Дхјанд Чанд

Дхјанд Чанд
Дхјанд Чанд
Лични подаци
Име по рођењу	Dhjan Sing
Друга имена	Dhyan Chand
Надимци	The Wizard, The Magician
Датум рођења	29. август 1905.
Место рођења	Алахабад, Уједињене провинције Огра и Оуд, Британска Индија
Датум смрти	3. децембар 1979.
Место смрти	Делхи, Индија
Пребивалиште	Британска Индија
Држављанство	Индија
Висина	1,69 м
Занимање	војно лице
Играчке информације
Позиција	нападач
Репрезентативна каријера
Године	Репрезентација
1926–1949	Индија
Награде и медаље Представљајући Индију Хокеј на трави Олимпијске игре Амстердам 1928. Лос Анђелес 1932. Берлин 1936. Западноазијске игре Њу Делхи 1934.

Дхјан Чанд Синг (енгл. Dhyan "Chand" Singh, хинди: ध्यान 'चंद' सिंह) (Алахабад, Уттар Прадесх, Британска Индија, 29. август 1905. — Делхи, Индија, 3. децембар 1979), чешће називан само Дхјан Чанд (ध्यान चंद) је бивши индијски хокејаш на трави, по многима најбољи хокејаш на трави свих времена. Играо је на месту средишњег нападача.

Основни подаци

Памти га по његовим стрељачким способностима и изврсним играма, као обичног играча, а касније и као капетана тима. Породица му је из Гвалиора, града на северу индијске државе Мадја Прадеш. Стриц је индијског репрезентативца Чандрашекара. Старији је брат славних индијских хокејаша Рупа Синга и Бајса Рајпута. Његов отац Субедар Самешвар Дут Синг је био активно војно лице, а такође је играо хокеј на трави.

Надимак 'चंद' односно „Чанд” (у дословном преводу: Месец) му је дао његов први тренер Панкај Гупта који је предвидео да ће Дхјан Синг постати сјајан играч („сјајан као Месец”). Дхјан Синг је и данас предмет обожавања и мноштво легенди о њему кружи у подручју индијског спорта.

Споменик Дхјану Сингу у Џансију, Утар Прадеш, Индија. Колико је кип велик се најбоље види по човеку који се налази иза њега. Кип је видљив са крова сваке куће у Џансију.

Рана младост

Дхјан Чанд Синг се родио 29. августа 1905. године у Алахабаду у индијској држави Утар Прадеш. Његов отац Самешвар Дут Синг је био професионални војник у индијској војсци у којој се бавио и хокејем на трави. Чанд је имао два брата - Мула и Рупа. Будући да му је отац по службеној дужности често пута мењао боравиште, породица му се селила у разне градове и услед тога Дхјан није могао да стекне квалитетно образовање и зато је морао да прекине образовање у 6. разреду. Породица му се коначно скрасила у граду Џансију. Будући да је био професионални војник, Дхјанов је отац добио мало земљиште за кућу.

Млади Дхјан Синг није озбиљно нагињао спорту, иако је волео рвање. Изјавио је да се не сећа је ли икад озбиљно играо хокеј пре него се прикључио војсци. Хокеј је играо понекад са пријатељима у Џансију.

Дхјан Чанд се прикључио индијској војсци у својој 16 години, 1922. године. Субедар-Мајор Бале Тивари је приметио његово дриблерско умеће. Тивари је био хокејашки занесењак и одмах је препознао Дхјанов дар. Постао је његов ментор и поставио је темеље његовој игри.

Каријера

Почетно раздобље

Дхјан Синг је између 1922. и 1926. године искључиво у војсци играо хокеј на трави и то војне и регименталне утакмице. Чанд је био уврштен у изабрани састав индијске војске који је требало да иде на турнеју по Новом Зеланду. Индијски изабрани састав је победио у 18 сусрета, нерешено је одиграо два и изгубио само један сусрет, а похвале су стизале од свих гледалаца. У два пријатељска сусрета против изабраног новозеландског тима су Индијци победили у првом и тесно изгубили у другом. Након што се вратио у Индију, Чанд је одмах унапређен у чин ланц најка.

Након што се успешно спровело поновно увођење хокеја на трави на Олимпијске игре, новоформирана Индијска хокејска федерација (ИХФ) је извршила припреме да би послала свој најбољи састав на Олимпијске игре 1928. године у Амстердам. Године 1925. се одиграо међупровинцијски турнир да би се изабрало индијско представништво у хокеју на трави. Суделовало је 5 састава: Уједињене Покрајине (УП), Панџаб, Бенгал, Рајпутана и Средишње покрајине и Берар. Чанду је војска допустила да игра за састав Уједињених покрајина.

