Електронско банкарство

С Википедије, слободне енциклопедије

Електронско банкарство дефинише скуп разноврсних начина извођења финансијских трансакција употребом информационе и телекомуникационе технологије.

Електронско банкарство је брз, ефикасан и поуздан систем који омогућава да се путем Интернета приступи банци независно од времена рада банке 24 часа дневно, седам дана у недељи. На овај начин могу се обављати финансијске трансакције, имати увид у стање и дневне промене на рачуну, преузимати извод од претходног дана, имати увид у архивске изводе, вршити импорт и еxпорт извода у XМЛ, XЛС и ТXТ формату. Да би клијент обављао платни промет електронским путем треба да поседује рачунар одговарајућих техничких карактеристика и има могућност излаза на Интернет.

Облици појављивања електронског банкарства[уреди | уреди извор]

Банке су кренуле најпре само са информацијама, затим на двосмерну комуникацију, а у трећем кораку и на трансакције.

  • Информативно представљање је једносмерна комуникација где се банке преко Интернета само представљају својим – постојећим или новим, потенцијалним корисницима. Углавном има рекламни карактер.
  • Двосмерна комуникација корисника и банке – путем е-маила или интерактивним приступом неком сервису. Ово су такође подаци маркетиншког карактера, али постоји могућност, уз корисникову идентификацију и аутентификацију, да му банка стави на располагање и додатне информације, сервисе.
  • Банкарске трансакције на Интернету су највиши ниво комуникације банке и комитента.

Када се говори о интернет банкарство подразумевају се два облика рада. Такозвани он-лине банкарски сервис захтева инсталацију софтвера на »клијенту«, односно на ПЦ-ју корисника, па се назива и »софтверски базиран«. Без тог софтвера корисник не може да ради. Самим тим он је ограничен на рад само са једног ПЦ-а. Софтвери за ту намену су Qуицкен, Мицрософт Монеy и други. Интернет базирано банкарство – подразумева приступ банкарском сервису са било ког компјутера који се конектује на Интернет, од куће, са посла или са путовања.

Послови банака на Интернету[уреди | уреди извор]

  1. Приступ и преглед стања на рачунима корисника
  2. Евиденција свих трансакција
  3. Плаћања
  4. Трансфер новца са рачуна на рачун
  5. Измена информација
  6. Наручивање чекова
  7. Контакти.
  8. Плаћање предефинисаних рачуна (ПТТ, ЕДБ, Инфо стан..)

Банкарске трансакције путем Интернета[уреди | уреди извор]

Банкарске трансакције путем Интернета су један вид електронског плаћања. У електронско плаћање се могу сврстати сви процеси плаћања који не укључују физички новац - новчанице, кованице. Први овакве трансакције су вршене у хибридном моду, делом путем телефонских мрежа и делом путем Интернета. Данас је електронско плаћање део наше свакодневнице, као што су коришћење АТМ апарата, кредитнинх или дебитних картица. Елктронски системи који успешно повезују појединце или организације, врше размену информација и преносе новчану вредност са једне стране на другу могу значајно на убрзају процес плаћања, повећају исплативост, побољшају праћење и транспарентност трансакција.

За банке које нуде опције плаћања елктронским путем, највећи изазов јесте спречити потенцијалне крадје и упаде, осигурати безбедне трансакције и спречити ширење поверљивих података. Са даљим развојем технологије и инфромисањем људи очекује се да ће ова врста плаћања преовладати, иако треутно проблем са сигурносчу, као и неповерљивост шире јавности, посебно страије популације, тај процес успоравају. Као и остале услуге које пружа електронско банкарство, тако и плаћања електронским путем, пружају могућност вршења трансакција 24 сата дневно. Доступност услуга у било ком тренутку је значајна предност коју корисник очекује преласком на електронско банкарство.

Средства плаћања

  • Електронски или дигитални новац - Електронски новац може се ефикасно користити за електронску трговину само ако постоји инфраструктура високог техничког нивоа. Трансакције путем електронском новца се врше преко електронског конвентора. Велика брзина преноса података је основни предуслов за истовремени пренос информација о производима потенцијалним клијентима. Приступ мора бити једноставан и економичан. Домаћинства морају бити опремљена персоналним рачунарима са одговарајућим софтвером који банка инсталира ради сигурности трансакција.
  • Електронски чекови - Електронски документ, дигитално потписан, аналогно потписаном папирном документу, којим се налаже банци потписника да исплати износ новца са потписниковог рачуна у одређеном року. Дигитална верзија стандардних чекова. Неке предности електронских чекова су:
    • не захтевају да корисник обелодањује информације о свом рачуну другим појединцима, приликом учествовања на онлине аукцијама
    • не захтевају да купци непрестано шаљу врло поверељиве финансијске информације путем Wеб-а
    • јефтинији су за продавце од кредитних картица
    • трансакције дигиталним чековима су много брже од трансакција базираних на традиционалном, папирном чеку.
  • Картице - Убрзавају комплетан процес куповине контроле наших средстава на рачуну и омогућују смањење папирологије која је раније била случај при куповини. У зависности од типа картице постоје различита правила коришћења, као и погодности које оне нуде.
    1. Дебитне картице - према подацима из 2017. године, 74.19% популације старије од 15 година у Европи користи дебитне картице, сто их чини најуцесталијим средством за вршење електронских трансакција.
    2. Кредитне картице - иако су мање корисћене у Европи, у свету су најкоришћеније средство за електронско плаћање.

Поред ова два типа картица постоје и многе друге које омогућавају електронско плаћање, неко од тих су: Картица лојалности (Лоyалитy Цард), Сторед Валуе картица, Смарт картица.

  • Електронски новчаник - електорнска услуга која обједињује све податке и услуге везане за електронско плаћање. У дигиталном новцанику могу бити електронски чекови, новац, картице, али и лична документа. Постоје дигиталне верзије новчаника са специјалном наменом коришчења криптовалута.
  • Криптовалуте - такодје су средство за електонско плаћање али јос увек није опште прихваћено у сврху банкарских трансакција

Литература[уреди | уреди извор]

  • Boni, K.; Tsekeris, C. (2007): “Electronic Banking”, in Ritzer, G. (ed.), Blackwell Encyclopedia of Sociology, Blackwell Reference Online.
  • Gandy, T. (1995): “Banking in e-space”, The banker, 145 (838), pp. 74–76.
  • S Fatonah (2018) A Review of E-Payment System in E-Commerce. Journal of Physics: Conference Series. 1140 012033.
  • Tan, M.; Teo, T. S. (2000): “Factors influencing the adoption of Internet banking”, Journal of the Association for Information Systems, 1 (5), pp. 1–42.