Е-образовање
Познато је више дефиниција алата за е-образовање (енг. цоурсеwаре тоол). Цоурсеwаре алате не треба доживети као замену за класичне књиге и уџбенике, треба их прихватити као нови начин организовања наставе и учења, као иновацију и квалитативну допуну већ традиционалним и уобичајеним начинима, да би се што успешније и ефикасније остварили циљеви као што су:
- висок квалитет образовања
- нижи трошкови школовања
- универзалан приступ образовању
Модерну наставу у XXI веку тешко је замислити само уз уџбеник или искључиво уз предавача. Такоће је готово незамислива и настава на даљину без коришћења цоурсеwаре алата. Они треба да служе јаснијој презентацији градива, другом начину систематизације знања, али и као место за комуникацију.
Ово не значи да ће они у потпуности заменити комуникацију са "људским бићем". Цоурсеwаре алати зависе од предавача. Ако предавач није занимљив у традиционалном облику наставе, највероватније неће, без додатних промена, бити занимљив ни уз цоурсеwаре алате. Предавач користећи цоурсеwаре може значајно поправити квалитет наставе и резултате свога рада са полазницима курсева које води, ако на прави начин користи рад на материјалима, медијима, начину презентације и прилагођава се новом начину рада.
Е-образовање[уреди | уреди извор]
Електонско образовање можемо сматрати сваким образовним (студијским) програмом који користи инфо-комуникационе технологије (ИКТ) у циљу реализације наставе/учења. У последње време под електронским образовањем сматра се широк спектар образовних активности при чему се мање разматра питање инфраструктуре а много више начина комуникације, сарадње, интерактивности, квалитета наставних садржаја, услуга, праксе и сл. [1]
Е-образовање је извођење образовног процеса уз помоћ информационо-комуникационих технологија. Такав образовни процес је настава на даљину у којој наставник и полазници нису физички на истом месту, као на пример предавање на даљину путем система за видеоконференцију које се преноси на удаљене локације или онлине колегијум израђен у алату за образовање на даљину.
Е-образовање се може назвати и обогаћивање наставе у учионици, као нпр. визуелизација неке теме уз помоћ пројектора и рачунара.
Е-образовање, дакле, значи користити електронске апликације у процесу учења (рачунарски тренинг, веб базирана обука, виртуалне учионице, дигитална сарадња).[2]
Особине алата[уреди | уреди извор]
Тренутно постоји неколико различитих дефиниција алата за е-образовање (енгл. Coursevare tool), но још увек не постоји јединствена дефиниција. Неке од дефиниција понудених на Интернету су:
- Изводење образовног процеса уз помоц информационо–комуникационе технологије (извор: часопис Edupoint) [3]
- Едукативни софтвер: рачунарски софтвер дизајниран за едукацију. Израз је добијен спајањем појмова цоурсе (курс) и софтваре (софтвер. У њему можемо креирати (као аутор) и користити (као студент) курсеве и наставне материјале, те пратити рад и напредак студента. (извор: Encarta) [3]
- Други назив за инструкцијски софтвер, алат за е-образовање; може бити у облику CD-РОМа, веб странице, дискете, инструкцијског видео записа или програма за учење. Алати за е-образовање се често користе за образовање људи у коришћењу рачунарских пословних апликација. (извор: NetLingo Classification) [3]
Цоурсеваре алате не треба схватити као замену за класичне књиге и уџбенике, већ искључиво као допуну настави.
Како би се могли материјали створени у један алат за е-образовање пребацити у други, потребно је да та два алата подржавају исти стандард. Тренутно постоје четири организације са с циљем стварања стандарда, нажалост не јединственог већ свака ствара свој стандард.
