Ернст Касирер

С Википедије, слободне енциклопедије
Ернст Касирер
Блацк анд wхите профиле пицтуре оф Ернст Цассирер
Црно бела профилна слика Ернста Касирера
Пуно имеЕрнст Алфред Касирер
Име по рођењуЕрнст Алфред Цассирер
Датум рођења28 јул, 1874(1874-07-28)
Место рођењаБреслау, Силесија
 Пруска, Немачко царство
(сад Вроцлав, Пољска)
Датум смрти13. април 1945.(1945-04-13) (70 год.)
Место смртиЊујорк Сити, Њујорк
 САД
ПребивалиштеПруска, САД
Држављанствонемачко
ОбразовањеУниверзитет у Марбургу
(ПхД, 1899)
Универзитет у Берлину
(Др. пхил. хабил., 1906)
Занимањефилозоф
ЕраФилозофија 20. века
ДеловањеЗападна филозофија
Радовифилозофија симболичних форми
Animal symbolicum
онтички структурни реализам[1]
Стилнеокантијанизам (Марбуршка школа)
феноменологија
онтички структурни реализам

Ернст Алфред Касирер (/кɑːˈсɪəрəр, кə-/;[2][3][4] 28. јул 1874 – 13. април 1945) био је немачки филозоф. Обучен у неокантијској Марбуршкој школи, у почетку је пратио свог ментора Хермана Кохена у покушају да пружи идеалистичку филозофију науке.

Након Кохенове смрти, Касирер је развио теорију симболизма и искористио је да прошири феноменологију знања у општију филозофију културе. Касирер је био један од водећих заговорника филозофског идеализма 20. века. Његово најпознатије дело је Филозофија симболичких облика (1923–1929).

Иако је његов рад доживео мешовит пријем недуго након његове смрти, новија гледишта је указала на Касирерову улогу оштрог браниоца моралног идеализма доба просветитељства и узрока либералне демократије у време када је успон фашизма учинио такво залагање непопуларним. Унутар међународне јеврејске заједнице, Касиреров рад је такође посматран као део дуге традиције размишљања о етичкој филозофији.[5]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен у Бреславу у Шлезији (данашња југозападна Пољска), у јеврејској породици, Касирер је студирао књижевност и филозофију на Универзитету у Марбургу (где је завршио свој докторски рад 1899. године са дисертацијом о анализи математичког и природно-научног знања Ренеа Декарта под насловом Десцартес' Критик дер матхематисцхен унд натурwиссенсцхафтлицхен Еркеннтнис [Декартова критика математичког и научног знања]) и на Универзитету у Берлину (где је завршио своју хабилитацију 1906. са дисертацијом Дас Еркеннтниспроблем ин дер Пхилосопхие унд Wиссенсцхафт дер неуерен Зеит: Ерстер Банд [Проблем знања у филозофији и науци у модерном добу: том I]).[6]

Политички, Касирер је подржавао либералну Немачку демократску партију (ДДП).[7] Након дугогодишњег рада као приватни доцент на Универзитету Фридрих Вилхелм у Берлину, Касирер је 1919. године изабран на катедру филозофије на новооснованом Универзитету у Хамбургу, где је држао предавања до 1933. године, надгледајући, између осталог, докторске тезе Јоахима Ритера и Леа Штрауса. Нацистички режим је дошао на власт 30. јануара 1933. Касирер је напустио Немачку 12. марта 1933. – недељу дана након првог Рајхстагсвала под тим режимом – јер је био Јевреј.[8]

Након што је напустио Немачку, предавао је неколико година на Универзитету у Оксфорду, пре него што је постао професор на Универзитету у Гетеборгу. Када је Касирер сматрао да је Шведска превише несигурна, пријавио се за место на Универзитету Харвард, али је одбијен јер је тридесет година раније одбио њихову понуду за посао. Године 1941, постао је гостујући професор на Универзитету Јејл, а затим се преселио на Универзитет Колумбија у Њујорку, где је држао предавања од 1943. до своје смрти 1945. године.

Касирер је умро од срчаног удара у априлу 1945. у Њујорку. Млади рабин Артур Херцберг, који је био студент Касирера на Универзитету Колумбија, водио је сахрану.[9] Његов гроб се налази у Вествуду, у држави Њу Џерси, на гробљу Кедар Парк Бет-Ел међу гробовима Конгрегације Хабоним. Његов син, Хајнц Касирер, такође је био кантовски научник.

