Змајева кугла ГТ

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Dragon Ball GT)
Змајева кугла ГТ
ДБ гт
Лого серије "Змајева кугла ГТ"
ドラゴンボールГТ
(Doragon Bōru Jī Tī)
ЖанрAkcija, avantura,[1] fantastika[2]
ТВ аниме
Режисер Osamu Kasai
Сценариста Akira Torijama
  • Aja Macui (#1–50)
  • Acuši Maekava (#51–64)
Композитор Akihito Tokunaga
Студио Toei Animation
Носилац лиценце Madman Entertainment (Аустралија)
Funimation (Северна Америка)
Manga Entertainment (UK)
Мрежа Fuji TV (Јапан)
Премијерно приказивање 7. фебруар 1996. – 19. новембар 1997.
Епизоде 64
ТВ филм
A Hero's Legacy
Сценариста Ацуши Маекава
Композитор Акихито Токунага
Студио Toei Animation
Носилац лиценце Madman Entertainment (Аустралија)
Funimation Entertainment (Severna Amerika)
Мрежа Fuji TV (Јапан)
Датум издавања 26. март 1997.
Трајање 46 минута
Франшиза "Змајева кугла"
Портал Стрип

Змајева Кугла ГТ (јап. ドラゴンボール Doragon Bōru Jī Tī, енгл. Dragon Ball GT) јапанска је аниме серија заснована на манги "Змајева кугла," аутора Акире Торијаме. Направила ју је компанија Toei Animation, и приказивала се на каналу Fuji TV од 7. фебруара 1996, до 19. новембра 1997. године.

"Змајева кугла ГТ" је наставак прве две сезоне, "Змајеве Кугле" (енг. Dragon Ball) и "Змајеве Кугле З" (енг. Dragon Ball Z). Додуше, не прати мангу. Оригинални мангака, Акира Торијама је само дизајнирао неке нове ликове за ову сезону.

Заплет[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Списак "Змајева кугла ГТ" епизода

Пет година након завршетка друге сезоне (10 година у Funanimation синхронизацији),[3] Пилаф помоћу Црних звезданих змајевих кугли (ダークドラゴンボール Dāku Doragon Bōru, букв. "Мрачне Змајеве Кугле") претвара Гокуа у дете и тера га да поново, заједно са унуком Пан и Трунксом, скупи све Змајеве кугле. Трио пролази кроз разне авантуре и налеће на вештачки Трафл паразит, зван Бејби, који намерава да уништи целу Сајонску расу.

Бејби је способан да запоседне тела других људи и претвори их у Тафле и борце. Након конвертовања практично целог становништва Земље, укључујући Сајонце, Бејби одлучује да задржи Вегетино тело и искористи га против Гокуа. Гоку бива поражен, али након регенерације свог репа, трансформише се, стиче моћи Супер Сајан 4, и уништава Бејбија, шаљући га у Сунце са Камехамеха таласом. Пиколо се жртвује и претвара Црне змајеве кугле у камење.

Годину дана касније др Мју (Бејбијев стваралац) и др Геро (стваралац Red Ribbon армије андроида), прави копију Андроида 17, спаја је са оригиналним Андроидом 17, и ствара Супер 17. Супер 17 одолева Гокуовим нападима, али када га Андроид 18, бесна због Криллинове смрти, нападне, Гоку искоришћава тај моменат да уништи Супер 17 Змајевом песницом и Камехамеха таласом.

Гоку користи Змајеве кугле да врати своје пријатеље, али из кугли излази Змај који је љут што људи претерано користе Змајеве кугле. Бесни Змај се потом дели на седам делова, од којих само најјачи, Син Шенрон одолева Гокуовим и Паниним нападима. У једном тренутку изгледа као да губи битку, али након присвајања свих седам Змајевих кугли, добија велике моћи, постаје Омега Шенрон и надјачава Гокуа. Гоку намерава да се жртвује да би уништио злог змаја, али Вегета постаје Супер Сајан 4, захваљујући Булмином новом изуму, Blutz Wave Generator. Гоку и Вегета у фузији, користећи Fusion Dance технику, претварају се у моћног Гогету. Међутим, Гогета је пун себе и троши време покушавајући да осрамоти Омега Шенрона. Стога, фузија се завршава и Гоку заједно са Вегетом губи форму Супер Сајан 4. Али на крају, Гоку призива енергију свих живих бића на планети и уништава Омега Шенрона.

