Етанолни метаболизам

С Википедије, слободне енциклопедије

Етанол, алкохол присутан у природи и у алкохолним пићима, се метаболише путем комплексног катаболичког метаболичког пута.

Људска метаболичка физиологија[уреди | уреди извор]

Етанол и еволуција[уреди | уреди извор]

Истраживања сугеришу да су животиње еволуирале способност да метаболишу алкохол у ферментисаном воћу да би се адаптирале на прмене климе пре око 10 милиона година. Ензими у њиховом стомаку, а посебно онај са називом АДХ4, имају способност кориштења калоријске енергије алкохола.[1]

Просечни људски дигестивни систем производи око 3г етанола на дан путем ферменције свог садржаја.[2] Катаболичка деградација етанола је есенцијална за живот, не само за људе, него за скоро све живе организме. Поједине аминокиселинске секвенце ензима који се користе за оксидацију етанола су конзервиране (неизмењене) идући уназад до једноћелијских бактерија.[3] Таква функција је неопходна јер сви организми производе алкохол у малим количинама у неколико биохемијских путева, а првенствено при синтези масних киселина,[4] глицеролипидном метаболизму,[5] и путевима биосинтезе жучних киселина.[6] Кад тело не би имало механизам за катаболизовање алкохола, они би се накупили у телу и постали токсични. То може да буде еволуционо образложење за алкохолни катаболизам.

Физиолошке структуре[уреди | уреди извор]

Основни организациони мотив биолошких система је повећана комплексност специјализованих ткива и органа, чиме се омогућава већа специфичност функције. Том тренду је подложна и обрада етанола у људском телу. Ензими који су неопходни за реакције оксидације су ограничени на одређена ткива. Специфично, знатно веће концентрације таквих ензима су присутне у јетри,[7] Она је примарна локација за алкохолни катаболизам. Варијације гена утичу на алкохолни метаболизам и понашање при конзумацији.[8]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Оур Абилитy То Дигест Алцохол Маy Хаве Беен Кеy То Оур Сурвивал”. КQЕД (на језику: енглески). 3. 12. 2014. Приступљено 28. 4. 2018. 
  2. ^ ЕТХАНОЛ, АЦЕТАЛДЕХYДЕ АНД ГАСТРОИНТЕСТИНАЛ ФЛОРА Архивирано на сајту Wayback Machine (16. мај 2018) Јyрки Тиллонен ISBN 978-952-91-2603-3 ПДФ
  3. ^ гроуп, НИХ/НЛМ/НЦБИ/ИЕБ/ЦДД. „НЦБИ ЦДД Цонсервед Протеин Домаин АДХ_зинц_Н”. www.нцби.нлм.них.гов (на језику: енглески). Приступљено 28. 4. 2018. 
  4. ^ „Фаттy Ацид Сyнтхесис”. 
  5. ^ „Глyцеролипид Метаболисм”. 
  6. ^ „Биле Ацид Биосyнтхесис”. 
  7. ^ Танака, Ф.; Схиратори, Y.; Yокосука, О.; Имазеки, Ф.; Тсукада, Y.; Омата, M. (јун 1997). „Полyморпхисм оф алцохол-метаболизинг генес аффецтс дринкинг бехавиор анд алцохолиц ливер дисеасе ин Јапанесе мен”. Алцохолисм, Цлиницал анд Еxпериментал Ресеарцх. 21 (4): 596—601. ИССН 0145-6008. ПМИД 9194910. 
  8. ^ „Генетиц полyморпхисмс оф алцохол метаболизинг ензyмес.”. Патхол Биол (Парис). 49: 703—9. новембар 2001. ПМИД 11762132. 

Литература[уреди | уреди извор]