Организације су следеће:
- AICC (Aviation Industri CBT Comitee)
Aviation Industri CBT (Computer-Based Training) Comitee (AICC) међународно је удружење које се бави стандардизацијом на подручју учења помоћу рачунара. АИЦЦ дефинише смернице за авиоиндустрију у развоју, достави и процени рачунарског учења и сродних технологија, што чине од 1988. године. Будући да АИЦЦ стандарди нису везани уско уз авиоиндустрију, могу се применити и шире на све облике учења помоћу рачунара. То је уједно и једини отворени стандард, а уско сарађује на доради стандарда са другим организацијама за стандардизацију као што су ИМС, АДЛ, и ИЕЕЕ / ЛТСЦ. [4]
- IMS (Instructional Management Sistem)
IMS (Instructional Management Sistem) је светски конзорцијум са великим бројем чланова из образовних институција, организација које се баве поучавањем, понуђачима услуга и владиних организацијама. ИМС је у процесу израде и промоције отворених спецификација за давање подршке за активности везане уз дистрибуирано онлајн учење као што су лоцирање материјала, праћење активности рада студента и размена података о студентима. Све ИМС спецификације базиране су на КСМЛ-у, који је отворени стандард и као такав једноставан за имплементацију. ИМС и АИЦЦ координирају своје акције са ИЕЕЕ-ом и ти ће се стандарди вероватно прихватити као један. [5]
- IEEE / LTSC (Learning Technology Standards Comitee)
Ова IEEE група задужена је за дефинисање стандарда, смерница и препорука на подручју учења помоћу рачунара. Циљ групе је дефинисањем стандарда омогућити комуникацију између програма за израду садржаја, и услуга везаних уз њих. У изради сарађује са ИМС-ом и AICC-ом. [6]
- ADL / SCORM (Advanced Distributed Learning Initiative)
ADL je inicijativa koju su pokrenuli Američko ministarstvo odbrane (US Department of Defense) и White House Office of Technology Polučenjice (OSTP). Циљеви те иницијативе су убрзавање стандардизације у тој индустрији како би се створили ефикаснији системи за војне потребе. Резултат те иницијативе је СЦОРМ (Схареабле Цоурсеваре Референце Модел), који укључује низ примера како имплементирати дану спецификацију. СЦОРМ је базиран на напорима АИЦЦ-а, ИМС-а и ИЕЕЕ-а ради стварања једног стандарда.[7]
Разлози за кориштење алате за е-учење[уреди | уреди извор]
Било где, било када, било ко Факултети могу лако и једноставно дистрибуирати податке потребне за учење, али и друге важне податке. Радници и затим могу приступати тим материјалима са места и у времену које њима највише одговара, на пример: од куће, с факултета.
Брже привикавање студената и мања брига ако погреше Код оваквих решења студенти се не боје да ће погрешити већ слободно истражују и испробавају сва решења која им се чине добрима. За разлику од класичног учења са инструктором, где често постоји страх од грешке.
Конзистентност података Код оваквог решења сви студенти увек виде једнак материјал без обзира на то када га виде. На тај се начин избегава опасност да је део студената видео део градива, а други део студената није. Сигурно је да су сви студенти видети исти материјал на једнак начин.
Могућност мерења ефикасности Већина решења има могућност праћења студената. На овај начин се може тачно и једноставно видети колико је времена утрошено на учење, а даљњим се посматрањем може видети колико се повећала продуктивност.
Смањење трошкова учења Према организацији Brandon-Hall.com, која мери успешност студената који користе рачунар за учење, овакав начин учења остварио је 40-60% уштеде код великих фирми. Према истраживању, само је ИБМ остварио уштеду од готово 200 мил америчких долара у једној години коришћењем учења помоћу рачунара.
Смањење време учења Оваква решења нуде већу могућност праћења градива тако што сваки студент може пратити градиво оним темпом који му најбоље одговара. Овде нема оптерећења које постоји код класичног учења са инструктором у групи где се појединац мора прилагођавати групи.
Веће памћење садржаја Према истраживању Ресеарцх Институте оф Америца утврђено је да 33 минута након завршетка курса са инструктором у једној целини студенти памте око 58% материјала који је био обрађен на курсу. До следећег дана памте око 33%, а три недеље након курса памти се око 15% стеченог знања. Учење у мањим цјелинама доприноси дужем памћењу материјала. Док код инструктора студенти памте око 58% материјала, овде се памти од 25-60% материјала на дуже раздобље. Већа количина запамћеног материјала знатно доприноси и исплативости оваква начина учења.
Значајна уштеда због укидања трошкова путовања Према часопису Training Magazine[8] , корпорације остварују уштеду од 50 до 70% заменом учења са инструктором учењем помоћу рачунара. Такав начин учења такође значи да се курсеви могу делити у мање целине и као такве могу трајати неколико дана или чак недеља, чиме се радник не губи на цео дан или два колико тренутно трају типични курсеви са инструктором.
