарна магнетна резонанца) кад је дермоидна циста на унутрашњим органима.

Дефинитивна дијагноза се поставља хистопатолошком анализом узорка узетог након оперативног лечења, или биопсијом.

Терапија[уреди | уреди извор]

Хируршко одстрањивање је једини адекватан начин лечења дермоидних циста.

Прогноза[уреди | уреди извор]

Иако за то постоји мала могућност, ова циста се може малигно трансформисати, а због касног откривања малигнитета дуго постоји без лечења.[14][15] 

Ако се дермоидне цисте рано дијагностикују и третирају комплетном хируршком ексцизијом, прогноза је добра и не очекују се даљње компликације. Међутим након оперативног лечења, могуће је њихово поновно јављање.

Код пацијената са карциноматском трансформацијом, прогноза зависи од стадија малигне болести (локално ограничења или проширења) и успеха терапије.

Иако се дермоидне цисте налазе и у спиналним каналу, ниједна смрт није директно повезана са руптурама цисте или ширењем масних и повремено заражених маса у субарахноидним, вентрикуларним или субдуралним одјељцима. Међутим, руптура или ширење могу довести до тешких неуролошких компликација, као што су секундарни субдурални апсцеси кичме

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Yан Ј, Ли Y, Цхен Q, Yе X, Ли Ј. Раре орбитал цyстиц лесионс ин цхилдрен. Ј Цраниомаxиллофац Сург. 2015 Мар. 43(2):238-43.
  2. ^ а б Гоинс МР, Беаслеy МС. Педиатриц нецк массес. Орал Маxиллофац Сург Цлин Нортх Ам 2012; 24:457-68.
  3. ^ а б Прyор СГ, Леwис ЈЕ, Wеавер АЛ, Орвидас Љ. Педиатриц дермоид цyстс оф тхе хеад анд нецк. Отоларyнгол Хеад Нецк Сург 2005; 132:938-42.
  4. ^ Роса ПА, Хирсцх DL, Диеркс ЕЈ. Цонгенитал нецк массес. Орал Маxиллофац Сург Цлин Нортх Ам 2008; 20:339-52
  5. ^ Xу XL, Ли Б, Сун XL, Ли ЛQ, Рен РЈ, Гао Ф. [Цлиницал анд патхологицал аналyсис оф 2639 цасес оф еyелид туморс]. Зхонгхуа Yан Ке За Зхи. 2008 Јан. 44(1):38-41.
  6. ^ Мадке Б, Наyак C, Гири А, Јаин M. Насал дермоид синус цyст ин а yоунг фемале. Индиан Дерматол Онлине Ј. 2013 Оцт. 4(4):380-1.
  7. ^ „Дермоид цyст”. НЦИ Дицтионарy оф Цанцер Термс. Приступљено 29. 1. 2019. 
  8. ^ Маурице СМ, Бурстеин ФД. Дисаппеаринг дермоид: фацт ор фицтион?. Ј Цраниофац Сург. 2012 Јан. 23(1):е31-3.
  9. ^ Гусхцхин, Анна Г. „Орбитал Дермоид”. WебМД. Приступљено 29. 1. 2019. 
  10. ^ „Спинал Дермоид/Епидермоид”. 2019 Неуросургеонс оф Неw Јерсеy. Приступљено 29. 1. 2019. 
  11. ^ „Овариан цyстс”. 1998-2019 Маyо Фоундатион фор Медицал Едуцатион анд Ресеарцх (МФМЕР). Приступљено 29. 1. 2019. 
  12. ^ Киратли Х, Билгиц С, Сахин А, Тезел ГГ. Дермоид цyст оф тхе лацримал гланд. Орбит. 2005 Јун. 24(2):145-8.
  13. ^ Ким Њ, Цхоунг ХК, Кхwарг СИ. Манагемент оф дермоид тумор ин тхе медиал цантхал ареа. Кореан Ј Опхтхалмол. 2009 Сеп. 23(3):204-6.
  14. ^ Девине ЈЦ, Јонес DC. Царциноматоус трансформатион оф а сублингуал дермоид цyст. А цасе репорт. Инт Ј Орал Маxиллофац Сург. 2000 Апр. 29(2):126-7.
  15. ^ Давис ГЛ. Малигнант меланома арисинг ин матуре овариан цyстиц тератома (дермоид цyст). Репорт оф тwо цасес анд литературе аналyсис. Инт Ј Гyнецол Патхол. 1996 Оцт. 15(4):356-62.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Винцент Ј, Бакер П, Грисцхкан Ј, Фернандез Фаитх Е. Субцутанеоус Мидлине Насал Масс ин ан Инфант дуе то ан Интрамусцулар Липома. Педиатр Дерматол. 2017 Феб 27.
  • Глеизал А, Абоуцхебел Н, Лебретон Ф, Безиат ЈЛ. Дермоид цyст оф тхе тонгуе: ан ассоциатион оф дермоид цyст wитх бронцхогениц епитхелиум. Ј Цраниомаxиллофац Сург. 2006 Мар. 34(2):113-6.
  • Кхалид С, Руге Ј. Цонсидератионс ин тхе манагемент оф цонгенитал цраниал дермоид цyстс. Ј Неуросург Педиатр. 2017 Апр 21. 1-5.
  • Фернандез-Миранда ЈЦ, Енгх ЈА, Патхак СК, ет ал. Хигх-дефинитион фибер трацкинг гуиданце фор интрапаренцхyмал ендосцопиц порт сургерy. Ј Неуросург. 2009 Нов 27.
  • Лин СД, Лее СС, Цханг КП, Лин ТМ, Лу ДК, Тсаи CC. Ендосцопиц еxцисион оф бенигн туморс ин тхе форехеад анд броw. Анн Пласт Сург. 2001 Јан. 46(1):1-4.
  • Цоззи ДА, Меле Е, д'Амбросио Г, Тотонелли Г, Фредиани С, Спагнол L. Тхе еyелид цреасе аппроацх то ангулар дермоид цyстс ин педиатриц генерал сургерy. Ј Педиатр Сург. 2008 Ауг. 43(8):1502-6.
  • Аграwал V, Ацхарyа Х, Агарwал П, Секхон V, Схарма D. Субцутанеосцопиц еxцисион оф еxтернал ангулар дермоид цyст ин цхилдрен wитхоут цонспицуоус сцарринг. Асиан Ј Ендосц Сург. 2013 Ауг. 6(3):241-4.
  • Нелсон КЕ, Мисхра А, Дунцан C. Уппер блепхаропластy аппроацх то фронтозyгоматиц дермоид цyстс. Ј Цраниофац Сург. 2011 Нов. 22(6):е41-4.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација



Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Dermoidna_cista&oldid=27448298”