Допамински рецептор Д2

С Википедије, слободне енциклопедије
Допамински рецептор Д2
Приказ базиран на ПДБ 1И15​.
Доступне структуре
1И15​, 2ХЛБ
Идентификатори
Симболи ДРД2; Д2ДР; Д2Р
Вањски ИД ОМИМ126450 МГИ94924 ХомолоГене22561 ИУПХАР: D2 ГенеЦардс: ДРД2 Гене
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 1813 13489
Енсембл ЕНСГ00000149295 ЕНСМУСГ00000032259
УниПрот П14416 П61168
РефСеq (мРНА) НМ_000795.3 НМ_010077.2
РефСеq (протеин) НП_000786.1 НП_034207.2
Локација (УЦСЦ) Цхр 11:
113.28 - 113.35 Мб
Цхр 9:
49.15 - 49.22 Мб
ПубМед претрага [1] [2]

Допамински рецептор D2 (Д2Р) је протеин који је код људи кодиран DRD2 геном.

Функција[уреди | уреди извор]

Овај ген кодира D2 подтип допаминског рецептора. Тај Г протеин спрегнути рецептор инхибира активност аденилил циклазе. Мисенс мутација овог гена узрокује миоклоналну дистонију; друге мутације су виле везане за шизофренију.[1]

Алтернативно сплајсовање овог гена производи две транскриптне варијанте које кодирају различите изоформе. Трећа варијанта је била описана, али није одређено да ли је она нормална форма или је последица аберантног сплајсовања.[2]

Код мишева, регулација Д2Р површинског изражавања путем калцијумовог сензора НЦС-1 у gyrus dentatus контролише синаптичку пластичност и формирање меморије.[3]

Генетика[уреди | уреди извор]

Варианте алела:

  • A-241G
  • C132T, G423A, T765C, C939T, C957T и G1101A[4]
  • Cys311Ser
  • -141C уметак/брисање[5] Полиморфизми су били истражени у погледу асоцијације са шизофренијом.[6]

Ранија исраживања су успоставила асоцијацију између полиморфизма Taq 1A (rs1800497) и DRD2 гена. Међутим, полиморфизам је присутан у ексону 8 ANKK1 гена.[7]

Лиганди[уреди | уреди извор]

Већина старијих антипсихотичких лекова, као што су хлорпромазин и халоперидол, су антагонисти допаминског D2 рецептора, али су генерално веома неселективни. Они су у најбољем случају селективни само за "D2-сличну фамилију" рецептора, тако да се везују за D2, D3 и D4, а често и за многе друге рецепторе као што су серотонински и хистамински. То производи низ нуспојава и чини их неподесним за научна истраживања. Слично томе, старији допамински агонисти који су кориштени за Паркинсонову болест попут бромокриптина и каберголина су слабо селективи за појединачи тип допаминског рецептора, те мада већина њих делују као D2 агонисти, они утичу и на друге подтипове. Неколико селективних D2 лиганда је доступно.

Агонисти[уреди | уреди извор]

Антагонисти[уреди | уреди извор]

D2Sh селективни (пресинаптички ауторецептори)

Интеракције[уреди | уреди извор]

За допамински рецептор Д2 је показано да формира интеракције са аденозинским А2А рецептором,[13] EPB41L1,[14] PPP1R9B[15] и NCS-1.[16]