Доступност алате за е–учење[уреди | уреди извор]
Алати за е - учење су намењени свима онима који то желе или имају потребу да их користе. Пошто се ти алати користе за одржавање наставе путем елекронских уредаја, важно је споменути да одржавање е-наставе није исто што и одржавање класицне наставе у учионицама. Исто тако предавачи квалификовани за одржавање наставе у учионицама не морају нужно бити квалификовани и за одржавање е-наставе.
Преглед расположивих цоурсеwаре алата [9][уреди | уреди извор]
Неки најпознати цоурсеwаре алати[уреди | уреди извор]
Порастом популарности отвореног кода и решења бесплатног софтвера и на тржишту алата за електронско образовање појавило се неколико бесплатних решења. У овом тренутку два најбоља представника бесплатних цоурсеваре алата су Moodle и Claroline. [9] Оба алатке су не само бесплатне већ подржавају и филозофију отвореног кода, тако да уз њих добијате и изворни код.
Предност таквог алата и ОпенСоурце филозофије највише ће уочити особе које желе и саме да прилагоде алат својим потребама. Овде се убраја и Bazaar.
Велики комерцијални алати у правилу оправдавају своју комерцијалност. Неки од најпознатијих су: WebCT, BlackBoard и IntraLearn, а нешто мање познати су ФирстЦласс, Lotus Learning Space, Lotus Sametime, eCollege и eLearner. Уз добру корисничку подршку комерцијални алати нуде и могућности које бесплатни за сада још увек нису у могућности да понуде: приватни простор и подешавања, бољу асинхрону и синхрону комуникацију, интерни е - маил, коришћење календара, одабир изгледа интерфејса, више могућности у провери знања, подршку за аудио и видео, више информација о учешћу студената, подршка за размену садржаја.
WebCT (Web Course Tools)[уреди | уреди извор]
- {{WебЦТ}} је програмски алат који се користи за одржавање наставе на даљину (уколико су наставник и студенти просторно удаљени) или као допуна класичним курсевима и класичном начину образовања. При томе се користе мултимедијалне могућности које WebCT и интернет технологије омогућавају.
- WebCT је развијен на Универзитету Британске Колумбије 1995. године. Развили су га запослени рачунарског одељења тог универзитета предвођени Мари Голдбергом. У свом почетку WebCT је развијен за потребе универзитета, како би се предавачима олакшало постављање материјала на Интернету. Овакав систем развијен је након што се приметило да ауторима треба више времена за постављање материјала, него што им треба за само предавање или рад са студентима.
Како би WebCT био што бољи Мари Голдберг је позвао друге предаваче да испробају његово решење које се налазило на универзитетском серверу. Такав приступ и развој је трајао две године. Године 1997, заједно са предавачем Сасано Саларијем, Мурраy отвара компанију WебЦТ. Године 1999. се удружују са компанијом Universal Learning Technology. Мари временом постаје председник компаније WebCT Канада. У јануару 2000. компанија покреће веб седиште на адреси WebCT.com који представља подршку за коришћење WebCT. Данас је WebCT interfejs raspoloživ na brojnim jezicima, koristi se u brojnim institucijama u preko 80 zemalja.
Program omogućuje nastavniku promene na kursu u bilo koje vreme. Promene napravljene na kursu mogu i ne moraju biti odmah vidljive svim studentima. Pristup WebCT kursevima je autorizovan. Svaki polaznik ili nastavnik imaju sopstveno korisnicko ime i lozinku za pristup WebCT-у:
- обогаћивање класицног курса мултимедијалним елементима (звук, слика, Интернет, линкови, додатне информације...)
- оцењивање знања полазника тестовима и задацима он-лине (Могуће је приступање испиту у различита времена)
- самопроцена знања за студенте
- креирање индекса и речника важнијих појмова који се појављују у лекцијама
- интегрисање постојећих интернет ресурса у курс
- комуникацију полазника курса међусобно је наставником кроз форуме (дискусије) или ћаскање (chat).
Више информација о WebCT можете добити на службеној страници WebCT-а.