Прави Шенрон се појављује и одлучује да испуни Гокуовој дружини последњу жељу. Потом нестаје заједно са Гокуом и Змајевим куглама. Неколико деценија касније, Гокуово прапраунуче, Гоку Јр. учествује на светском турниру против Вегете Јр. Ту је и сада већ стара Пан која, угледавши Гокуа, покуша да сустигне, али он нестаје у гомили. Присећајући се своје прошлости, Гоку узима своју мотку и одлеће на облаку.

Продукција[уреди | уреди извор]

За разлику од претходних сезона, прича "Змајеве кугле ГТ" не прати мангу, али користи њене ликове и надовезује се на крај "Змајеве кугле З". Оригинални мангака, Акира Торијама је дизајнирао ликове и одабрао име за ову сезону. "ГТ" је скраћеница за Grand Tour ("Велика турнеја"). Торијама је изабрао то име јер његови ликови путују кроз универзум. Такође, рекао је да је "Змајева кугла ГТ" споредна прича.[4]

Главни дизајнер ликова, Кацујоши Накацуру, рекао је да се мучио са дизајном Супер Сајан 4 Гокуа, који је био идеја продуцента серије, питајући се да ли је било уопште потребно ићи даље са трансформацијама. Пошто је Супер Сајан 4 део форме мајмуна Ōzaru (大猿, "Great Ape", "Велики мајмун"), направио је да коса изгледа "дивље" и прекрио Гокуово тело црвеним крзном. Урадио је само један дизајн; мада је размишљао да му косу обоји у плаво. Одлучио се на крају за црну зато што даје већи контраст са црвеним крзном.[5]

Музика[уреди | уреди извор]

Музику за "Змајеву куглу ГТ" компоновао је Акихито Токунага. Најавну шпицу, Dan Dan Kokoro Hikareteku извео је бенд Field of View, и коришћена је за све 64 епизоде. Hitori Janai, коју је извео Deen, коришћена је као прва одјавна шпица (26 епизода). Од 27. до 41. епизоде коришћена је песма Don't You See!, бенда Zard. Песма Blue Velvet, певачице Шизуке Кудо, коришћена је од 42. до 51, а Sabitsuita Machine Gun de Ima o Uchinukō бенда Wands је коришћена од 52. до 63. епизоде. У последњој епизоди најавна шпица је уједно била и одјавна.

Синхронизација[уреди | уреди извор]

Funimation је лиценцирао серију и синхронизовао на енглески језик. Ова верзија се пуштала у Сједињеним Америчким Државама и користила је нови музички скор, композитора Марка Менза, као и реп метал песму, Step into the Grand Tour,[6] уметника Маркуса Хала.[7]. Епизоде су се емитовале на каналу Cartoon Network од 7 новембра 2003. до 16 априла 2005. године. Међутим, првих 16 епизода су сумирали у једну и назвали је A Grand Problem ("Велики проблем"). Након што се серија завршила, те "изгубљене епизоде" су пуштене у свом оригиналном формату. Ова синхронизована верзије је пуштена и на каналу Nicktoons у периоду од 16. јануара до 13. децембра 2012. године. Пуштена је још једном, 2. јануара 2015. године на каналу Adult Swim, и то (вероватно) зато што је Dragon Ball Z Kai пуштан на Toonami програмском блоку. [8]

AB Groupe (у сарадњи са Blue Water Studios) је такође синхронизовала ову серију. Ова верзија се пуштала у Европи и Канади на каналима YTV и Toonami UK. Серија је овај пут била подељена на две сезоне, али није мењала музички скор.[9][10] У Британији се пуштала на каналу CNX од 3. марта, до 17. августа 2003. године.

Сродни медији[уреди | уреди извор]

ДВД издања[уреди | уреди извор]

У Јапану, Змајева Кугла ГТ није добила ДВД издање све до 15. јуна 2005, целих осам година након емитовања. Серија је прерађена и на почетку организована у један ДВД сет са по 12 дискова, и продавана по наруџбини под називом "Змајева Кутија". Касније, од 6. августа 2009. до 4. јуна 2010. године, продавана је нормално, са по 6 епизода на једном диску.[11][12]

У Северној Америци, од априла/септембра 2003. године, Funimation продаје серију на касетама и ДВД-јевима у едитованом и нецензурисаном формату,[13] почињући са 17. епизодом (првих шеснаест је комбиновано у једну епизоду). "Изгубљене епизоде" су продаване након 15. диска, између јула 2004. и фебруара 2005. године[14][15] Од октобра 2005, до новембра 2006. године, продавана су два сета: без и са "изгубљеним епизодама".[16][17] Две године касније, продаван је ДВД сет који је, напокон, имао хронолошки поређане епизоде (први сет је изашао 9. децембра 2008, а други 10. фебруара 2009. године).[18][19] Majesco Entertainment је 7. септембра 2004. године продавао серију на Game Boy Advance Video кетриџу, са све A Grand Problem и Pan's Gambit епизодама.[20] ДВД сет са ТВ специјалом је продаван 21. септембра 2010. године.[21] У Енглеској, Manga Entertainment је од 20. јануара 2014. године продавао ДВД сетове које Funimation продавао у Америци 2008 и 2009. године[22]