Остали чланови његове истакнуте породице били су неуролог Ричард Касирер, издавач и власник галерије Бруно Касирер, и трговац и уредник уметничких дела Пол Касирер.

Утицаји[уреди | уреди извор]

Доналд Филип Верен, који је објавио неке од Касирерових радова који се чувају на Универзитету Јејл, дао је овај преглед његових идеја:

„Касирер као мислилац постао је оличење кантовских принципа, али и много више, свеукупног покрета духа који се протеже од ренесансе до просветитељства, па до Хердерове концепције историје, Гетеове поезије, Вилхелм фон Хумболтове студије о Кави језику, Шелингове Филозофије митологије, Хегелове Феноменологија духа и Вишерове концепције естетског симбола, између многих других. Касирерова сопствена позиција се рађа кроз овладавање целокупним развојем овог света хуманистичког схватања, који је укључивао успон научног погледа на свет — мајсторство видљиво у његовим историјским делима, и у његовој систематској филозофији."[10]

Делимична библиографија[уреди | уреди извор]

  • Леибниз' Сyстем ин сеинем wиссенсцхафтлицхен Грундлаген (1902)
  • Тхе Проблем оф Кноwледге: Пхилосопхy, Сциенце, анд Хисторy синце Хегел [Дас Еркеннтниспроблем ин дер Пхилосопхие унд Wиссенсцхафт дер неуерен Зеит] (1906–1920), Енглисх транслатион 1950 (онлине едитион Архивирано на сајту Wayback Machine (5. јун 2011))
  • "Kant und die moderne Mathematik." Kant-Studien (1907)
  • Substance and Function [Substanzbegriff und Funktionsbegriff] (1910) and Einstein's Theory of Relativity [Einsteinschen Relativitätstheorie ] (1921), English translation 1923 (online edition)
  • Kant's Life and Thought [Kants Leben und Lehre] (1918), English translation 1981
  • Philosophy of Symbolic Forms [Philosophie der symbolischen Formen] (1923–29), English translation 1953–1957
    • Volume One: Language [Erster Teil: Die Sprache] (1923), English translation 1955
    • Volume Two: Mythical Thought [Zweiter Teil: Das mythische Denken] (1925), English translation 1955
    • Volume Three: The Phenomenology of Knowledge [Dritter Teil: Phänomenologie der Erkenntnis] (1929), English translation 1957
  • Language and Myth [Sprache und Mythos] (1925), English translation 1946 by Susanne K. Langer
  • The Individual and the Cosmos in Renaissance Philosophy [Individuum und Kosmos in der Philosophie der Renaissance] (1927), English translation 1963 by Mario Domandi
  • "Erkenntnistheorie nebst den Grenzfragen der Logik und Denkpsychologie." Jahrbücher der Philosophie 3, 31-92 (1927)
  • Die Idee der republikanischen Verfassung (1929)
  • "Kant und das Problem der Metaphysik. Bemerkungen zu Martin Heideggers Kantinterpretation." Kant-Studien 26, 1-16 (1931)
  • Philosophy of the Enlightenment [Die Philosophie der Aufklärung] (1932), English translation 1951
  • Determinism and Indeterminism in Modern Physics: Historical and Systematic Studies of the Problem of Causality [Determinismus und Indeterminismus in der modernen Physik] (1936), English translation 1956
  • The Logic of the Cultural Sciences [Zur Logik der Kulturwissenschaften] (1942), English translation 2000 by Steve G. Lofts (previously translated in 1961 as The Logic of the Humanities)
  • An Essay on Man (written and published in English) (1944) (books.google.com)
  • The Myth of the State (written and published in English) (posthumous) (1946) (books.google.com)
  • Symbol, Myth, and Culture: Essays and Lectures of Ernst Cassirer, 1935-1945, ed. by Donald Phillip Verene (March 11, 1981)
  • Ernst Cassirer: Gesammelte Werke. Hamburger Ausgabe. Electronic Edition. (2016) – The electronic version of the definitive edition of Cassirer's works, published in print by Felix Meiner Verlag, and electronically in the Past Masters series.
  • The Warburg Years (1919-1933): Essays on Language, Art, Myth, and Technology. Translated and with an Introduction by S. G. Lofts with A. Calcagno. New Haven & London: Yale University Press.

