Dopaminski receptor D3

С Википедије, слободне енциклопедије
Допамински рецептор Д3
Допамински Д3 рецептор са етиклопридом (ПДБ 3ПБЛ​)
Доступне структуре
3ПБЛ
Идентификатори
Симболи ДРД3; Д3ДР; ЕТМ1; ФЕТ1
Вањски ИД ОМИМ126451 МГИ94925 ХомолоГене623 ИУПХАР: D3 ГенеЦардс: ДРД3 Гене
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 1814 13490
Енсембл ЕНСГ00000151577 ЕНСМУСГ00000022705
УниПрот П35462 П30728
РефСеq (мРНА) НМ_000796.3 НМ_007877.1
РефСеq (протеин) НП_000787.2 НП_031903.1
Локација (УЦСЦ) Цхр 3:
113.85 - 113.92 Мб
Цхр 16:
43.76 - 43.82 Мб
ПубМед претрага [1] [2]

D3 допамински рецептор је протеин који је код људи кодиран DRD3 геном.[1][2]

D3 подтип допаминског рецептора инхибира аденилил циклазу путем инхибиције Г протеина. Овај рецептор је изражен у филогенетички старијим регионима мозга, што сугерише да он има улогу у когнитивним и емоционим функцијама. Он је мета за лекове којима се третира шизофренија, аддикција, и Паркинсонова болест [3] . Алтернативно сплајсовање овог гена производи вишеструке транскриптне варијанте које могу да корирају различите изоформе, мада неке варијанте могу да буду без функције.[2]

D3 агонисти попут 7-OH-DPAT, прамипексола, и ротиготина, показују антидепресантне ефекте у моделима на глодарима за депресију.[4][5]

Лиганди[уреди | уреди извор]

Бројни неселективни лекови на рецепт се везују за D3 рецептор. Међу њима су неки од новијих допаминских агониста који се користе за лечење Паркинсонове болести, нпр. прамипексол и ропинирол, који се такође везују за D2 и немају јаку селективност.

Агонисти[уреди | уреди извор]

  • 8-OH-PBZI (cis-8-Хидрокси-3-(n-пропил)-1,2,3а,4,5,9b-хексахидро-1H-бенз[е]индол)
  • PF-219,061 ((R)-3-(4-Пропилморфолин-2-ил)фенол): >1000-пута функционална (ефикасност) селективност у односу на D2[6]
  • једињење R,R-16: 250x селективност везивања у односу на D2[7]
  • trans-N4-[4-(2,3-Dihlorofenil)-1-piperazinil]cikloheksil3-метоксибензамид, пун агонист, > 200-пута селективнији у односу на D4, D2, 5-HT1A, и α1-рецепторе[8]
  • (-)-7[2-(4-Fenilpiperazin-1-il)etil]propilamino5,6,7,8-тетрахидронафтален-2-ол[9]
  • BP-897: парцијални агонист[10]
  • FAUC 73
  • FAUC 460: парцијални агонист, добар афинитет и селективност[11]
  • FAUC 346: парцијални агонист, подтип селективан[12]
  • PD-128,907
  • једињење 12: парцијални агонист, Ki = 0.41nM, 800x селективност везивања у односу на D2[13]
  • пирибедил[14]

Антагонисти[уреди | уреди извор]

  • N-(4-(4-(2,3-Дихлоро- или 2-метоксифенил)пиперазин-1-ил)бутил)хетеробиарилкарбоксамиди[15]
  • FAUC 365, подтип селективни антагонист[12]
  • једињење 29[16]
  • Нафадотрид
  • NGB-2904[17]
  • SB-277011-A, селективни D3 антагонист, 80x селективнији у односу на D2 без парцијалног агонистичког дејства. Користи се у испитивањима за адикције
  • Домперидон - D2 и D3 антагонист
Цхемицал струцтурес оф селецтиве D3 рецептор лигандс.