Књиге и манге[уреди | уреди извор]

Серија је инспирисала две књиге, познате као Dragon Ball GT Perfect Files. Прва је изашла у мају, а друга у децембру 1997. године, под марком Shueisha издавачке куће. Књиге садрже информације о серији, илустрације и податке о томе како је серија прављена. Након што су распродате, нису поново штампане до априла 2006. године (ова верзија се и дан данас продаје).[23][24]

У 2013. години, Shueisha, у свом часопсиу Saikyō Jump, издала је стрип ове серије, користећи панеле из самог анимеа. Стрип је почео са серијализацијом 4. децембра 2013. године (у јануарском издању из 2014. године).[25]

Видео игре[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Списак игара Змајеве кугле

Постоје две видео игре базиране на "Змајевој Кугли ГТ". Прва, Dragon Ball GT: Final Bout , из 1997. године је била за PlayStation конзолу. Исте године када је пуштена на тржиште у Јапану, продавана је и интернационално. Била је прва игрица из "Змајева кугла" франшизе која је продавана у Северној Америци. Игрица Dragon Ball GT: Transformation из 2005. године која је била за Game Boy Advance је продавана само у Северној Америци.

Два "ГТ Паковања" су издата за Dragon Ball Xenoverse, 10. марта,[26] и 14 априла 2015. године.[27] Оба паковања се могу добити и кроз сезонску пропусницу.[28] ГТ Гоку се 9. маја 2019. године појавио и у Dragon Ball FighterZ игрици.[29]

Пријем[уреди | уреди извор]

Просечна гледаност у Јапану је била 14,6% (Канто регија). Максимална гледаност је била 19,7% (епизода 2).[30] Прве видео касете су продате у 31,696 копија, па 21,227 копија када су поново пуштене на тржиште.[тражи се извор]

Рјо Мито, продуцент видео игре Dragon Ball: Raging Blast 2, изјавио је: "ГТ је популарнији у иностранству него у Јапану."[31]