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Structural Realism": entry by James Ladyman in the Stanford Encyclopedia of Philosophy
  2. ^ "Cassirer". Random House Webster's Unabridged Dictionary.
  3. ^ „Duden | Ernst | Rechtschreibung, Bedeutung, Definition”. Duden (на језику: немачки). Приступљено 20. 10. 2018. „Ẹrnst 
  4. ^ „Duden | Cassirer | Rechtschreibung, Bedeutung, Definition”. Duden (на језику: немачки). Приступљено 20. 10. 2018. „Cassirer 
  5. ^ Gordon, Peter E. „(Book 1) Ernst Cassirer: The Last Philosopher of Culture; (Book 2) The Symbolic Construction of Reality: The Legacy of Ernst Cassirer”. Notre Dame Philosophical Reviews. Приступљено 13. 4. 2020. 
  6. ^ A second volume appeared in 1907, a third one in 1920, and a fourth one in 1957.
  7. ^ Jones, Larry Eugene (2001). Crossing Boundaries: The Exclusion and Inclusion of Minorities in Germany and the United States. Berghahn Books. стр. 125. 
  8. ^ Die Zeit 4/2020: Der Geistesgegenwärtige
  9. ^ Arthur Hertzberg: A Reminiscence of Ernst Cassirer The Leo Back Institute Year Book, Volume 15, Issue 1, January 1970, pp.245-246, [1]
  10. ^ Cassirer, Ernst (1979). Verene, Donald Phillip, ур. Symbol, Myth, and Culture: Essays and Lectures of Ernst Cassirer 1935-1945Неопходна слободна регистрација. New Haven, Conn.: Yale University Press. стр. 6–7. ISBN 0-300-02666-8. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Aubenque, Pierre, et al. "Philosophie und Politik: Die Davoser Disputation zwischen Ernst Cassirer und Martin Heidgger in der Retrospektive." Internationale Zeitschrift für Philosophie, 2: 290-312
  • Barash, Jeffrey Andrew. The Symbolic Construction of Reality: The Legacy of Ernst Cassirer (2008) (excerpt and text search)
  • Burtt, Edwin Arthur. The Methaphysical Foundations of Modern Physical Science, London: Paul Trencher
  • Folkvord Ingvild & Hoel Aud Sissel (eds.), Ernst Cassirer on Form and Technology: Contemporary Readings, (2012), Basingstoke, Palgrave MacMillan (ISBN 978-0-230-36547-6).
  • Фриедман, Мицхаел. А Партинг оф тхе Wаyс: Царнап, Цассирер, анд Хеидеггер (2000) (еxцерпт анд теxт сеарцх)
  • Гордон, Петер Ели. Цонтинентал Дивиде: Хеидеггер, Цассирер, Давос (2010)
  • Кроис, Јохн Мицхаел. Цассирер: Сyмболиц Формс анд Хисторy (Yале Университy Пресс 1987)
  • Липтон, Давид Р. Ернст Цассирер: Тхе Дилемма оф а Либерал Интеллецтуал ин Германy, 1914-1933 (1978)
  • Лофтс. Стеве Г. Ернст Цассирер: А "Репетитион" оф Модернитy (2000) СУНY Пресс, ISBN 978-0-791-44495-5: ат Гоогле Боокс
  • Магерски, Цхристине. "Реацхинг Беyонд тхе Супра-Хисторицал Спхере: фром Цассирер'с Пхилосопхy оф Сyмболиц Формс то Боурдиеу'с Социологy оф Сyмболиц Формс." ´´Пиерре Боурдиеу анд тхе Фиелд оф Цултурал Продуцтион.´´ Ед. Ј. Броwитт. Университy оф Делаwаре Пресс (2004): 21-29.
  • Сцхилпп, Паул Артхур (ед.). Тхе Пхилосопхy оф Ернст Цассирер (1949) арцхиве.орг
  • Сцхултз, Wиллиам. Цассирер & Лангер он Мyтх (2нд ед. 2000) (еxцерпт анд теxт сеарцх)
  • Скиделскy, Едwард. Ернст Цассирер: Тхе Ласт Пхилосопхер оф Цултуре (Принцетон Университy Пресс, 2008), 288 пп. ISBN 978-0-691-13134-4.
  • Хардy, Антон Г. "Сyмбол Пхилосопхy анд тхе Опенинг инто Цонсциоуснесс анд Цреативитy" (2014)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]