Izvori[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Gene Overview of All Published Schizophrenia-Association Studies for DRD2”. Schizophrenia Research Forum. 26. 3. 2009. Архивирано из оригинала 21. 02. 2009. г. Приступљено 9. 6. 2009. 
  2. ^ „Entrez Gene: DRD2 dopamine receptor D2”. 
  3. ^ Saab BJ, Georgiou J, Nath A, Lee FJ, Wang M, Michalon A, Liu F, Mansuy IM, Roder JC (2009). „NCS-1 in the dentate gyrus promotes exploration, synaptic plasticity, and rapid acquisition of spatial memory.”. Neuron. 63 (5): 643—56. PMID 19755107. doi:10.1016/j.neuron.2009.08.014. 
  4. ^ Duan J, Wainwright MS, Comeron JM, Saitou N, Sanders AR, Gelernter J, Gejman PV (2003). „Synonymous mutations in the human dopamine receptor D2 (DRD2) affect mRNA stability and synthesis of the receptor”. Hum. Mol. Genet. 12 (3): 205—16. PMID 12554675. doi:10.1093/hmg/ddg055. 
  5. ^ Arinami T, Gao M, Hamaguchi H, Toru M (1997). „A functional polymorphism in the promoter region of the dopamine D2 receptor gene is associated with schizophrenia”. Hum. Mol. Genet. 6 (4): 577—82. PMID 9097961. doi:10.1093/hmg/6.4.577. 
  6. ^ Glatt SJ; Stephen Faraone; Tsuang MT (2004). „DRD2 -141C insertion/deletion polymorphism is not associated with schizophrenia: results of a meta-analysis”. Am. J. Med. Genet. B Neuropsychiatr. Genet. 128B (1): 21—3. PMID 15211624. doi:10.1002/ajmg.b.30007. 
  7. ^ Lucht M, Rosskopf D (2008). „Comment on "Genetically determined differences in learning from errors"”. Science. 321 (5886): 200; author reply 200. PMID 18621654. doi:10.1126/science.1155372. 
  8. ^ „Clinical Pharmacology for Abilify”. RxList.com. 21. 1. 2010. Приступљено 21. 1. 2010. 
  9. ^ Holmes IP, Blunt RJ, Lorthioir OE, Blowers SM, Gribble A, Payne AH, Stansfield IG, Wood M, Woollard PM, Reavill C, Howes CM, Micheli F, Di Fabio R, Donati D, Terreni S, Hamprecht D, Arista L, Worby A, Watson SP (2010). „The identification of a selective dopamine D2 partial agonist, D3 antagonist displaying high levels of brain exposure”. Bioorganic & Medicinal Chemistry Letters. 20 (6): 2013—6. PMID 20153647. doi:10.1016/j.bmcl.2010.01.090. 
  10. ^ Giacomelli S, Palmery M, Romanelli L, Cheng CY, Silvestrini B (1998). „Lysergic acid diethylamide (LSD) is a partial agonist of D2 dopaminergic receptors and it potentiates dopamine-mediated prolactin secretion in lactotrophs in vitro”. Life Sci. 63 (3): 215—22. PMID 9698051. doi:10.1016/S0024-3205(98)00262-8. 
  11. ^ Wang GJ, Volkow ND, Thanos PK, Fowler JS (2004). „Similarity between obesity and drug addiction as assessed by neurofunctional imaging: a concept review”. J Addict Dis. 23 (3): 39—53. PMID 15256343. doi:10.1300/J069v23n03_04. 
  12. ^ Philip Seeman, M.D.; Teresa Tallerico. „Rapid Release of Antipsychotic Drugs From Dopamine D2 Receptors: An Explanation for Low Receptor Occupancy and Early Clinical Relapse Upon Withdrawal of Clozapine or Quetiapine”. The American Journal of Psychiatry. 156 (6). 
  13. ^ Kamiya T, Saitoh O, Yoshioka K, Nakata H (2003). „Oligomerization of adenosine A2A and dopamine D2 receptors in living cells”. Biochem. Biophys. Res. Commun. 306 (2): 544—9. PMID 12804599. doi:10.1016/S0006-291X(03)00991-4. 
  14. ^ Binda AV, Kabbani N, Lin R, Levenson R (2002). „D2 and D3 dopamine receptor cell surface localization mediated by interaction with protein 4.1N”. Mol. Pharmacol. 62 (3): 507—13. PMID 12181426. doi:10.1124/mol.62.3.507. 
  15. ^ Smith FD, Oxford GS, Milgram SL (1999). „Association of the D2 dopamine receptor third cytoplasmic loop with spinophilin, a protein phosphatase-1-interacting protein”. J. Biol. Chem. 274 (28): 19894—900. PMID 10391935. doi:10.1074/jbc.274.28.19894. 
  16. ^ Kabbani N, Negyessy L, Lin R, Goldman-Rakic, Levenson R. (2002). „Interaction with neuronal calcium sensor NCS-1 mediates desensitization of the D2 dopamine receptor.”. J. Neurosci. 22 (19): 8476—86. PMID 12351722. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]