Дициклопентадиен

С Википедије, слободне енциклопедије
Дициклопентадиен[1]
Стерео wирефраме модел оф дицyцлопентадиене.
Балл анд стицк модел оф дицyцлопентадиене
Називи
IUPAC назив
Triciklo[5.2.1.02,6]deka-3,8-dien
Други називи
1,3-Дициклопентадиен
Идентификација
3Д модел (Jmol)
Абревијација DCPD
Бајлштајн 1904092
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.000.958
EC број 247-724-5
КЕГГ[2]
МеСХ Дицyцлопентадиене
RTECS ПЦ1050000
УН број УН 2048
  • C1C=CC2C1C3CC2C=C3
Својства
C10H12
Моларна маса 132,20 g/mol
Густина 0,98 g/cm3
Тачка топљења 32.5 °C
Тачка кључања 170 °C
Опасности
НФПА 704
НФПА 704 фоур-цолоред диамондФламмабилитy цоде 3: Лиqуидс анд солидс тхат цан бе игнитед ундер алмост алл амбиент температуре цондитионс. Фласх поинт бетwеен 23 анд 38 °Ц (73 анд 100 °Ф). Е.г., гасолинеХеалтх цоде 1: Еxпосуре wоулд цаусе ирритатион бут онлy минор ресидуал ињурy. Е.г., турпентинеРеацтивитy цоде 1: Нормаллy стабле, бут цан бецоме унстабле ат елеватед температурес анд прессурес. Е.г., цалциумСпециал хазардс (wхите): но цоде
3
1
1
Тачка паљења 32 °C
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Дициклопентадиен (скр. ДЦПД) је хемијско једињење са формулом C10H12. На собној температури, то је бела кристална материја са камфору сличним мирисом.

Дициклопентадиен се производи у великим количинама као нуспроизвод парног краковања нафте и моторних уља до етилена. Његова главна примена је у смолама, посебно, незасићеним полиестарским смолама. Он се користи у мастилу, адезивима, и бојама. Он је врста високо енергетског горива.

Литература[уреди | уреди извор]

  1. ^ Тхе Мерцк Индеx: Ан Енцyцлопедиа оф Цхемицалс, Другс, анд Биологицалс (11тх изд.). Мерцк Публисхинг. 1989. ISBN 091191028X.  </noinclude> 2744
  2. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  3. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  4. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]