Државна религија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Данашње државе са службеним религијама:
  Без државне религије

Државна религија или службена религија је назив за концепт религијских вјеровања и на њему темељену религијску организацију иза које стоји санкција државе која је сматра интегралним дијелом свог уставног поретка. У појединим хришћанским земљама се за организације службене религије користи израз државна црква.

Уз појам државне религије се везује концепт теократије, иако све земље са државном религијом нису теократске, с обзиром да је у њима свјетовна власт надређена религијској (духовној). Такође све земље са државном религијом не морају имати властите религијске организације, односно државна религија своје сједиште и поглавара може имати изван њених граница.

Државне религије се могу манифестирати на разне начине — од земаља гдје свештеници и поглавари државних религија имају тек церемонијалну или симболичну улогу, преко земаља гдје државне религије уживају посебан статус или државну финансијску подршку, до земаља гдје играју кључну улогу у политичком животу, односно њихови представници су надређени свим осталим државним институцијама. Као први примјер могу послужити лутеранске државне цркве у скандинавским земљама, а као други савремени Иран.

Службене или државне религије су феномен који је током највећег дијела историје био прије правило него изузетак, односно тек су се постепено почеле одвајати религијске од политичких функција, односно религијски од државних поглавара. У западном свијету се од 18. вијека као једна од главних вриједности постепено почиње промовисати секуларизам, односно одвајање цркве и државе које се сматра неспојивим са концептом државне религије. Такви су се трендови проширили по остатку свијета — при чему изузетак чине исламске земље — тако да већина устава изричито промовише слободу вјероисповјести, односно једнакоправност грађана с обзиром на њихова религијска увјерења. У пракси, међутим, поједине вјерске заједнице могу имати тако снажан утицај на политички живот и миље неке земље, да у њима де фацто представљају државну религију.

Поједине земље могу имати и више од једне службене религије, али се под тиме најчешће подразумијевају вјерске заједнице које одређени ауторитарни или тоталитарни режими „признају“ као „нормалне“ односно дају им изричиту слободу дјеловања која је забрањена свим осталима.

Списак земаља са службеном религијом[уреди]

Хришћанске земље[уреди]

Католицизам[уреди]

Православље[уреди]

Протестантизам[уреди]

Лутеранство[уреди]
Реформиране цркве[уреди]

Англиканство[уреди]

Муслиманске земље[уреди]

Сунитски ислам[уреди]

Шијитски ислам[уреди]

Ибади[уреди]

Будизам[уреди]

Извори[уреди]

  1. Тхе Цонститутион оф Цоста Рица, ТИТЛЕ VI: РЕЛИГИОН, ЦостаРицаЛаw.цом.
  2. Цонститутион оф тхе Принципалитy оф Лиецхтенстеин: Артицле 37(2), дигитал Лиецхтенстеин.
  3. Малта – Цонститутион, Цонститутионал Лаw, Сецтион 2 [Стате Религион].
  4. ЦОНСТИТУТИОН ДЕ ЛА ПРИНЦИПАУТЕ (Френцх): Арт. 9., Принципауте Де Монацо: Министèре д'Етат.
  5. ТХЕ ЦОНСТИТУТИОН ОФ ГРЕЕЦЕ : СЕЦТИОН II РЕЛАТИОНС ОФ ЦХУРЦХ АНД СТАТЕ, Хеллениц Ресоурцес нетwорк.
  6. Денмарк – Цонститутион: Сецтион 4 [Стате Цхурцх], Цонститутионал Лаw.
  7. Цонститутион оф тхе Републиц оф Ицеланд: Артицле 62, Говернмент оф Ицеланд.
  8. Норwаy – Цонститутион: Артицле 2 [Религион, Стате Религион], Цонститутионал Лаw.
  9. Драфт оф Тса Тхрим Цххенмо (пдф), www.цонститутион.бт, 1. 08. 2007, Приступљено 18. 10. 2007 

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Референцес[уреди]