Дугометражни филм
Дугометражни филм (енгл. feature film) је израз који се користи за филм који је направљен у сврху да представља главну атракцију кино-програма.[1]
Дугометражни филмови су у правилу дужи од кратких филмова, при чему различите државе и различите филмске традиције користе различите параметре — тако се негдје дугометражним филмом сматра филм дужи од 40, а негдје дужи од 80 минута.[2]
Дугометражни филмови, пак, најчешће трају око 90 минута, што теоретски омогућава да просјечни члан публике одгледа филм без потребе да одлази у тоалет, односно омогућава власнику кино-дворане да током једне вечери — уз кратку паузу — прикаже два различита дугометражна филма заредом што представља тзв. double feature.
Дугометражни филм може бити и дужи, па тако постоје примјери дугометражних филмова који трају два, три, а у неким ријетким примјерима, и четири сата. У потоњим случајевима се приказивање прекида на унапријед утврђеним интервалима како би публика могла направити паузу.
Израз дугометражни филм се касније удомаћио и за ТВ филмове сличне дужине.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Charles Musser, The Emergence of Cinema: The American Screen to 1907, p. 197–200.
- ^ Patrick Robertson, Film Facts, New York: Billboard Books, 2001, p. 9. ISBN 978-0-8230-7943-8.
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
