Дихидроуридин

С Википедије, слободне енциклопедије
Дихидроуридин
Називи
IUPAC назив
1-[(2R,3R,4S,5R)-3,4-dihidroksi-5-(hidroksimetil)oksolan-2-il]-1,3-diazinan-2,4-dion
Други називи
3,4-дихидроуридин
3,4,5,6-тетрахидроуридин
5,6-дихидроуридин
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ECHA InfoCard 100.257.727
  • C1CN(C(=O)NC1=O)[C@H]2[C@@H]([C@@H]([C@H](O2)CO)O)O
Својства
C9H14N2O6
Моларна маса 246,217 g/mol
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Дихидроуридин (D, DHU, или UH2) је засићени пиримидин који се може формирати сатурацијом уридина. Дихидроуридин се јавља у тРНК и рРНК молекулима као нуклеозид. Одговарајућа нуклеобаза је 5,6-дихидроурацил.

Због његове непланарности, Дихидроуридин поремећује интеракције стековања у хеликсима и дестабилизује РНК структуру. Дихидроуридин стабилизује C2’-ендо конформацију шећера, која је флексибилнија од C3’-ендо конформације, и тај ефекат се пропагира на суседни 5’ остатак. Док псеудоуридин и 2’-О-метилације стабилизују локалну РНК структуру, D чини супротно.[3]

тРНК организама који расту на ниским температурама (психрофили) имају високе нивое 5,6-дихидроуридина (40-70% изнад просека), што даје неопходну локалну флексибилност тРНК на температурама испод тачке смрзавања.[4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Даллуге ЈЈ, Хасхизуме Т, Сопцхик АЕ, МцЦлоскеy ЈА, Давис ДР (1996). „Цонформатионал флеxибилитy ин РНА: тхе роле оф дихyдроуридине”. Нуцлеиц Ацидс Рес. 24 (6): 1073—1079. ПМЦ 145759Слободан приступ. ПМИД 8604341. дои:10.1093/нар/24.6.1073. 
  4. ^ Даллуге ЈЈ, Хамамото Т, Хорикосхи К, Морита РY, Стеттер КО, МцЦлоскеy ЈА (1997). „Посттрансцриптионал модифицатион оф тРНА ин псyцхропхилиц бацтериа”. Ј Бацтериол. 179 (6): 1918—1923. ПМЦ 178914Слободан приступ. ПМИД 9068636. 

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]