Пређи на садржај

Дудовке

С Википедије, слободне енциклопедије

Дудовке
Временски распон: 80–0 Ма Креда - садашњост
Панамско гумено дрво (Castilla elastica)
Научна класификација е
Царство: Плантае
Кладус: Трацхеопхyтес
Кладус: Ангиоспермае
Кладус: Еудицотидае
Кладус: Росидс
Ред: Росалес
Породица: Морацеае
Gaudich.[1]
Родови

Погледајте текст

Дудовке (Moraceae) — често звани фамилија дудова или фамилија смокви — фамилија су цветница која обухвата 38 родова и преко 1.100 врста.[2] Већина је широко распрострањена у тропским и субтропским регионима, и у мањој мери у пределима умерене климе; међутим, ова пороциа свеукупно има космополитску дистрибуцију. Једина синапоморфија унутар Дудовки је присуство млечника и млечног сапа у свим паренхималним ткивима, док су генерално корисне пољске карактеристике два тучка при чему је понекад један умањен, сложени неупадљиви цветови, и сложени плодови.[3] Фамилија обухвата добро познате биљке као што су смоква, бенгалски фикус, хлебно дрво, дуд, и маклуру. Цветови дудовки су обично композитни (редукована цваст).

Ficus retusa (Moraceae) у Баг-е-Џина (Лахоре)

Историјска таксономија

[уреди | уреди извор]

Ова породице је раније била сврстана у сад непостојећи ред Urticales. Недавне молекуларне студије су довеле до њеног смештања унутар Rosales у клади званој уртикалијски розиди, која исто тако обухвата Ulmaceae, Celtidaceae, Cannabaceae и Urticaceae. Cecropia, који су различити постављани у Moraceae, Urticaceae, и њихову засебну фамилију, Cecropiaceae, сада су уврштени у Urticaceae.[4]

Дводоме биљке (које имају индивидуе са засебним половима) јављају се у примитивном стању у породици Moraceae.[5] Биљна репродуктивна морфологија је независно еволуирала најмање четири пута унутар ове фамилије.

Дистрибуција

[уреди | уреди извор]

Дудовке имају космополитску дистрибуцији, те се могу наћи широм света. Према неким хипотезама њихова космополитска дистрибуција је последица распада Гондване током периода јуре.[6] За већина врста је утврђено да потичу из тропа Старог света са нагласком на Азији и пацифичким острвима [7]

Филогенија

[уреди | уреди извор]

Модерна молекуларна филогенетика сугерише следеће односе:[4][5][8][9]

Urticaceae

‑{Морацеае}‑
Artocarpeae

Batocarpus

Clarisia

Artocarpus

Parartocarpus

Prainea

Moreae

Sorocea

Bagassa

Milicia

Streblus

Morus

Trophis

Maclureae

Maclura

Dorstenieae

Fatoua

Broussonetia

Malaisia

Bleekrodea

Sloetia

Trilepisium

Utsetela

Dorstenia

Brosimum

Trymatococcus

Helianthostylis

Ficeae

Ficus

Castilleae
‑{Антиаропсинеае}‑

Sparattosyce

Antiaropsis

‑{Цастиллинеае}‑

Antiaris

Mesogyne

Naucleopsis

Perebea

Pseudolmedia

Maquira

Helicostylis

Poulsenia

Castilla

Племена и родови

[уреди | уреди извор]

Дудовке се састоје од следећег:[10]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ангиосперм Пхyлогенy Гроуп (2009). „Ан упдате оф тхе Ангиосперм Пхyлогенy Гроуп цлассифицатион фор тхе ордерс анд фамилиес оф флоwеринг плантс: АПГ ИИИ” (ПДФ). Ботаницал Јоурнал оф тхе Линнеан Социетy. 161 (2): 105—121. дои:10.1111/ј.1095-8339.2009.00996.x. Приступљено 6. 7. 2013. 
  2. ^ Цхристенхусз, M. Ј. M.; Бyнг, Ј. W. (2016). „Тхе нумбер оф кноwн плантс специес ин тхе wорлд анд итс аннуал инцреасе”. Пхyтотаxа. 261 (3): 201—217. дои:10.11646/пхyтотаxа.261.3.1. 
  3. ^ Јудд WС, Цампбелл ЦС, Келлогг ЕА, Стевенс ПФ, Доногхуе МЈ (2008). Плант Сyстематицс: А Пхyлогенетиц Аппроацх. Сундерланд, МА: Синауер Ассоциатес, Инц. стр. 1-620. ИСБН 978-0-878-93407-2. 
  4. ^ а б Сyтсма КЈ, Мораwетз Ј, Пирес C, Непокроефф M, Цонти Е, Зјхра M, Халл ЈЦ, Цхасе МW (2002). „Уртицалеан росидс: Цирцумсцриптион, росид анцестрy, анд пхyлогенетицс басед он рбцЛ, трнЛФ, анд ндхФ сеqуенцес” (ПДФ). Америцан Јоурнал оф Ботанy. 89 (89): 1531—1546. ПМИД 21665755. дои:10.3732/ајб.89.9.1531. 
  5. ^ а б Датwyлер СЛ, Wеиблен Г (2004). „Он тхе оригин оф тхе фиг: Пхyлогенетиц релатионсхипс оф Морацеае фром ндхФ сеqуенцес”. Америцан Јоурнал оф Ботанy. 91 (5): 767—777. ПМИД 21653431. дои:10.3732/ајб.91.5.767. Архивирано из оригинала 13. 02. 2021. г. Приступљено 28. 04. 2019. 
  6. ^ „Гондwана”. Енцyцлопедиа Британница. 
  7. ^ Зерега Њ, Цлемент WЛ, Датwyлер СЛ, Wеиблен ГД (2005). „Биогеограпхy анд Дивергенце тимес ин тхе мулберрy фамилy (Морацеае)” (ПДФ). Молецулар Пхyлогенетицс анд Еволутион. 37 (2): 402—416. ЦитеСеерX 10.1.1.418.1442Слободан приступ. ПМИД 16112884. дои:10.1016/ј.yмпев.2005.07.004. [мртва веза]
  8. ^ Цлемент WЛ, Wеиблен ГД (2009). „Морпхологицал еволутион ин тхе мулберрy фамилy (Морацеае)”. Сyстематиц Ботанy. 34 (3): 530—552. дои:10.1600/036364409789271155. 
  9. ^ Зерега Њ, Цлемент WЛ, Датwyлер СЛ, Wеиблен ГД (2005). „Биогеограпхy анд дивергенце тимес ин тхе мулберрy фамилy (Морацеае)”. Молецулар Пхyлогенетицс анд Еволутион. 37 (2): 402—416. ЦитеСеерX 10.1.1.418.1442Слободан приступ. ПМИД 16112884. дои:10.1016/ј.yмпев.2005.07.004. 
  10. ^ „Морацеае - Тхе Мулберрy Фамилy”. Флорида Фруит Геек. 2018.  |фирст1= захтева |ласт1= у Аутхорс лист (помоћ)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]