Диуретик Хенлеове петље
Диуретици Хенлеове петље су диуретици који делују у узлазној Хенлеовој петљи у бубрезима. Они се првентвено медицински користе за третирање хипертензије и едема често узрокованих конгестивним затајењем срца или реналном инсуфицијенцијом. Док су тиазидни диуретици ефективнији код пацијената са нормалном функцијом бубрега, диуретици петље су ефективнији код пацијената са умањеном бубрежном функцијом.[1]
Механизам дејства[уреди | уреди извор]
Диуретици петље делују на На+-К+-2Цл- симпортер (котранспортер) у дебелој узлазној грани Хендлеове петље чиме инхибирају реапсорпцију натријума и хлорида. То се остварује компетицијом за Цл- место везивања. Пошто је реапсорпција магнезијума и калцијума у дебелој узлазној грани зависна од позитивног градијената напона у лумену успостављеног рециклирањем калијума кроз ренални спољашњи медуларни калијумски канал, диуретици петље такође инхибирају њихову реапсорпцију. Ометањем реапсорпције тих јона, диуретици петље спречавају настанак хипертоничне реналне медуле.[2]
Примери диуретика петље[уреди | уреди извор]
| Диуретик петље | Релативна потентност[3] |
|---|---|
| Фуросемид | 1 |
| Буметанид | 40 |
| Етакринска киселина | 0.7 |
| Торасемид | 3 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Wиле, D (септембар 2012). „Диуретицс: а ревиеw.”. Анналс оф цлиницал биоцхемистрy. 49 (Пт 5): 419—31. ПМИД 22783025.
- ^ Росе, БД (фебруар 1991). „Диуретицс.”. Киднеy интернатионал. 39 (2): 336—52. ПМИД 2002648.
- ^ Кеитх Паркер; Лауренце Брунтон; Гоодман, Лоуис Санфорд; Лазо, Јохн С.; Гилман, Алфред (2006). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (11. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071422803.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Лооп Диуретиц, фром тхе Фамилy Працтице Нотебоок
- Лооп+Диуретицс на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)