Енглеска синхронизације студија Funimation, имала је подељене, углавном негативне рецензије. Џефри Харис из IGN-а је рекао да је ГТ "грозан," помињући да прича и ликови више нису ни свежи ни забавни. Критиковао је и Вегетин и Трунксов дизајн, рекавши да су "шашави".[32] Критичари из Anime News Network (ANN)-a su takođe dali negativnu recenziju, rekavši da su borbe "kao dečije vežbe" i da stariji fanovi treba da se drže boljih serija. Takođe je kritikovan zaplet serije zbog kopiranja prethodnih sezona.[33] Mada, smatraju da je serija "zabavna ako se ne shvati ozbiljno".[34]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Dragon Ball GT Remastered Uncut Season 1”. Madman Entertainment. Приступљено 20. 1. 2018. 
  2. ^ „Dragon Ball GT Season 1 DVD”. Right Stuf Inc. Архивирано из оригинала 21. 1. 2018. г. Приступљено 20. 1. 2018. 
  3. ^ „Dragon Ball GT”. Funimation. Архивирано из оригинала 20. 7. 2014. г. Приступљено 24. 8. 2016. 
  4. ^ Akira Toriyama message in the Dragon Book included with the Dragon Ball GT Dragon Box DVD set.
  5. ^ DRAGON BALL アニメイラスト集 「黄金の戦士」 (на језику: Japanese). Shueisha. 2010. стр. 78—79. ISBN 978-4-8342-8413-3. 
  6. ^ „30 Ridiculous Mistakes In Dragon Ball GT Only True Fans Noticed”. ScreenRant. 24. 2. 2019. 
  7. ^ Padula, Derek (15. 4. 2015). „Exclusive Interview with Dragon Ball GT Rap Intro Creator”. The Dao of Dragon Ball. 
  8. ^ „U.S. TV's Nicktoons to Run Dragon Ball GT in January”. Anime News Network. 15. 12. 2011. Приступљено 22. 12. 2013. 
  9. ^ „Dragon Ball GT episode guide”. YTV. Архивирано из оригинала 5. 4. 2008. г. Приступљено 5. 6. 2008. 
  10. ^ „Forum Buzz: New Anime on YTV this Fall”. AnimeOnDVD.com. 18. 8. 2004. Архивирано из оригинала 27. 9. 2004. г. Приступљено 5. 6. 2008. 
  11. ^ „DRAGON BALL GT1 [DVD]”. Amazon.com. Приступљено 16. 2. 2014. 
  12. ^ „DRAGON BALL GT #11 [DVD]”. Amazon.com. Приступљено 16. 2. 2014. 
  13. ^ „FUNimation announces DBGT”. Anime News Network. 18. 1. 2003. Приступљено 2. 2. 2014. 
  14. ^ „Dragon Ball GT – The Lost Episodes – Reaction (Vol. 1)”. Amazon.com. Приступљено 16. 2. 2014. 
  15. ^ „Dragon Ball GT – The Lost Episodes – Activation (Vol. 5)”. Amazon.com. Приступљено 16. 2. 2014. 
  16. ^ „Dragon Ball GT Volume 1–5 Box Set”. Amazon.com. Приступљено 2. 2. 2014. 
  17. ^ „Dragon Ball GT: Lost Episodes Box Set”. Amazon.com. Приступљено 2. 2. 2014. 
  18. ^ „Dragon Ball GT: Season One”. Amazon.com. Приступљено 10. 3. 2009. 
  19. ^ „Dragon Ball GT: Season Two”. Amazon.com. Приступљено 23. 7. 2010. 
  20. ^ Dragonball GT Videos, Vol. 1, Приступљено 11. 11. 2016 
  21. ^ Neel, Christopher; Carlile, Jeremy (21. 9. 2010), Dragon Ball GT: The Complete Series, Funimation Prod, Приступљено 19. 9. 2016 
  22. ^ „Manga Entertainment 2013 Q1 Schedule Includes Evangelion 3.33 in March”. Anime News Network. 26. 11. 2013. Приступљено 22. 12. 2013. 
  23. ^ „復刻版ドラゴンボールGTパーフェクトファイル　vol．1 (Dragon Ball GT: Perfect File vol.1)”. Shueisha. Приступљено 22. 12. 2013.  Непознати параметар |isbn_cd= игнорисан (помоћ)
  24. ^ „復刻版ドラゴンボールGTパーフェクトファイル　vol．2 (Dragon Ball GT: Perfect File vol.2)”. Shueisha. Приступљено 22. 12. 2013.  Непознати параметар |isbn_cd= игнорисан (помоћ)
  25. ^ „Dragon Ball GT Gets Anime Comic Series”. Anime News Network. 30. 10. 2013. Приступљено 22. 12. 2013. 
  26. ^ „Dragon Ball Xenoverse GT PACK 1 - Microsoft Store”. Microsoft Store. Приступљено 27. 8. 2016. 
  27. ^ „Dragon Ball Xenoverse GT PACK 2 - Microsoft Store”. Microsoft Store. Приступљено 27. 8. 2016. 
  28. ^ „Dragon Ball Xenoverse - Season Pass - Microsoft Store”. Microsoft Store. Приступљено 27. 8. 2016. 
  29. ^ „Dragon Ball FighterZ Kid Goku DLC Release Date Revealed”. Приступљено 22. 5. 2019. 
  30. ^ „Episode Guide | Dragon Ball GT Episode List”. Kanzenshuu (на језику: енглески). Приступљено 3. 5. 2018. 
  31. ^ „Dragon Ball: Raging Blast 2 Producer On Cross Cultural Dragon Ball Development - Siliconera”. Siliconera (на језику: енглески). 28. 7. 2010. Приступљено 3. 5. 2018. 
  32. ^ Harris, Jeffrey (12. 11. 2007). „Dragon Ball GT – The Lost Episodes DVD Box Set Review”. IGN. Архивирано из оригинала 03. 10. 2008. г. Приступљено 3. 10. 2008. 
  33. ^ Bertschy, Zac (6. 6. 2004). „Dragon Ball GT DVD 8: Salvation”. Anime News Network. Приступљено 4. 10. 2008. 
  34. ^ Divers, Allen (15. 1. 2004). „Dragon Ball GT DVD 7: Annihlation”. Anime News Network. Приступљено 2. 2. 2014. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • DRAGON BALL アニメイラスト集 「黄金の戦士」 (на језику: Japanese). Shueisha. 2010. стр. 78—79. ISBN 978-4-8342-8413-3. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Викицитат има цитате везане за чланак Змајева кугла ГТ.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Змајева_кугла_ГТ&oldid=27438858”