Moodle[уреди | уреди извор]
- Moodle је софтверско решење за производњу и одржавање он-лине колегијума путем Интернета. Пројекат је у стању континуираног развоја. Moodle је расположив као софтвер отвореног кода (под ГНУ Публиц Лиценцом). У основи то знаци да је Moodle заштицен ауторским правом, али имате неке додатне слободе. Дозвољено вам је да копирате, користите и мењате Moodle под условом да пристанете на то да ћете омогућити другима приступ отвореном коду; нећете мењати или уклонити оригиналну лиценцу или обавештење о ауторском праву и да ћете применити исту лиценцу на било које решење (производ рада).
- Moodle ће радити на било којем рачунару који може покренути ПХП и које подржава неку од познатијих база података. Реч Moodle је акроним од Модуларно Објектно - оријентисано Динамичко Образовно Окружење ( енг. Модулар Објецт - Ориентед Динамиц Леарнинг Енвиронмент) што би могло значити нешто онима од вас који се баве програмирањем или теоријом образовања. То је такође и глагол који описује процес полаганог проласка кроз неку материју, трудећи се да радите само кад баш то желите (или морате), уживајући у раду који вас води ка дубљој спознаји и креативности. Тај глагол најбоље описује начин настанка и развоја самог Moodle система, као и начин на који студенти и предавачи могу приступити образовном процесу при учењу на даљину. Особа која користи Moodle јесте Моодлер.
IntraLearn Software[уреди | уреди извор]
- IntraLearn Software Corporation (ISC), Learning Management Sistem (LMS) производи олакшавају и чине приступачним за креирање, испоруку и мерење интерактивног учење. IntraLearn Softvare је водећи провајдер "кључ у руке" апликација еЛеарнинг софтвера заснованог на Мајкрософт технологијама као што су .NET и SharePoint. Више од 2.000 корпорација, академских институција и удружења користе ISC производе да обезбеде учење милионима ученика широм света. ISC напредни софтвер омогућава Ентерприсе Цласс решења у различитим вертикалним тржиштима .
LearningServer за .NET / SharePoint:
- Веома скалабилан и прилагодљив систем за управљање учењем
- сада доступан у ОЕМ верзији
- Приступачан систем за управљање учењем
IntraLearn LSP:
- eLearning софтвер за пружаоце услуга учења
IBM Workplace Collaborative Services[уреди | уреди извор]
IBM Workplace Collaborative Services је професионалан пословно оријентисан ЛМС. Конзисентан је са свим актуелним нормама за размену података, а испоручује се с напредним програмом интуитивног интерфејса за унос и уређивање садржаја курсева. Курсеве је могуће уређивати и у другим програмима који су конзистентни нормама. Сам садржај није могуће директно уређивати путем wеб интерфејса.
Проширена верзија овог програма коју је развила шведска компанија Lecando ([ИБМ | ИБМ] Бусинесс партнер) уз напредне могућности интеграције с осталим деловима пословног окружења ова верзија омогућава уређивање садржаја директно путем wеб интерфејса. Цена производа с укљученим проширењем је око 10% виша од цене ЛМС-а.
Ово је један од ретких ЛМС-ова који имају уграђену подршку за блендед леарнинг односно комбинацију учења употребом алата за е-образовање и учења у учионици. Приликом организације курсева могуће је унапред уметнути информације када ће се настава одвијати у учионици при чему се пружа и пуна подршка за организацију рада с учионицама (нпр. резервација учионица) као и потребном наставном материјалу (нпр. пројектор, лап-топ, ...).
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Мингл - http://www.mingl.org/eobrazovanje/index.php/2007/10/29/sta-je-elektronsko-ucenje-obrazovanje.html Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јул 2010) Датум приступа: 11.05.2011.
- ^ Дигитална агенда - https://archive.today/20120728154451/www.digitalnaagenda.gov.rs/aktivnosti/eobrazovanje Датум приступа: 11.05.2011.
- ^ а б в Семинарски рад: Алати за е-учење - Павић Горан, Перван Динко http://www.mathos.hr/~dpervan/Uredsko_poslovanje_-_Alati_za_e-ucenje.pdf Архивирано на сајту Wayback Machine (6. фебруар 2011) Датум приступа: 11.05.2011.
- ^ Авиатион Индустри ЦБТ (Цомпутер-Басед Траининг) Цомитее http://www.aicc.org/joomla/dev/ Архивирано на сајту Wayback Machine (20. мај 2012) - Датум приступа: 11.05.2011.
