Дражен Зимоњић

Дражен Зимоњић
Лични подаци
Пуно име	Дражен Б. Зимоњић
Датум рођења	30. март 1950
Место рођења	Београд, ФНР Југославија
Научни рад
Институција	САНУ

Дражен Б. Зимоњић (Београд, 30. март 1950) српски и амерички је биолог-цитогенетичар, професор Београдског универзитета, стални истраживач у Националном институту за рак САД у Бетезди и члан Српске академије наука и уметности.

Биографија

Рођен је 1950. године у Београду. Дипломирао је на Природно-математичком факултету (1972), магистрирао у Центру за мултидисциплинарне студије (1976), и докторирао на Ветеринарском факултету Београдског универзитета (1982). Професионално се усавршавао код професора Х. Јохна Еванса ФРС, у “МРЦ Цлиницал & Цyтогенетицс Унит” у Единбургу (Велика Британија), професорке Цхристе Фонатсцх у “Медизинисцхен Университäт зу Лüбецк” (Немацка), професора Аверy Сандберга у “Цанцер Центер” у Фениксу (Аризона,САД) и др Јосепха А. ДиПаолоа у “Натионал Цанцер Институте” у Бетезди (Мериленд, САД). Од 1972 до 1992 предавао је на Ветеринарском факултету Београдског универзитета да би, у јануару 1992. године отишао, по позиву, у Национални институт за рак САД у Бетезди, где је, као стални истраживач, радио до пензионисања 2015. године.

Резултатски опус др Зимоњића обухвата три целине које покривају

• Цитогенетички аспект генотоксичних ефеката фактора околине,
• Тополошку идентификацију и функционалну карактеризацију нових гена од значаја за процес неопластичне трансформације и
• Идентификацију и карактеризацију геномских реорганизација удружених са настанком и прогресијом малигног фенотипа.

Библиографија

Његова библиографија садржи 225 јединица, међу којима је 140 оригиналних научних радова објављених у врхунским светским часописима са рецензијом, висе од 80 саопштења на научним скуповима, два уџбеника и једна монографија. Према међународном научном претраживачу “Гоогле Сцхолар”, резултати др Зимоњића до сада су цитирани 11386 пута, а његов Х-Индеx је 51.

Доприноси науци

Др Зимоњић је први у свету утврдио тачну хромозомску локализацију више од 50 гена човека и још неких сисара. Многи од њих су значајни за разумевање етиологије рака (ЕрбБ-3 и ХЕР4/ербБ-4, мамаглобин, мамаглобин Б, циклин Г1, циклин Г2, ДЛЦ1, и БИД), за нове приступе терапији рака (васкуларни ендотелијални фактор раста (ВЕГФ), интерферон-гама, митоцхондрјална топоизомераза 1), или имају фундаменталну важност у механизмима очувања интегритета генома (гени за хистоне Х2X.А и Х2X.З), и сложених физиолошких процеса попут старења. Његова студија еволуционе дисперзије мултипних копија КГФ гена, члана фамилије фибробластних фактора раста имплицираних у настанку хиперплазија дојке и простате, једна је од свега 452 публикације из целог света, цитиране у првој и сада антологијској презентацији комплетне секвенце генома човека (Натуре 409: 860-921, 2001).

Рад др Зимоњића у области идентификације и карактеризације геномских реорганизација удружених са настанком и прогресијом малигног фенотипа, осветлио је природу и функционалние последице интеграције вирусног наследног материјала у геном човека, показавши нестохастичну природу ових молекуларних догађаја, до којих претежно долази у тополошки дестабилизованим зонама ДНК.

Коришћењем најсавременијих метода молекуларне цитогенетике, др Зимоњић је објавио прву у свету комплетну мапу амплификација и делеција у геному целијских линија изведених од хепатоцелуларног карцинома човека (ХЦЦ), идентификујући укупно 28 хромозомских региона са суфицитом или дефицитом наследног материјала. У једном од њих, на хромозому 8 (8п22), идентификован је и изолован нови ген, ДЛЦ-1, чије даље детаљно испитивање је показало да се ради о инхибитору процеса удружених са појавом метастатичне болести.

На сличан начин, идентификована је геномска предиспозиција која условљава ТГФ-ß резистенцију у појединим ћелијским линијама пореклом оф ХЦЦ. Скоро истовремено, идентификоване су делеције и небаласиране транслокације хромозома 1 и 3, са прекидним тачкама лоцираним у регионима 1п36 и 3п14-21 који садрже ломљиве зоне (ФРА1А и ФРА3Б) и гене имплициране у супресији неопластичне трансформације, п73 на хромозому 1, и ФХИТ на хромозому 3.

Рак дојке је, после рака плућа, други најважнији узрок смрти зена у свету. Др Зимоњић је и ћељским линијама пореклом од малигних тумора дојке идентификовао више хромозомских региона са карактеристичном амплификацијом гена који регулишу раст и динамику ћелијске пролиферације, као сто су ЕРББ2, МYЦ и Х-РАС. Посебна студија експресије ломљивог места ФРА3Б (3п14.2) у БРЦ-2-негативним ћелијама рака дојке, показала је зависност физичког интегритета тог места и функционалне компетенције супресорског гена ФХИТ, лоцираног унутар ФРА3Б, од исправног функционисања гена БРЦА-2 и његове улоге у механизмима поправка ДНК.

Сарадња

Током своје истраживачке каријере, др Зимоњић је сарађивао са неким од најзначајнијих аутора савремене биологије, као сто су Роберт Wеинберг (МИТ), Роберт Галло (УМБ), Царло Цроце (Томас Јефферсон Университy), Тимотхy Леy (Wасхингтон Университy), Станлеy Корсмеyер (Хоwард Хугхес Медицал Институте), Wиллиам Хахн (Харвард Университy), Јеффреy Милбрандт (Wасхингтон Университy) и Доуглас Лоwy (НИХ).

Признања

Др Зимоњић је добитник две “Похвалнице Ветеринарског факултета” Београдског универзитета (1979. и 1986.), Октобарске награде града Београда за науку (1990), и престижне “Мерит Аwард” Националних института за здравље САД (2001). Био је, или је још увек члан више научних друштава међу којима су Српско биолошко друштво, Друштво генетичара Србије, Еуропеан Енвиронментал Мутаген Социетy (ЕЕМС), Америцан Ассоциатион оф Цанцер Ресеарцх (ААЦР) и сл., а један је од чланова-оснивача Југословенске секције ЕЕМС и Интернатионал Цyтогенетицс анд Геноме Социетy (ИЦГС).

За цлана Српске академије наука и уметности изабран је 2006. године.

Корени

Др Зимоњић је потомак једне од најстаријих и најугледнијих српских породица у Херцеговини, која је, кроз историју, давала ратнике, духовне и световне вође, универзитетске професоре и академике, као што су: епископ Ананије Зимоњић, кнез Јован Зимоњић, војвода Богдан Зимоњић, сенатори Стеван Зимоњић и Аћим Зимоњић, митрополит Петар Зимоњић (Св. Петар Сарајевски) и академик Светозар Зимоњић.

Породица

Др Дражен Б. Зимоњић је ожењен и има две кћерке и једног унука.

Спољашње везе

• Биографија на сајту САНУ
• https://www.nature.com/articles/35057062#Bib1
• https://scholar.google.com/citations?user=xsNCv1MAAAAJ&hl=en