Ембриологија кичмењака

С Википедије, слободне енциклопедије

Ембриологија кичмењака је део ембриологије који се бави проучавањем развића организама, који припадају подтипу кичмењака, од оплођеног јајета до адулта.

Историјат[уреди | уреди извор]

Да Винчијева истраживања ембриона

Прва научна открића у ембриологији везана су за развој микроскопије и хистологије и датирају из 17. века , међу њима су:

Еволуционистичке теорије 19. века доприносе развоју ембриологије. 1827. Карл Ернст вон Баер описује јаје сисара и клицине листиће, а Ернст Хекел формулише основни биогенетски закон по коме је онтогенеза рекапитулација филогенезе. Ово значи да индивидуално развиће укратко представља етапе еволутивне историје групе којој организам припада. Савремена сазнања молекуларне биологије и генетике су показала да биогенетски закон не представља искључиво правило ембрионалног развића, али је свакако велики његов значај у развоју ембриологије као науке. [1]

Ембриогенеза[уреди | уреди извор]

Бластула.

Представља прву фазу индивидуалног развића која траје од оплођења јајне ћелије па до напуштања јајних опни, односно порођаја. У овом периоду настају бројни сложени морфолошки, биохемијски и функционални процеси који доводе до диференцијације нових ћелија, образовања клициних листова, затим до образовања појединих ткива, органа и органских система. Сталном деобом и диференцијацијом ћелија расте маса и уобличава се ембрион. Почевши од једне ћелије-зигота раст и развиће мултицелуларног организма обухвата неколико етапа:

Према Пантићу 1995, фазу ембриогенезе чине три узастопне фазе.

Фаза раног ембрионалног развића (преембрионални период)[уреди | уреди извор]

Представља најранију фазу ембрионалног развића која траје од оплођења до краја друге недеље. У овој фази органи још нису издиференцирани, а снабдевање заметка хранљивим материјама врши се дифузијом и осмозом. Овај период се завршава почетком образовања кардиоваскуларног система, и обухвата следеће процесе:

Фаза ембрионалног развића[уреди | уреди извор]

У овој фази плод се назива ембрион. Овај период развића отпочиње функционисањем кардиоваскуларног сестема, а карактерише се брзом деобом ћелија-растом. Тада се развијају сви системи органа и отпочиње њихова делимична функција, те усклађивање међусобних односа појединих делова тела. Предео главе ембриона се истиче несразмерним растом, касније раст главе постаје спорији и успоставља се сразмерни однос са осталим деловима тела. овај период развића има различиту дужину трајања за различите јединке.

Фаза феталног развића[уреди | уреди извор]

Ова фаза почиње у периоду када се по изгледу и функционалним својствима може одредити којој врсти јединка припада.У овом периоду плод се назива фетус. Ова фаза се карактерише врло брзим растом , већина делова тела добија свој коначни облик и положај. Сматра се да код овце фетални перод почиње 34, краве 45 дана, а код човека почетком трећег месеца. У феталном периоду раст је врло брз. За кратко време дужина и тежина тела постају вишеструки. Уобличавају се предели главе, трупа и репа. Појављује се перје код птица, длаке код сисара.[2] Сви процеси који се одвијају у овој фази доводе до стварања коначног облика фетуса.Утврђено је да исхрана у другој половини гравидитета утиче на величину, тежину и морталитет фетуса. Осим исхране на величину фетуса утичу још и способност ћелија за размножавање, наследне особине и спољашњи фактори.

Постнатални период[уреди | уреди извор]

Ембриолошко развиће различитих врста

Представља другу фазу индивидуалног развића и обухвата раст, полно сазревање, старење и смрт јединке. Постембрионални период може бити карактерисан са две врсте развића.

Директно развиће[уреди | уреди извор]

Односи се на врсту трансформације тела јединке, која је веома слична адулту. Пример директног постембрионалног развића је човек. Овакво развиће имају и животиње и неки рептили. После рођења ембрион је веома сличан адултном организму. Међутим разликује се по величини и мањку вештина.[3]

Индиректно развиће/Метаморфоза[уреди | уреди извор]

У овом случају тело новорођене јединке, је веома другачије него код адулта. Нпр. ларва која се излежи из јајета мора проћи кроз метаморфозу како би дошла у стадијум адулта. Раст се наставља и долази до даље органогенезе и хистогенезе. Функције организма у развићу постају сложеније и успостављају се коначне пропорције и карактеристике тела.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Зоологија",Београд 2003, Весна Полексић, Јелена Богојевић, Зоран Марковић, Зорка Дулић Стојановић, стр. 347
  2. ^ "Зоологија",Београд 2003, Весна Полексић, Јелена Богојевић, Зоран Марковић, Зорка Дулић Стојановић, стр. 348
  3. ^ http://tipings.com/en/pages/48582 Типингс/Типес оф ливинг органисм/21/05/2017

Литература[уреди | уреди извор]

  • "Зоологија",Београд 2003, Весна Полексић,Јелена Богојевић, Зоран Марковић, Зорка Дулић Стојановић

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Цомпаративе ембрyологy

Wхат ис Ембрyогенесис