- ^ ИМС (Инструцтионал Манагемент Систем) http://www.imsglobal.org/. Датум приступа: 11.05.2011.
- ^ ИЕЕЕ / ЛТСЦ (Леарнинг Тецхнологy Стандардс Цомитее) http://www.ieeeltsc.org:8080/Plone Архивирано на сајту Wayback Machine (13. мај 2012). Датум приступа: 11.05.2011.
- ^ АДЛ / СЦОРМ (Адванцед Дистрибутед Леарнинг Инитиативе) http://www.adlnet.gov/Pages/Default.aspx Архивирано на сајту Wayback Machine (21. јул 2011). Датум приступа: 11.05.2011.
- ^ Траининг Магазине - http://www.trainingmag.com/
- ^ а б Царнет.хр http://www.carnet.hr/referalni/obrazovni/oca/linkovi.html Архивирано на сајту Wayback Machine (27. април 2012) Датум приступа: 11.05.2011.
Литература[уреди | уреди извор]
- Вирвоу, M., Катсионис, Г., & Манос, К. (2005). "Цомбининг Софтwаре Гамес wитх Едуцатион: Евалуатион оф итс Едуцатионал Еффецтивенесс." Едуцатионал Тецхнологy & Социетy, 8 (2), 54-65.
- Сеелс, Б. (1989). Тхе инструцтионал десигн мовемент ин едуцатионал тецхнологy. Едуцатионал Тецхнологy, Маy, 11-15. https://web.archive.org/web/20080515073002/http://www.coe.uh.edu/courses/cuin6373/idhistory/1960.html
- Ниемиец, Р.П. & Wалберг, Х.Т. (1989). Фром теацхинг мацхинес то мицроцомпутерс: Соме милестонес ин тхе хисторy оф цомпутер-басед инструцтион. Јоурнал оф Ресеарцх он Цомпутинг ин Едуцатион, 21(3), 263-276.
- Аннетта, L., Миногуе, Ј., Холмес, С., & Цхенг, M. (2009). Инвестигатион тхе импацт оф видео гамес он хигх сцхоол студентс’ енгагемент анд леарнинг генетицс. Цомпутерс анд Едуцатион, 53, 74-85.
- Баинбридге, W. (2007). Тхе сциентифиц ресеарцх потентиал оф виртуал wорлдс. Сциенце, 317, 27, 471-476.
- Бараб, С., Сцотт, Б., Сиyаххан, С., Голдстоне, Р., Инграм-Гобле, А., Зуикер, С., & Wаррен, С. (2009).Трансформатионал плаy ас а цуррицулар сцаффолд: Усинг видеогамес то суппорт сциенце едуцатион. Јоурнал оф Сциенце Едуцатион Тецхнологy,18, 305-320.
- Боургоњон, Ј., Валцке, M., Соетаерт, Р., & Сцхелленс, Т., (2010). Студент’с перцептионс абоут тхе усе оф видео гамес ин тхе цлассроом. Цомпутерс анд Едуцатион, 54, 1145-1156.
- Липситз, Лаwренце, (Едитор); Реиснер, Труди, Тхе Цомпутер анд Едуцатион, Енглеwоод Цлиффс, Њ : Едуцатионал Тецхнологy Публицатионс, Јануарy 1973. Артицлес селецтед фром Едуцатионал Тецхнологy магазине.
- Престон, Роб (16. 5. 2011). „Доwн То Бусинесс: Хигхер Едуцатион Ис Рипе Фор Тецхнологy Дисруптион”. ИнформатионWеек. УМБ: 60. Архивирано из оригинала 21. 05. 2011. г. Приступљено 31. 5. 2011.
- Wолфе, C., & Wолфе, C. Р. (2001). Леарнинг анд теацхинг он тхе wорлд wиде wеб. Сан Диего, Цалиф. ; Лондон: Ацадемиц.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Хрватска академска и истраживачка мрежа
- Примена медија у образовању у Основној школи
- еСрбија. нет
- Мингл - портал за средњошколце
- Портал за образовање Републике Српске
- Академска мрежа Србије
- Европска фондација за квалитет електронског учења
- Електронско учење у музејима
- Примери решења у области еЛеарнинг (на руском)