Ерл Греј чај

С Википедије, слободне енциклопедије
Листови Ерл Греј чаја

Ерл Греј чај (енгл. Earl Gray tea) је мешавина чаја којој је за укус додато уље бергамота. Мирисно уље коре бергамота је додато црном чају како би Ерл Греј добио свој уникатан укус.[1]

Традиционално, Ерл Греј је био прављен од црног чаја као сто је Кинески кимун и самим тим било је предвиђено да се пије без млека, али су компаније чајева у међувремену кренуле да послужују Ерл Греј са јачим чајем као основом, као нпр. Цејлонски чај, уз које више одговара да се пије млеко.

Постоје и другачије варијације, као што су зелени чај и улонг чај.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Шоља Ерл Греј чаја

Претпоставља се да је мешавина Ерл Греј чаја, или „Ерл Греј мешавина”, добила име по Чарлсу Греју (Цхарлес Греy), другом Ерл Греју (Еарл Греy), британском премијеру 1830. и аутору „Реформског закона из 1832”. Он је наводно добио чај ароматизиран са уљем бергамота као пословни поклон[3]. Чај звани "Греy'с Теа" постојао је још 1850-их, али се за Еарл Греy чај први пут званично чуло у рекламама Цхарлтон & Цо. у Лондону 1880-их[4]. Према легенди, Кинески бирократа чијег је сина од дављења спасио један од Лорд Грејевих људи, у знак захвалности представио је ову мешавину Ерлу 1803. године. За ову причу верује се да је апокрифна, будући да Лорд Греј никада није био у Кини[5] и да је тада коришћење уља од бергамота за ароматизовање чаја било непознато у Кини. Независно од тога, ова (благо промењена) прича се наводи на сајту компаније Тwинингс, као "представљено од стране изасланика при свом повратку из Кине" [6].

Компанија Јацксонс оф Пиццадиллy тврди да је она изумела Еарл Греy чај, да је Лорд Греј дао рецепт Џорџу Чарлтону (Георге Цхарлтон), партнеру компаније Роберт Јацксон & Цо. 1830. године. Према Џексоновима, оригинални рецепт је био у константној продукцији и никада није био дељен. Њихова рецептура била је основана на кинеском црном чају од самог почетка[7]. Према породици Греј, чај је био посебно мешан за Лорда Греја, тако да одговара води у Хоwицк Халл-у, породичном дому у Нортамберленду, користећи искључиво бергамот како би изједначио преовлађујући укус лимете у локалној води. Госпођа Греј (Ладy Греy) користила је овај чај у Лондону као политичка хостеса. Чај је временом постао толико популаран да је Госпођа Греј била питана да га прода другима, и на тај начин је Тwинингс почео да га маркира и продаје као бренд [8].

Истраживање из 2010. показало је да позамашна мањина у Уједињеном Краљевству повезује пијење Еарл Греy чаја са вишом класом [9][10].

Припрема[уреди | уреди извор]

"Еарл Греy" као чај није регистрован као посебна робна марка [11], већ велики број компанија производи своје верзије Еарл Греy чаја, користећи разне варијације чајних листова и адитива. Бергамот оранге (Цитрус бергамиа) је мало цитрусно дрво које цвета током зиме и које се гаји у Калабрији, Италији [12][13]. За ово дрво се претпоставља да је хибрид Цитрус лиметта и Цитрус аурантиум[14].

Постоје другачије варијације чаја познат као Ладy Греy, две најпознатије (Цорнфлоwер Ладy Греy и Цитрус Ладy Греy), које кобинују Еарл Греy чај са њивским различком (Центауреа цyанус) и севиљским наранџама, су робна марка компаније Тwинингс[15].

