Дијететски суплемент хрома
Дијететски суплемент хрома је додатак исхрани који својим активним састојком може да помогне, појача или асистира јачање природних функција организма насталих недостатком хрома у исхрани. У потенцијалне кориснике дијететских суплемената хрома спадају; особе са повећаним нутритивним потребама, особе са смањеним уносом састојака хране, особе код којих се жели постићи одређено физиолошко деловање хрома и особе из посебне категорије становништва (деца, труднице, спортисти, хронични болесниици). Дијететски суплементи хрома су доступни у виду пилула, капсула, таблета, или течности.
Унос дијететских суплемента хрома је контраверзна, јер по том питању постоје супротстављени ставовови неких медицинских стручњака, до којих су дошли на основу студија које су до сада показале неуједначене резултате, као и на оснву чињенице да је за нормалну функцију организма неоходна само мала количина хрома која се може унети само храном и да најчешће није неопходна његова суплементација за већину одраслих особа. Зато у здравственим круговима нема сагласности да ли људи требају редовно узимати хром или не. Већина стручњака за исхрану ипак верује да су извори хране много здравији начин за добијање одговарајуће количине хрома, уместо његовог уноса суплементацијом. Такође 2014. године Европска агенција за сигурност хране (ЕФСА), у свом извештају објавила је податак у коме се наводи да хром нема доказане позитивне ефекте на здравље код иначе здравих одраслих особа.
С друге стране, неки медицински истраживачи верују да је недостатак хрома много чешћи, посебно код људи који не реагују на инсулин - што чини део популације која има прекомерну телесну тежину и лоше се исхрани, или осдсобе са шећерном болести и старије особе (> 50 година) које имају већу вероватноћу да имају недостатак хрома него иначе здраве одрасле особе или деца.
Општа разматрања
[уреди | уреди извор]Према подацима Агенције за лекове САД:
- Недостатак хрома није уобичајен у Сједињеним Америчким државама и другим развијеним земљама, јер већина људи у просеку конзумира довољно хрома дневно да би задовољила или премашила укупни износ потребан за одржавање здравља и спречавање недостатка хрома.
- У просеку, одрасле жене у САД конзумирају око 23 до 29 микрограма хрома дневно из хране (ђто задовољава њихове потребе), а мушкарци конзумирају око 39 до 54 микрограма дневно (ђто премашује њихове потребе).
- Чак и бебе обично добију довољно хрома без обзира да ли дојењем или храњењем, будући да је просечна количина хрома у мајчином млеку здравих, добро храњених мајки око 0,24 микрограма (што је идеална количина која је једнака препорученој дневној количини хрома).
С друге стране, неки медицински истраживачи верују да је недостатак хрома много чешћи, посебно код људи који не одговарају на инсулин - што је добар дио популације која има прекомерну телесну тежину и упражњвају лошу исхрану. Према тим схватањима особе са шећерном болести и старије особе имају већу вероватноћу да имају недостатак хрома него иначе здраве одрасле особе или деца, и да једино код њих треба размишљати о примени дијететских суплемента хрома.
Препоручени дневни унос хрома
[уреди | уреди извор]Референтне врдности за уноси хрома, кој су засноване на количини потребној људима који су иначе здрави, предложене су у САД од стране Института за медицину Националне академије наука 1989. године. Оне се могу незнатно разликовати у зависности од старости, тренутног здравља, телесне тежине и нивоа физичке активности.
Адекватни уноси хром према старости и полу.[1]
| Категорија лица | Адекватна количина хрома према старости и полу |
|---|---|
| Дојенчад од 0 до 6 месеци | 0,2 микрограма |
| Деца од 7 до 12 месеци | 5,5 микрограма |
| Деца од 1 до 3 године | 11 микрограма |
| Деца од 4 до 8 година | 15 микрограма |
| Деца од 9 до 13 година | 25 микрограма за дечаке, 21 микрограм за дјевојчице |
| Тинејџери од 14 до 18 година | 35 микрограма за дечаке, 24 микрограма за девојчице |
| Одрасли од 19 до 50 година | 35 микрограма за мушкарце, 25 микрограма за жене |
| Жене које су трудне | 30 микрограма |
| Жене које доје | 35 микрограма |
Неки здравствени радници препоручују већи унос хрома од наведеног у табели за контроли шећера у крви, посебно особама са благом и/или озбиљнијом инсулинском резистенцијом или шећерном болести.