Интеракције[уреди | уреди извор]

Допамински рецептор Д3 формира интеракције са CLIC6[18] и EPB41L1.[19]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ле Цониат M, Соколофф П, Хиллион Ј, Мартрес МП, Гирос Б, Пилон C, Сцхwартз ЈЦ, Бергер Р (1991). „Цхромосомал лоцализатион оф тхе хуман Д3 допамине рецептор гене”. Хум Генет. 87 (5): 618—20. ПМИД 1916765. 
  2. ^ а б „Ентрез Гене: ДРД3 допамине рецептор Д3”. 
  3. ^ Јоyце, ЈН; Миллан, МЈ (2007). „Допамине Д3 рецептор агонистс фор протецтион анд репаир ин Паркинсон'с дисеасе.”. Цуррент опинион ин пхармацологy. 7 (1): 100—5. ПМИД 17174156. 
  4. ^ Бреуер МЕ; Гроенинк L; Оостинг РС (2009). „Антидепрессант еффецтс оф прамипеxоле, а допамине Д3/Д2 рецептор агонист, анд 7-ОХ-ДПАТ, а допамине Д3 рецептор агонист, ин олфацторy булбецтомизед ратс”. Еуропеан Јоурнал оф Пхармацологy. 616 (1-3): 134—40. ПМИД 19549514. дои:10.1016/ј.ејпхар.2009.06.029. 
  5. ^ Бертаина-Англаде V, Ла Роцхелле CD, Сцхеллер ДК (2006). „Антидепрессант пропертиес оф ротиготине ин еxпериментал моделс оф депрессион”. Еуропеан Јоурнал оф Пхармацологy. 548 (1-3): 106—14. ПМИД 16959244. дои:10.1016/ј.ејпхар.2006.07.022. 
  6. ^ Благг Ј, Аллертон CM, Батцхелор DV, Баxтер АД, Бурринг ДЈ, Царр CL, Цоок АС, Ницхолс CL, Пхиппс Ј, Сандерсон ВГ, Верриер Х, Wонг С (2007). „Десигн анд сyнтхесис оф а фунцтионаллy селецтиве Д3 агонист анд итс ин виво деливерy виа тхе интранасал роуте”. Биоорг. Мед. Цхем. Летт. 17 (24): 6691—6. ПМИД 17976986. дои:10.1016/ј.бмцл.2007.10.059. 
  7. ^ Пеглион ЈЛ, Поитевин C, Ла Цоур CM, Дупуис D, Миллан МЈ (2009). „Модулатионс оф тхе амиде фунцтион оф тхе преферентиал допамине Д3 агонист (Р,Р)-С32504: Импровементс оф аффинитy анд селецтивитy фор Д3 версус Д2 рецепторс”. Биоорг. Мед. Цхем. Летт. 19 (8): 2133—8. ПМИД 19324548. дои:10.1016/ј.бмцл.2009.03.015. 
  8. ^ Леополдо M, Лацивита Е, Цолабуфо НА, Берарди Ф, Перроне Р (2006). „Сyнтхесис анд биндинг профиле оф цонстраинед аналогуес оф Н-[4-(4-арyлпиперазин-1-yл)бутyл]-3-метхоxyбензамидес, а цласс оф потент допамине Д3 рецептор лигандс”. Ј. Пхарм. Пхармацол. 58 (2): 209—18. ПМИД 16451749. дои:10.1211/јпп.58.2.0008. 
  9. ^ Бисwас С, Зханг С, Фернандез Ф, Гхосх Б, Зхен Ј, Кузхикандатхил Е, Реитх МЕ, Дутта АК (2008). „Фуртхер струцтуре-ацтивитy релатионсхипс студy оф хyбрид 7[2-(4-phenylpiperazin-1-yl)ethyl]propylamino5,6,7,8-тетрахyдронапхтхален-2-ол аналогуес: идентифицатион оф а хигх-аффинитy D3-преферринг агонист wитх потент ин виво ацтивитy wитх лонг дуратион оф ацтион”. Ј. Мед. Цхем. 51 (1): 101—17. ПМИД 18072730. дои:10.1021/јм070860р. 
  10. ^ Спиллер К, Xи ЗX, Пенг XQ, Неwман АХ, Асхбy ЦР, Хеидбредер C, Гаáл Ј, Гарднер ЕЛ (2008). „Тхе селецтиве допамине Д3 рецептор антагонистс СБ-277011А анд НГБ 2904 анд тхе путативе партиал Д3 рецептор агонист БП-897 аттенуате метхампхетамине-енханцед браин стимулатион реwард ин ратс”. Псyцхопхармацологy. 196 (4): 533—42. ПМИД 17985117. дои:10.1007/с00213-007-0986-6. 
