Енол

С Википедије, слободне енциклопедије
Енол
Енолати
Ендиол
Редуктони

Еноли (алкеноли) су алкени са хидроксилном групом на једном од угљеникових атома двоструке везе. Алкени са хидроксилним групама на обе стране двоструке везе се називају ендиоли. Депротонисани ањони енола су енолати. Редуктон је једињење које има ендиолну структуру са суседном карбонилном групом.

C=C двострука веза са суседним алкохолом даје енолима и ендиолима њихове хемијске карактеристике. Они испољавају кето-енолни таутомеризам. У кето-енолном таутомеризму, еноли се интер-конвертују са кетонима или алдехидима.

Речи енол и алкенол су формиране од речи "алкен" (или само -ен, суфикс једињења са C=C двоструком везом) и "алкохол" (која представља енолску хидроксилну групу).

Таутомеризам[уреди | уреди извор]

Кето-енолни таутомери
Лево је кето форма

Еноли се интер-конвертују са карбонилним једињењима која имају α-водоник, као што су кетони и алдехиди. Једињење је депротонисано на једној страни и протонисано на другој страни, док се једнострука и двострука веза замењују. То се зове кето-енолни таутомеризам.

Енолни облик је обично нестабилан, не опстаје дуго, него прелази у кето облик (кетон). То је догађа зато што је кисеоник електронегативнији него угљеник и зато формира јачу везу.

Таутомеризам код мулти-карбонилних једињења[уреди | уреди извор]

Водонична веза између карбонила
Пропандиал, 1,3-дикарбонил

Код 1,3-дикарбонил и 1,3,5-трикарбонил једињења (моно-)енолни облик је предоминантан. То је проузроковано интра-молекуларном водоничним везивањем и могућношћу лаког интерног протонског трансфера.[1]

Из тог разлога у еквилибријуму преко 99% пропандиал (OHCCH2CHO) молекула постоји као моно-енол. Проценат је нижи код 1,3-алдехид кетона и дикетона (ацетилацетон, на пример, је 80% у енолној форми).

Енолати[уреди | уреди извор]

Кад дође до кето-енолног таутомеризма кето или енол су депротонисани и ањон (енолат) се формира као интермедијар. Код енолата ањонски набој је делокализован преко кисеоника и угљеника[2]. То је феномен познат као резонанца. Енолати су у одређеној мери стабилизовани резонанцом. Енолати могу да постоје у квантитативним количинама у стриктном одсуству Бренстедових киселинских услова, пошто су они генерално веома базни.

Кето-енолни-таутомеризам

Интер-конверзација између кето форме и енолата;
депротонација α-C-атома.
Енолатни ањон, испољава резонанцу.
Лево је карбањон.
Интер-конверзија између енолата и енола;
протонација енолата.
Кретање електронских парова код депротонације аскорбинске киселине (витамин C), конвертовање ендиола (лево) у енолат (десно)

Селективна депротонација код формирања енолата[уреди | уреди извор]

Код кетона (типа карбонила) са киселим α-водоником на било којој страни карбонилног угљеника, селективност депротонације се може постићи стварањем енолата из кетона. На ниским температурама (-78 °C, нпр. у купатилу са сувим ледом), у апротичним солвентима, и са гломазним не-уравнотежавајућим базама (нпр. ЛДА) "кинетички" протон се може одстранити. "Кинетички" протон онај који је стерички најприступачнији. Под термодинамичким условима (више температуре, слаба база, и протички растварач) еквилибријум је успостављен између кетона и два могућа енолата. Повлашћени енолат се назива "термодинамички" енолат и он је повлашћен зато што он има нижи енергетски ниво него други могући енолат. На тај начин, бирајући оптималне услове за стварање енолата, могуће је повећати принос жељеног продукта док се минимизује формација нежељеног продукта.

Ендиоли[уреди | уреди извор]

Ендиоли су алкени са хидроксилном групом са обе стране C=C двоструке везе. Ендиоли су реакциони интермедијари Лобрy-де Бруyн-ван Екенстеин трансформације.

Кетол-ендиол таутомеризам. У средини је ендиол. Лево и десно су два ацилоин изомера.

Редуктони[уреди | уреди извор]

Ендиоли са карбонилном групом суседном ендиолној групи се називају редуктони. Ендиолна структура је стабилизована резонанцом, која резултује из таутомеризма са суседним карбонилом. Ин тог разлога, хемијски еквилибријум производи углавном ендиолну форму уместо кето форме. Редуктони су јако редукујући агенти, ефикасни антиоксиданти, и прилично јаке киселине.[3]
Примери редуктона су тартроналдехид, редуктонска киселина и аскорбинска киселина.

Примери редуктона
Тартроналдехид  Редуктонска киселина  Аскорбинска киселина
(Витамин C)

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  1. ^ W. Цаминати, Ј.-У. Грабоw (2006). „Тхе Ц2в Струцтуре оф Енолиц Ацетyлацетоне”. Јоурнал оф тхе Америцан Цхемицал Социетy. 128 (3): 854—857. дои:10.1021/ја055333г. 
  2. ^ ИУПАЦ Голд Боок енолатес
  3. ^ ИУПАЦ Голд Боок редуцтонес

Спољашње везе[уреди | уреди извор]