Многи стручњаци за исхрану препоручују 200 микрограма дневно у комбинацији са мултивитамина , а високе дозе до 1.000 микрограма онима са шећерном болести типа 2 или метаболичким синдромом у неким случајевима.
Дијететски суплементи
[уреди | уреди извор]Хром је широко коришћен додатак исхрани у виду суплемената. Процењена продаја потрошачима, само у САД износила је 85 милиона долара у 2002. години, што представља 5,6% укупног тржишта минералних сировина.[2] Хром се продаје као самостални додатак зили као један састојак, или у комбинованим формулама, посебно онима који се продају за мршављење и побољшање перформанси тела.
Дозе хрома у суплеменатима достпуним на тржишту обично су у распону од 50 до 200 мцг. Међу дијететским суплементим који су у облику таблета и капсула, као активну супстанцу најчешће имају: хром пиколинат, хром хлорид (који има слабу биодоступност), полиникотинат хрома, високохромни квасац и хром цитрат.[3] Међутим, с обзиром на ограничене податке из истраживања о апсорпцији хрома код људи, није јасно које је форме најбоље узети.
Хром као суплемент може се наћи у продаји и у комбинованом облику, у виду таблета или капсула, као део мултивитаминских суплемената, или заједно са другим есенцијалмим елементина (нпр селеном, гвожђем...)
Као пример неких од дијететски суплемент хрома који се продају Србији могу се навести: Таблете са хромом и селеном, Цхромиум Пицолинате 200мцг, Супер диет хром - пиколинат, Натурал Wеалтх Хром Пиколинат итд.
Безбедност
[уреди | уреди извор]Унос дијететских суплемента хрома и даље је контраверзна, јер по том питању постоје супротстављени ставовови од стране неких медицинских стручњака, а на основу студија које су до сада показале неуједначене резултате.
Дијететски суплементи који садрже хром укључују хром пиколинат, полиникотинат хрома и неколико других врста хромата, и могу се наћи у продаји у облику таблета или капсула, или као део мултивитаминских суплемената,
Имајући у виду да је за нормалну функцију организма неоходна само мала количина хрома која се може унети само храном, најчешће није неопходна његова суплементација за већину одраслих особа. Зато у здравственим круговима нема сагласности да ли људи требају редовно узимати хром или не. Већина стручњака за исхрану верује да су извори хране много здравији начин за добијање одговарајуће количине хрома.[1]
Интеракција са лековима
[уреди | уреди извор]Иако се мало зна о интеракцијама лекова са хромом код људи, откривено је да велике дозе антацида који садрже калцијум-карбонат или магнезијум-хидроксид смањују апсорпцију хрома у организму пацова. Насупрот томе, нестероидни антиинфламаторни лекови, аспирин и индометацин, могу повећати апсорпцију хрома у организму пацова.[4]
Споредна дејства
[уреди | уреди извор]Сматра се да хром утиче на пораст мишићне масе. Истраживања указују да хром директно не доприноси томе, већ индиректно сврсисходнијим искоришћавањем макронутријената.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б Институте оф Медицине, Фоод анд Нутритион Боард. Диетарy Референце Интакес фор Витамин А, Витамин К, Арсениц, Борон, Цхромиум, Цоппер, Иодине, Ирон, Манганесе, Молyбденум, Ницкел, Силицон, Ванадиум, анд Зинц. Натионал Ацадемy Пресс, Wасхингтон, DC, 2001.
- ^ Нутритион Бусинесс Јоурнал. НБЈ’с Супплемент Бусинесс Репорт 2003. Пентон Медиа Инц., Сан Диего, ЦА, 2003.
- ^ Цефалу, W. Т.; Ху ФБ (2004). „Роле оф цхромиум ин хуман хеалтх анд ин диабетес”. Диабетес Царе. 27 (11): 2741—51. ПМИД 15505017. дои:10.2337/диацаре.27.11.2741..
- ^ Стоецкер Б. Цхромиум. Ин: Схилс M, Схике M, Росс А, Цабаллеро Б, Цоусинс Р, едс. Модерн Нутритион ин Хеалтх анд Дисеасе. Пхиладелпхиа: Липпинцотт, Wиллиамс & Wилкинс. 2006. стр. 332—337..
Спољашње везе
[уреди | уреди извор] | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