  11. ^ Дöрфлер M, Тсцхаммер Н, Хамперл К, Хüбнер Х, Гмеинер П (2008). „Новел Д3 селецтиве допаминергицс инцорпоратинг енyне унитс ас нонароматиц цатецхол биоисостерес: сyнтхесис, биоацтивитy, анд мутагенесис студиес”. Ј. Мед. Цхем. 51 (21): 6829—38. ПМИД 18834111. дои:10.1021/јм800895в. 
  12. ^ а б Беттинетти L, Сцхлоттер К, Хüбнер Х, Гмеинер П (2002). „Интерацтиве САР студиес: ратионал дисцоверy оф супер-потент анд хигхлy селецтиве допамине D3 рецептор антагонистс анд партиал агонистс”. Ј. Мед. Цхем. 45 (21): 4594—7. ПМИД 12361386. дои:10.1021/јм025558р. 
  13. ^ Цхен Ј; Цоллинс ГТ; Зханг Ј (2008). „Десигн, сyнтхесис, анд евалуатион оф потент анд селецтиве лигандс фор тхе допамине 3 (Д3) рецептор wитх а новел ин виво бехавиорал профиле”. Ј. Мед. Цхем. 51 (19): 5905—8. ПМЦ 2662387Слободан приступ. ПМИД 18785726. дои:10.1021/јм800471х. 
  14. ^ Цагнотто А, Паротти L, Меннини Т (1996). „Ин витро аффинитy оф пирибедил фор допамине Д3 рецептор субтyпес, ан ауторадиограпхиц студy”. Еур. Ј. Пхармацол. 313 (1-2): 63—7. ПМИД 8905329. дои:10.1016/0014-2999(96)00503-1. 
  15. ^ Неwман АХ; Грундт П; Цyриац Г (2009). „Н-(4-(4-(2,3-Дицхлоро- ор 2-метхоxyпхенyл)пиперазин-1-yл)бутyл)хетеробиарyлцарбоxамидес wитх Фунцтионализед Линкинг Цхаинс ас Хигх Аффинитy анд Енантиоселецтиве Д3 Рецептор Антагонистс ( параллел) ( перпендицулар)”. Ј. Мед. Цхем. 52 (8): 2559. ПМЦ 2760932Слободан приступ. ПМИД 19331412. дои:10.1021/јм900095y. 
  16. ^ {{ците јоурнал |аутхор1=Грундт П |аутхор2=Царлсон ЕЕ |аутхор3=Цао Ј |дисплаy-едиторс=етал |титле=Новел хетероцyцлиц транс олефин аналогуес оф Н-{4-[4-(2,3-дицхлоропхенyл)пиперазин-1-yл]бутyл}арyлцарбоxамидес ас селецтиве пробес wитх хигх аффинитy фор тхе допамине Д3 рецептор |јоурнал=Ј. Мед. Цхем. |волуме=48 |иссуе=3 |пагес=839–48 |yеар=2005 |пмид=15689168 |дои=10.1021/јм049465г |урл=}}
  17. ^ Xи ЗX, Гарднер ЕЛ (2007). „Пхармацологицал ацтионс оф НГБ 2904, а селецтиве допамине Д3 рецептор антагонист, ин анимал моделс оф друг аддицтион”. ЦНС Друг Ревиеwс. 13 (2): 240—59. ПМИД 17627675. дои:10.1111/ј.1527-3458.2007.00013.x. 
  18. ^ Гриффон, Натхалие; Јеаннетеау Фреддy (2003). „ЦЛИЦ6, а мембер оф тхе интрацеллулар цхлориде цханнел фамилy, интерацтс wитх допамине D(2)-лике рецепторс”. Браин Рес. Мол. Браин Рес. Нетхерландс. 117 (1): 47—57. ИССН 0169-328X. ПМИД 14499480. дои:10.1016/С0169-328X(03)00283-3. 
  19. ^ Бинда, Алициа V; Каббани Надине (2002). „Д2 анд Д3 допамине рецептор целл сурфаце лоцализатион медиатед бy интерацтион wитх протеин 4.1Н”. Мол. Пхармацол. Унитед Статес. 62 (3): 507—13. ИССН 0026-895X. ПМИД 12181426. дои:10.1124/мол.62.3.507. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]