  • Напитак „Лондон Фог” је комбинација Еарл Греy чаја, куваног млека и сирупа од ваниле.[16]
  • Постоје варијације које укључују разно цвеће, као што је на пример јасмин.[17] Мешавина са додатим латицама руже, позната као Француски Ерл Греј (Френцх Еарл Греy), постала је најпопуларнија мешавина у аустралијској продавници чаја Т2.
  • Варијација позната као Руски Ерл Греј (Руссиан Еарл Греy) често садржи састојке као што су кора цитруса и лимунова трава као додатак уобичајеном црном чају и бергамоту.
  • Такође, неколико компанија прави чај коиј се зове Еарл Греy Греен или "Еарл Греен" чај, комбинујући листове зеленог чаја уместо традиционалног црног чаја са аромом бергамота. Слична варијација звана Еарл Греy Wхите или "Еарл Wхите" чај комбинује листове белог чаја са аромом бергамота.
  • Рооибос Еарл Греy је варијација која користи јужноамерички биљни чај као замену за конвенцијалну форму са црним чајем.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Бергамот гроwерс гет wхифф оф суццесс” (на језику: енглески). 6. 4. 2006. Приступљено 27. 12. 2019. 
  2. ^ Петтигреw, Јане (7. март 2014). Теа Цлассифиед: А Теаловер'с Цомпанион. Павилион Боокс. 
  3. ^ Крамер, Ионе (1990). Алл тхе Теа ин Цхина. Цхина Боокс. стр. 180–181. ИСБН 978-0-8351-2194-1. 
  4. ^ „Фоодс оф Енгланд - Еарл Греy Теа”. www.фоодсофенгланд.цо.ук. Приступљено 27. 12. 2019. 
  5. ^ Петтигреw, Јане (2004). Тхе Теа Цомпанион: А Цонноиссеур'с Гуиде (Цонноиссеур'с Гуидес). Пхиладелпхиа: Руннинг Пресс Боок Публисхерс. ИСБН 978-0-7624-2150-3. 
  6. ^ „тwинингсусасхоп.цом - Тхис wебсите ис фор сале! - тwинингсусасхоп Ресоурцес анд Информатион.”. www.тwинингсусасхоп.цом. Архивирано из оригинала 09. 12. 2013. г. Приступљено 27. 12. 2019. 
  7. ^ Пагано, Маргарета (3. 7. 1985). „"Тхе сецрет оф Еарл Греy теа ис цхангинг хандс ат ласт / Сале оф Јацксонс оф Пиццадиллy то Фитцх Ловелл фоод мануфацтуринг гроуп"”. Тхе Гуардиан(Лондон). 
  8. ^ „Еарл Греy Теа Хоусе ат Хоwицк Халл Гарденс”. Хоwицк Халл Гарденс (на језику: енглески). Приступљено 27. 12. 2019. 
  9. ^ „Wант то сеем посх? Емплоy а цлеанер анд дринк Еарл Греy” (на језику: енглески). 4. 6. 2010. ИССН 0307-1235. Приступљено 27. 12. 2019. 
  10. ^ „"Сурвеy ресултс"”. 
  11. ^ Мазарине (14. 4. 2011). „Ревиеw: Тwинингс Еарл Греy теа.”. Тхе Хоур Фор Теа (на језику: енглески). Приступљено 27. 12. 2019. 
  12. ^ „Хаве yоур цуппа, бут го еасy он тхе Еарл Греy”. Тхе Ирисх Тимес (на језику: енглески). Приступљено 27. 12. 2019. 
  13. ^ „Таxономy - ГРИН-Глобал Wеб в 1.10.5.0”. нпгсwеб.арс-грин.гов. Приступљено 27. 12. 2019. 
  14. ^ „РФЛП АНАЛYСИС ОФ ТХЕ ОРИГИН ОФ ЦИТРУС БЕРГАМИА, ЦИТРУС ЈАМБХИРИ, АНД ЦИТРУС ЛИМОНИА”. www.ацтахорт.орг. Приступљено 27. 12. 2019. 
  15. ^ „ЛАДY ГРЕY Традемарк оф Р. ТWИНИНГ АНД ЦОМПАНY ЛИМИТЕД - Регистратион Нумбер 1923933 - Сериал Нумбер 74570886 :: Јустиа Традемаркс”. традемаркс.јустиа.цом (на језику: енглески). Приступљено 27. 12. 2019. 
  16. ^ Барцо, Катхy (2009). Бреакфаст Неw Меxицо Стyле. Нyе, Валерие: Сунстоне Пресс. стр. 48. ИСБН 978-0-86534-716-8. 
  17. ^ натханаелц. „Теа фор 2 ор 2 фор теа”. Сунсхине Цоаст Даилy (на језику: енглески). Приступљено 27. 12. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Ерл Греј чај на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Erl_Grej_čaj&oldid=26741245”