Доксиламин

С Википедије, слободне енциклопедије
Доксиламин
Доxyламине.свг
Клинички подаци
Drugs.comМонографија
Начин применеОрално
Фармакокинетички подаци
Полувреме елиминације10 х
Идентификатори
CAS број469-21-6 ДаY
ATC кодR06AA09 (WHO)
PubChemCID 3162
DrugBankDB00366 ДаY
ChemSpider3050 ДаY
ChEBICHEBI:51380 ДаY
ChEMBLCHEMBL1004 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC17H22N2O
Моларна маса270,369
  • CN(C)CCOC(C)(C1=CC=CC=C1)C1=CC=CC=N1
  • InChI=1S/C17H22N2O/c1-17(20-14-13-19(2)3,15-9-5-4-6-10-15)16-11-7-8-12-18-16/h4-12H,13-14H2,1-3H3 ДаY
  • Key:HCFDWZZGGLSKEP-UHFFFAOYSA-N ДаY
Физички подаци
Тачка кључања139 °C (282 °F)

Доксиламин је органско једињење, које садржи 17 атома угљеника и има молекулску масу од 270,369 Da.[1][2]

Osobine[уреди | уреди извор]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 3
Broj donora vodonika 0
Broj rotacionih veza 6
Particioni koeficijent[3] (ALogP) 2,9
Растворљивост[4] (logS, log(mol/L)) -4,2
Поларна површина[5] (PSA, Å2) 25,4

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709Слободан приступ. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.  уреди
  2. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.  уреди
  3. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  4. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.  уреди
  5. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.  уреди

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Стар оф лифе.свгМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).