У својој првој утакмици 14. фебруара 1928. године Уједињене покрајине су играле нерешено са Панџабом 3:3. То је био први Чандов сусрет у невојном хокеју. У сусретима који су уследили Уједињене покрајине победиле су и избориле финале, у којем су победиле против Рајпутане, а Чанд је постигао погодак. Према листу The Statesman из Колкате:

Уједињене Покрајине су биле тим који је оставио највећи утисак од свих 5 тимова који су учествовали на турниру и потпуно је заслужио свој успех. Уједињене Покрајине су победиле у завршном сусрету дословно у првих 7 минута кад су постигли 2 погодка.

Нападачки ред Уједињених Покрајина се у свим сусретима помицао прецизно и глатко и то је одиграло велику улогу у њиховом успеху на турниру. Дхјан Чанд као средишњи нападач и Мартинс као унутарњи десни су били посебно успешни у међусобном разумевању. Дхјан Чанд је привлачио пажњу својим вештим руковањем штапом. Његове продорне трке и тачна додавања су изгледа осигурали његово место у саставу који ће суделовати на ОИ.

Већ на самом почетку утакмице је било уочљиво да је Дхјан Чанд у најбољој форми. У комбинацији са Мартинсом је одвлачио лопту према десно и Мартинс је одиграо добро тако да му је добро додао. Брз као муња, Дхјан Чанд је постигао погодак. Лопта је удрила о штап једног од обрамбених играча и отишла у мрежу, не давши никакву шансу голману Колиеу. Погодак током трећег минута од почетка је био много више него што су најоптимистичнији навијачи Уједињених Покрајина могли очекивати. До краја, Уједињене Покрајине су водиле три према нула.

С друге стране је тим Рајпутана уложио сву снагу да би постигли погодак. Крајњи резулта је био Уједињене Покрајине 3 - Рајпутана 1.

Понесени успехом турнира, одлучено је да се одржава сваке две године. Након што су одигране још две утакмице између кандидата, објављен је састав олимпијског представништва, у које је био уврштен Чанда, а сви су сакупљени у Бомбају. За капетана је изабран центар половине Бруме Ерик Пинигера. Индијски хокејашки савез (ИХФ) је у почетку имао веома слабу финансијску подршку, будући да су покрајине Бомбај, Мадрас и Бурма оглушиле на молбе за спонзорство, али ипак је некако прикупљено довољно новца. Олимпијска репрезентација је онда одиграла сусрет против Бомбаја XI и изненађујуће изгубила 2:3, иако је Синг постигао оба погодка за Индију. Изабрани састав је тихо отпутовао за Енглеску 10. марта да би одиграо 11 сусрета против локалних тимова и да би учествовао на фестивалу Фолкестон. Победили су на свима. На крају је 24. априла индијски састав стигао у Амстердам на турнеју по Бенелуксу. У свим предолимпијским припремним сусретима против локалних холандских, немачких и белгијских тимова је индијско представништво победило са великом разликом погодака.

Олимпијске игре 1928. године у Амстердаму

Индијски састав у акцији.

Победнички индијски састав након првог наступа на Олимпијским играма на сусрету против Аустрије.

Индија је на Олимпијски играма 1928. године у Амстердаму била у групи "А" са Аустријом, Белгијом, Данском и Швајцарском. Дана 17. маја је индијски тим играо своју прву утакмицу на играма. То је било против Аустрије, а победили су са 6:0. Чанд је постигао 3 погодка. Идућег дана је Индија победила Белгију с 9:0. Чанд је постигао 1 погодак. Дана 20. маја је Данска изгубила од Индије са 0:5, а Чанд је постигао 3 погодка. Два дана касније је постигао 4 погодка у Индијиној победи против Швајцарске од 6:0 у полуфиналу.

Финале се играло 26. маја. Индија је играла против домаћина, Холандије. Најбољи индијски играчи су се били разболили: Ферозе Кан, Али Шаукат и Кер Синг, а и сам Чанд је био болестан. Упркос свему томе, чак и са голим костуром од тима, Индија је победила домаћине 3:0, при чему је Чанд Синг постигао 2. гола. Индија је освојила своју прву златну медаљу. Голман Ричард Ален је поставио јединствени рекорд тиме што није примио нити један погодак на целом турниру. Дхјан Синг је био уверљиво најбољи стрелац турнира с 14 постигнутих погодака у 5 сусрета. Један новински извештај о индијском тријумфу је навео,

Ово није хокеј, ово је чаролија. Дхјан Чанд је у ствари хокејски чаробњак.

Кад се индијска репрезентација вратила у Индију, дочекале су их хиљаде људи у Бомбајској луци, за разлику од троје људи који су их испратили на Олимпијске игре.

ОИ 1932. године и турнеје

Индијски хокејски тим на НYК Харуна Мару на путу у Лос Анђелес.

