Димеркаптосукцинска киселина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Димеркаптосукцинска киселина
Месо-2,3-димерцаптосуцциниц-ацид-2Д-скелетал-А-цонфигуратионс-лабеллед.пнг
ДМСА-3Д-баллс.пнг
Идентификација
3Д модел (Јмол)
ChemSpider
ДругБанк
ЕЦХА ИнфоЦард 100.005.597
КЕГГ[1]
Својства
C4H6O4S2
Моларна маса 182,218
Тачка топљења 193
Фармакологија
Начини употребе Орално
Фармакокинетика:
48 х
Фекално
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °Ц [77 °Ф], 100 кПа).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Димеркаптосукцинска киселина је органско једињење, које садржи 4 атома угљеника и има молекулску масу од 182,218 Da.[4][5][6][7][8]

Osobine[уреди]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 6
Broj donora vodonika 4
Broj rotacionih veza 3
Particioni koeficijent[9] (ALogP) 0,3
Растворљивост[10] (logS, log(mol/L)) 0,3
Поларна површина[11] (PSA, Å2) 152,2

Референце[уреди]

  1. ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Miller AL: Dimercaptosuccinic acid (DMSA), a non-toxic, water-soluble treatment for heavy metal toxicity. Altern Med Rev. 1998 Jun;3(3):199-207. PMID 9630737
  5. ^ Aaseth J, Jacobsen D, Andersen O, Wickstrom E: Treatment of mercury and lead poisonings with dimercaptosuccinic acid and sodium dimercaptopropanesulfonate. A review. Analyst. 1995 Mar;120(3):853-4. PMID 7741240
  6. ^ Mann KV, Travers JD: Succimer, an oral lead chelator. Clin Pharm. 1991 Dec;10(12):914-22. PMID 1663439
  7. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709Слободан приступ. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126. 
  8. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958. 
  9. ^ Гхосе, А.К.; Висwанадхан V.Н. & Wендолоски, Ј.Ј. (1998). „Предицтион оф Хyдропхобиц (Липопхилиц) Пропертиес оф Смалл Органиц Молецулес Усинг Фрагмент Метходс: Ан Аналyсис оф АлогП анд ЦЛогП Метходс”. Ј. Пхyс. Цхем. А. 102: 3762—3772. дои:10.1021/јп980230о. 
  10. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  11. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]