Ебротидин

С Википедије, слободне енциклопедије
Ебротидин
IUPAC име
N-(4-бромофенил)сулфонил-N'-[2-[[2-(диаминометилиденеамино)-1,3-тиазол-4-ил]метилсулфанил]етил]метанимидамид
Клинички подаци
Начин применеОрално
Идентификатори
CAS број100981-43-9 ДаY
ATC кодnone
PubChemCID 65869
ChemSpider59279
UNIITMZ3IBW2OW ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC14H17BrN6O2S3
Моларна маса477,42 g/mol
  • Brc1ccc(cc1)S(=O)(=O)N/C=N/CCSCc2nc(/N=C(/N)N)sc2
  • InChI=1S/C14H17BrN6O2S3/c15-10-1-3-12(4-2-10)26(22,23)19-9-18-5-6-24-7-11-8-25-14(20-11)21-13(16)17/h1-4,8-9H,5-7H2,(H,18,19)(H4,16,17,20,21) ДаY
  • Key:ZQHFZHPUZXNPMF-UHFFFAOYSA-N ДаY

Ебротидин је антагонист Х2 рецептора са гастропротективном активношћу против оштећења слузокоже желуца узрокованих етанолом, аспирином или стресом.[1] Антисекреторна својства ебротидина су слична са ранитидином, и приближно десет пута већа од циметидина. Ебротидин има анти-Helicobacter pylori дејство путем инихибиције ензима уреазе и протеолитичких и муколитичких активности бактерије. Његово дејство је синергистичко са бројним антибактеријским агенсима. Ебротидин блокира инхибиторне ефекте H. pylori липополисахарида.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Пател СС, Wилде MI (1996). „Ебротидине”. Другс. 51 (6): 974—980. ПМИД 8736619. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]