Индија је остворила светски рекорд победом над САД 24-1 у финалу Олимпијских игара 1932. године.

Након што је био послат у Вазиристан у Северозападну граничну покрајину (данас у Пакистану) са својом новом 2/14 Панџабском региментом, Чанда Синг је био одсечен од Индијског хокејашког савеза, којег су у међувремену преузеле цивилне власти под свој надзор. Међупокрајински турнир се одржавао ради изабора новог састава који ће представљати Индију на олимпијади.

Индијски хокејашки савез је затражио од војног одбора за спорт да омогући Сингу одлазак да би учествовао у такмичењу за Индију. Његова је регимента то одбила. Чанд Синг је примио вест да га је изабрао Индијски хокејашки савез без икаквих формалности. Остали чланови репрезентације су морали да докажу своја умећа на међупокрајинском турниру, на коме је победио Панџаб. Стога је 7 играча из Панџаба играло за индијску олимпијску репрезентацију. Поред Дхјана Чанда Синга, из састава олимпијских првака из 1928. године су остали Бруме Ерик Пинигар, Лесли Хамонд и Ричард Ален. Дхјанов брат Руп Синг се прикључило тиму. Лал Шаха Бокарија је изабран за капетана.

Олимпијска репрезентација је након тога одиграла припремне сусрете у Индији пре него се запутила у Коломбо. У два сусрета у Цејлону, победили су састав All Ceylon XI са 20:0 и 10:0. Једне су новине написале о првом сусрету „Савршенство је опасно, јер искушава богове. Ипак, једном се и ово показало погрешним јер је и бог времена одао поштовање генијалности индијских играча. Кишни облаци који су запретили да ће покварити игру нестали су у плаветнилу и хиљаде гледалаца је провело сретних сат времена дивећи се неупоредивом умећу индијског састава.”

Индијци су запловили пут Сан Франциска 30. маја и допловили су 6. јуна. Дошли су у Лос Анђелес три недеље пре церемоније отварања Олимпијских игара која је требала бити 30. јула. Дана 4. августа 1932. године је Индија одиграла свој први сусрет против Јапана и победила са 11:1. Дхјан Чанд Синг, Руп Синг и Гурмит Синг су постигли по три поготка, а Дики Кар један. У завршници која се играла 11. августа је Индија играла против домаћина САД-а. Победила је 24:1, што је то време био светски рекорд и одбранили злато са претходних игара. Дхјан Чанд Синг је постигао 8 погодака, Руп Синг 10, Гурмит Синг 5 и Пинигер један. Заправо су Дхјан Чанд Синг и његов брат Руп постигли 25 од 35 индијских погодака. Због овог су добили назив „хокејашки близнаци”.

Једне лосанђелеске новине су писале „Свеиндијски хокејашки тим који је Г. D. Сонди довео у Лос Анђелес да брани њихов наслов олимпијског првака је био као тајфун са истока. Прегазили су и само што нису помели са Олимпијског стадиона једанаесторицу играча који су представљали САД.”

Репрезентација се потом запутила на турнеју по Сједињеним Државама. Дана 20. августа су одиграли сусрет против тима Сједињених Држава XI који је био скоро исти састав са којим су играли у Лос Анђелесу. Чак и након што су посудили Американцима свог другог голмана Артура Хинда за друго полувреме, Индијци су победили 20:1.

Након што су запловили из Њујорка, индијско је представништво стигло у Енглеску. Кренули су у интензивну турнеју, одигравши девет сусрета у разним државама током две недеље, почевши од 2. септембра. Одиграли су четири међународне утакмице, против Холандије, Немачке, Чехословачке и Мађарске. Дошли су до Цејлона и Индије, одигравши мноштво утакмица да би платили своје трошкове. Турнеју су закључили са 37 сусрета, 34 победе, 2 нерешена меча и једном су напустили утакмицу. Дхјан Чанд Синг је постигао 133 од 338 индијских погодака.

Литература

• Цханд, Дхyан (1952). Гоал! Аутобиограпхy оф Хоцкеy Wизард Дхyан Цханд. Цхеннаи: Спорт & Пастиме. Архивирано из оригинала 07. 04. 2015. г. Приступљено 22. 02. 2019. ЦС1 одржавање: Неподобан УРЛ (веза)

Спољашње везе

• The Indian who captivated even Hitler, Qaiser Mohammad Ali, Rediff.com
• Feature: Hockey's Genius – Dhyan Chand, Rohit Brijnath, PlanetFieldHockey.com
• Gulu Ezekiel and K. Arumugam, Great Indian Olympians
• K. Arumugam, Dhyan Chand Centenary, Hockey Yearbook 2006.
• A tribute to Dhyan Chand, Rediff.com