Дипротодонтиа

С Википедије, слободне енциклопедије

Diprotodontia[1]
Временски распон: 28–0 Ма Касни олигоцен – садашњост
Научна класификација е
Домен: Еукарyота
Царство: Анималиа
Тип: Цхордата
Класа: Маммалиа
Инфракласа: Марсупиалиа
Надред: Аустралиделпхиа
Ред: Дипротодонтиа
Owen, 1866
Подредови

Vombatiformes
Phalangeriformes
Macropodiformes

Diprotodontia је ред са око 155 врста[2] торбарских сисара укључујући кенгуре, валабије, посуме, коале, вомбате, и многе друге. Неки од изумрлих припадника реда су Diprotodon величине носорога, и Thylacoleo, такозвани „торбарски лав”.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Проминентни први доњи секутићи који су карактеристични за дипротодонте су евидентни код овог кенгура Кенгурског острва (Macropus fuliginosus fuliginosus)

Скоро сви постојећи дипротодонти су биљоједи, као што је био случај и са већином са изумрлих врста. Познато је неколико инсективорних и омнивороних дипротодонта, и Potoridae који су скоро јединствени међу кичмењацима по томе што су углавном фунгиворни, мада изгледа да су они настали као релативно недавне адаптације из биљног биљног начина живота. Изумрли тилаколеониди („торбарски лавови”) су једина позната група која је у великој мери испољавала карниворију.

Фосилни запис[уреди | уреди извор]

Најранији познати фосил Diprotodontia датира из касног олигоцена (пре 23,03 - 28,4 милиона година), а најранија врста која се може идентификовати је Hypsiprymnodon bartholomaii из раног миоцена.[3]

Класификација[уреди | уреди извор]

До недавно су постојала само два подреда у Diprotodontia: Vombatiformes који су обухвата вомбате и коале, и Phalangerida који је садржавао све остале породице. Kirsch et al. (1997) су породице поделили у три подреда. Поред тога, шест породица Phalangeriformes је подељено је у две надфамилије.

Ред Diprotodontia

† означава изумрлу породицу, род или врсту.

Родови[уреди | уреди извор]

Врсте[уреди | уреди извор]

Подврсте[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Гровес, C.П. (2005). Wилсон, D.Е.; Реедер, D. M., ур. Маммал Специес оф тхе Wорлд: А Таxономиц анд Геограпхиц Референце (на језику: енглески) (3 изд.). Балтиморе: Јохнс Хопкинс Университy Пресс. стр. 43—70. ИСБН 0-801-88221-4. ОЦЛЦ 62265494. 
  2. ^ Мередитх, Роберт W.; Wестерман, Мицхаел; Спрингер, Марк С. (26. 2. 2009). „А пхyлогенy оф Дипротодонтиа (Марсупиалиа) басед он сеqуенцес фор фиве нуцлеар генес” (ПДФ). Молецулар Пхyлогенетицс анд Еволутион. 51: 554—571. ПМИД 19249373. дои:10.1016/ј.yмпев.2009.02.009. Приступљено 5. 5. 2015. 
  3. ^ Тхе Палеобиологy Датабасе
  4. ^ Наисх, Даррен. „Оф коалас анд марсупиал лионс: тхе вомбатиформ радиатион, парт И”. Сциентифиц Америцан. Сциентифиц Америцан, Инц. Приступљено 24. 10. 2015. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]