Душан Ђоковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Душан Ђоковић - председник Савета и директор Академије уметности у Београду

Душан Ђоковић (Београд, 1945Београд, 27. мај 2018) био је српски професор и оснивач и председник Академије уметности у Београду и Фондације „Милан Ђоковић“.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1945. године у Београду. Дипломирао је филмску и позоришну организацију на Факултету драмских уметности у Београду. Афирмацију је стекао као уредник и менаџер у програмима Радио Београда. Био је организатор филмске продукције и извршни продуцент многих играних филмова. Као директор филма потписао је 18 играних филмова, од тога четири копродукциона, три са продуцентима из САД и један, копродукција са МОСЕКСПОРТ филмом.

Оснивач је прве приватне Академије уметности у Београду 1995. године која је стасала у репрезентативну установу са студијским програмима глуме, драматургије, филмске и телевизијске режије, камере, монтаже, дизајна звука и музичке продукције, фотографије, сликарства, адвертајзинга и дизајна и продукције у уметности и медијима, са 320 студената и 108 професора и сарадника. Врши функцију председника ове високообразовне установе, а сада је и председник њеног Савета. Поред тога бави се непосредно продукцијом и промоцијом младих аутора који су школовани у овој Академији.

Био је оснивач Фондације Милан Ђоковић 2005. године, коју је установио ради неговања имена и дела свог оца, Милана Ђоковића, књижевника и драмског писца, директора Драме Народног позоришта и управника Југословенског драмског позоришта у Београду. Фондација Милан Ђоковић ради на унапређењу културе, просвете и науке и помагању стваралаштва студената и последипломаца.[1] Мајка му је била Дивна Ђоковић.

Преминуо је 27. маја 2018. године у Београду.[2][3] Комеморација поводом смрти одржана је 2. јуна 2018. у Великој сали Академија 28. Сахрањен је истог дана у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[4]

Награде[уреди | уреди извор]

  • у првом издању Оxфорд`с Боок, Суццессфул Пеопле оф Сербиа , биографској енциклопедији личности у Србији од међународне, националне и регионалне важности, објављена животна и радна биографија Душана Ђоковића, 2016. године.
  • члан Европске филмске академије (Еуропеан Филм Ацадемy е. V.) од јула 2013. године.
  • на предлог Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве доделио је Орден Светог Саве Душану Ђоковићу 11. априла 2013. године, за изванредне резултате и трајни допринос у очувању духовних и културних вредности српског народа, као и за очување националног идентитета, развијању и продубљивању културних и просветних веза Србије са земљама и високошколским установама у окружењу.
  • златног витеза за дугогодишње учешће на међународним филмским фестивалима "Златни витез" у Русији, маја 2013. године
  • повеље Уметничке галерије "Радионица душе" за дугогодишњу успешну сарадњу, децембра 2013. године
  • плакету и диплому "Печат Народног позоришта" у Београду за 2011. годину поводом посебног доприноса животу и раду Народног позоришта.
  • златног беочуга Културно-просветне заједнице Београда, за трајни допринос култури Београда, 2008.
  • почасног одликовања Росзарубежцентра "За допринос у ширењу пријатељства" и развоју свестраних веза са Руском Федерацијом, учвршћивање међународног ауторитета Руске Федерације, пропаганду духовних традиција и достигнућа из области науке, културе и уметности, 2005.
  • Вукове награде Културно-просветне заједнице Србије, за изузетан допринос развоју културе у Републици Србији и свесрпском културном простору, 2004.
  • уписан у Златну књигу Руске државне Академије словенске културе 2001.
  • награде Руског центра за међународну научну и културну сарадњу, за велики допринос унапређењу руско-јутословенских односа и у вези са обележавањем 70. годишњице првог лета човека у космос - Јурија Гагарина, 2001.
  • златне значке Културно-просветне заједнице Србије, за несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе, 2000.
  • повеље слободе Културно-просветне заједнице Београда, 2000.
  • почасног доктората Универзитета "Банатул", Румунија, 1996.

Референце[уреди | уреди извор]